31.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 12:02
R - kao Reč....
Nikada se ne igraj
Ružnim rečima.
Izgovorena pogrešno
Ruši svako dobro.
R - kao Ruka....
Koju sam pružila
kada se neko davio....
Ruka koja je mene
pustila da se udavim.
R - kao Reka....
Reka kojom
plove uspomene.....
R - kao Razlog.....
K ao nemanje Razloga
Kao izmišljanje Razloga
Kao odlazak bez Razloga.
R - kao Radost!
Šta to beše Radost?
R - kao Rušenje.....
Snova, iluzija, života....
R - kao Reprize....
Koje postoje samo u
Pozorištu.
U životu ih
nažalost nema.
P.s.
R -kao Riba....
Koju Talas ulovi....
R - kao Recept....
Po kome će nam Domaćica
Spremiti
Ručak.....
R - kao Ringišpil....
šarena vesela vrteška
Sastavljena od blogera na
Nedeljnom Ručku....
Permalink
30.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:09
T - kao TRENUTAK
Večnosti
U kome sam smestila
svoja osećanja
T - kao TRAJANJE
Nečega što je odavno prošlo
T - kao TAJNA
Slatka, čeznjiva i
samo moja!
T - kao TRAŽENJE
Nečega što je odavno
otišlo,
nečega što je
davno izgubljeno
T - kao TIŠINA
Preglasna je
posle svega!
T - kao TAMA
iz koje predugo
ne umem da izadjem.
T - kao TRAGEDIJA
Opet se ubio
Neko koga znam.
Uvek se iznova pitam
Zasto?
Da li je zaista bilo
Toliko Teško?
T -kao TALAS
Talasi se ponekad
i bez oseke iznenada
povuku .....
Tako je i sa ljudima.
Jednostavno odu.
Bez najave!
T - kao TUGA!
Kao more tuge
kada se to desi!
T - kao TELEPATIJA
Vid komunikacije
kada reči nisu potrebne.
Kada jednostavno
osetiš da te neko zove.
Kada u isto vreme
pišete isto.
Kada jednostavno
mislite isto.
T - kao TIRKIZ
Boja očiju
u kojima se nekada
kupao moj lik.
T - KAO TI.....
Jedini pravi....
T - KAO TREBAŠ...
Kao vazduh da se preživi
T - KAO TEBI...
Uvek i sve....
T - KAO TVOJA....
Sada i zauvek!
T - KAO TRI TAČKE...
U OVOJ PRIČI KRAJ NE POSTOJI.....
Permalink
29.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:02
U - kao USNE....
mekane, tople....
ukusne....
najukusnije.....
jedinstvene.....
savršene....
najsladje.....
U - kao UKUS....
jagoda.....
na tim usnama.....
ukus savršenstva
ukus ljubavi.....
U - kao u UH
kada te iste usne
dobiju ukus
gorčine.....
kada izgube osmeh...
kada hrane
nekog drugog.....
U - kao UZALUD
čekanje
maštanje
nada....
i jagode su zrele......
U - kao UČENJE
da se preživi
bez njih!
ODA SAVRŠENIM USNAMA....
Usne jedino zato postoje da s nekim podeliš nešto svoje. I da ti šapat šapatom vrate. Usne postoje da se pozlate. Usne su vulkan tvog tela. Usne su izvor tvojih reka. Usne su pupoljak gde se srela pčela od vetra s pčelom od mleka. Usne postoje da se procveta u vatromete neba i sveta. Usne su da se u dahu zgusne krilatost zvezda i kometa. I nikad nikom nemoj ih dati ako ne ume da ti ih vrati toplije, mekše, mladje i sladje. Jer usne samo zato postoje da osmeh po tvome osmehu skroje! Veliko hvala Miroslavu Antiću!
Permalink
28.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 14:08
S - kao Sreća!
Nikad previše, uvek premalo. Jednom doživljena Uvek u srcu sačuvana!
S - kao Srce!
Maleni organ u kome se čuva sreća i ljubav! Organ koji lako bude ranjen I najlakše prepukne od tuge. Od ljubavi nikada, koliko god je mnogo primalo i dalo!
S - kao Sunce!
Moje sunce!
S - kao sjaj!
Znate onaj sjaj u nečijim očima kada vas gledaju i kada vi gledate sebe u njima!
S - kao Suza!
Kao more suza posle njegovog odlaska. I kao jedna radosna ako se nekada vrati.
S- kao Strah!
Ne plašite se ničega u životu. Ionako će se desiti sve ono što mora da se desi.
S - kao strpljenje.
Strpljenja molim! Ko ima strpljenja zna da vremenom od trave postaje mleko!
S - kao slovo meseca u kome sam rodjena.
S - kao slovo dana u kome sam rodjena.
S - kao slovo moga imena.
S - kao slovo mog prezimena.
Venčanjem sam ga promenila ali ga se nisam odrekla.
S - kao sudbina.
Ni sama nisam sigurna da li i koliko verujem u ovu reč.
S - kao sutra.
Sutra je izgovor za sve one koji ne znaju da ž ive danas.
S - kao sumnja.
Sumnja je najčešće beskorisna patnja.
S - kao slovo nečijeg imena.
S - kao slovo!
Permalink
27.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:01
Domaćica je juče dala domaći zadatak.
Tema, jednostavna, laka, ma može se napisati na
malom odmoru pre časa.
Nema nepoznatih likova, nema zapleta, nema
stranih reci.
Jednostavno i lako:
S R E Ć A
Često imamo osećaj da baš nas sreća nekako
zaobilazi. Da su svi oko nas srećni, samo nama uvek sreća
izmakne. Uvek nam malo treba i uvek nam baš to malo
nedostaje. I tako, većina nas provede život u ubedjenju
da jednostavno nema sreće, ili ga prati loša sreća.
Razmišljajući sada ovako kako pišem, ja sam sigurna
da sreća definitivno nema moju adresu, i da me redovno
obilazi u velikom luku. Često se pitam zašto? Zašto baš
mene? I zašto uopšte nekoga?
A onda razmišljam malo drugačije.
Šta je sreća?
Kako se javlja?
Da li se uopšte javlja ili je trebamo prepoznati?
Osetiti možda???
- Hladna zimska noć. Velika bela dvorana. Mnogo
svetla, mnogo ljudi, suze i smeh pomešani.
Trenutak kada mi neko, ne sećam se ko, spusta u ruke
jednog malenog drekavca, koji me gleda ogromnim crnim
okicama.
Vise mi nije hladno, ništa me ne boli..... čudan osećaj
u stomaku... osećam ga i sada posle toliko godina.
- Topla i sparna septembarska noć. Mnogo sladoleda,
mnogo galame, i onda opet bela dvorana. Sve se odvija
kao na filmu, nemam vremena ni da pitam o čemu se radi,
a već me gledaju najlepse plave okice ... da baš one koje i
danas samo sa jednom suzicom dobiju sve što požele.
- Divno septembarsko jutro. Uzbudjenje kao pred
diplomski ispit na fakultetu. Mali čovek sa dlanom u mom
dlanu, sa istim ogromnim, radoznalim, crnim okicama
nestaje u gužvi školskog dvorišta, dok se moje oči pune
suzama natapajući onaj isti osećaj u stomaku.
- Kada su plave okice prvi put videle klupicu u školskom
dvorištu, meni je sve bilo poznato osim onog osećaja u
stomaku koji se ćesto javljao.
- U medjuvremenu se mnogo toga dešavalo.Bilo je
mnogo osmeha, mnogo suza, mnogo uspona i padova.
Mnogo noći i dana, jutra i večeri. Mnogo pitanja,
pogrešnih odgovora, lažnih obećanja i kajanja. Mnogo
pomoći, ali i nerazumevanja, svega i svačega. I onog istog
osećaja u stomaku.
-A onda se desilo. Ne znam kako, ni kada ni odakle.
Jednostavno se desilo. Pojavila se duga i sve slila u onaj
osećaj u stomaku.
- Predivno junsko veče. Mladost i lepota na jednom
mestu. Prvi put obrijani, prvi put našminkane... polažu
svoj prvi ispit u životu. Moj maleni čovek proslavlja kraj
najbezbrižnijeg perioda odrastanja.
Ispraćam ga sa suzama u očima, ali suzama radosnicama i
onim istim osećajem u stomaku. Samo što sada konačno
znam šta taj osećaj znači.
Sada znam da sreća ne dolazi kao gost. Ne kuca na
vrata, ne javlja se i ne predstavlja se.
Sreća se oseti i prepozna, srcem, dušom osećajem.
Sreća se živi kroz naše mališane.
Sreća se udiše nečijim dahom.
Sreća se pije sa nečijih usana.
Sreća se ogleda u nečijim očima.
Sreća se umiva suzama radosnicama.
Sreća se greje toplim dlanovima.
Sreća se srećom hrani.
Sreća od sreće raste.
Sreća sreću čuva.
I sada, posle svega ovoga, koliko god mi ponekad bilo
loše, koliko god padova i gubitaka u životu imala, koliko
god mi nepravdi drugi doneli ja znam šta je sreća.
Sreća je svaki njihov osmeh, i svako njihovo dobro
jutro.
Sreća je ono što sam imala.....
Sreća je nada da ću opet imati....
Sreća je mnogo dobrih ljudi oko mene
Sreća je svaki novi dan
Sreća je svaka izbegnuta nesreća....
Sreća je osećaj koji nosimo u sebi. Osećaj koji spava.
Od nas zavisi kada ćemo ga i koliko često buditi. Mislite
o tome kada sledeći put kažete da vas sreća uvek
zaobidje.
O sreći može pisati svako od nas.
Ja bih prozvala sve ljude da pišu o sreći, ne samo
danas nego svakodnevno.
Da svi žive svoju sreću i da se hvale i ponose svojom
srećom.
Evo za pocetak, neka nam o sreći pišu oni za koje sam
sigurna da to zaista jesu.
NASTASJA
Ona je dugo, nesebično delila svoju sreću sa
blogerima, a onda otišla da živi svoju bajku.
Sigurna sam da njena Kraljevska priča, nikoga neće
ostaviti ravnodušnim.
Devojčice, piši!
ILUZIJA
Osoba koje dugo nema, a koja nedostaje jako.
GOST
To je jedna divna osoba, koja je meni ranije svraćala u
goste. Osoba koju su svi blogeri voleli i rado čitali, jer
su njeni komentari bili jako lepi postovi. Poslednji put
kada se javila rekla je da je srećna, da neće nestati, da
misli na nas. A onda je nadam se otišla sa svojom srećom.
Sada je pozivam da sreću podeli sa nama.
TALAS
Sigurna sam da ribolov nije jedina sreća u tvom životu.
ANDJELKO
STEPSKI
PATOS.........
P.s. Danas sam posebno srećna što je moj blog
osvanuo okupan duginim bojama.
Sve zasluge, i ogromnu zahvalnost dugujem Talasu!
HVALA!
Permalink
26.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:02
Ova priča je posvećena svima
nama koji zelimo dotaći dugu...
Pre mnogo vremena boje su učestvovale u
strašnoj prepirci. Svaka se boja proglašavala
apsolutno najboljom, najvažnijom,
najpotrebnijom, najdražom...
ZELENA tako reče: "Jasno, ja sam
najbitnija. Ja sam simbol života i nade.
Izabrana sam od trave, od drveća, bez mene
bi i životinje uginule, pogledajte oko sebe
prema prostranstvima šuma i livada,
videćete da me ima najviše..."
PLAVA j e prekine i kaže: "Ti misliš samo
na zemlju, a ne uzimaš u obzir nebo i more.
Voda je izvor života i dolazi nam iz
nebeskih oblaka sve do morskih dubina.
Plavetnilo neba daje nam prostor, mir i
vedrinu. Bez mene vi ostale boje ne biste
bile ništa..."
ŽUTA tada dobaci: " Vi ste sve tako
ozbiljne boje. Ja donosim osmeh, veselje i
toplinu svetu. Sunce je žuto, mesec je žut,
zvezde su žute. Kada procvetaju suncokreti
kao da se celi svet smeje. Znajte da bez
mene ne bi bilo radosti..."
Tada se probije i NARANDŽASTA :
" Ja sam boja zdravlja i snage. Možda sam
malo oskudna, nema me tako puno i baš
sam zato dragocena jer služim potrebama
ljudskog života.
Nosim u sebi najvažnije vitamine, ako samo
pomislite na šargarepicu ili na narandže.
Nisam prisutna celo vreme, ali kada
ispunim nebo u zoru i u suton, moja je
lepota toliko jasna da niko više ni ne
pomisli ni na jednu od vas..."
Malo podalje CRVENA poviče: "Kraljica
sam medu vama. Ja sam boja krvi, a krv je
život.
Boja sam opasnoti i hrabrosti. Spremna sam
boriti se, ja palim vatru u krvi i bez mene bi
zemlja bila pusta kao i mesec. Ja sam boja
strasti, ljubavi, crvene su ruže i makovi..."
Podigne se GRIMIZ u svoj svojoj
veličini, bio je visok i govorio je zvonkim
glasom:
"Ja sam boja vladajućih i moći. Kraljevi i
vode uvek su mene birali jer ja sam simbol
vlasti i mudrosti. Ljudi ne pitaju kada sam
ja u blizini... samo slušaju i služe."
Na kraju INDIGO vrlo mirno, ali jasno
progovori: "Pomislite samo na mene, ja sam
boja tišine i vi me teško primećujete, ali bez
mene svi biste bili površni. Ja predstavljam
misao i beskonačne dubine."
Odjednom munja zapara nebom i začuje
se zaglušujuci zvuk. Grom i silovit pljusak
prestrašili su ih do te mere da su se boje
stisle jedna uz drugu kako bi se zaštitile.
Začule su boje tada KIŠU kako im se
obraća:
" Vi glupe boje svadjate se medjusobno u
želji da dominirate nad drugima... zar ne
znate da je svaka od vas stvorena za
odredjeni zadatak, jedinstven i različit od
drugih?
Držite se za ruku i dodjite sa mnom."
KIŠA nastavi:
" Od sada kad god bude padala kiša svaka
od vas će se protegnuti nebom i stvoriti
veličanstveni luk boja koji će vas podsetiti
da morate živeti zajedno i u miru."
DUGA je znak nade i mira za bolje sutra.
I tako kada god jedna lepa kiša umije lice
sveta, a duga se pojavi na nebeskom svodu
setimo se ceniti i poštovati jedni druge.
Permalink
25.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:10
Volim......
SVOJU DECU NAJVIŠE NA SVETU
CELOM!!!!!
Ljude koji govore baš ono što misle!
Ljude u čijim očima vidim ljubav, mržnju ili bes, baš
u trenutku kada mi to i govore.
Ljude koji misle svojom glavom, i
svojevoljno donose odluke makar bile i
pogrešne.
To su ljudi. Zato što su pogrešili, zato što su uopšte
pokušali.
Ljude koji znaju da kazu izvini, i imaju
snagu da oproste.
Ljudski je grešiti. Svako od nas ponekad pogreši. I to
je sasvim normalno.
Volim lava!!!!
Koliko god lav znao da bude naporan, zahtevan, divlji,
koliko god vi hteli da mu pokažete i dokažete da nije u
pravu, koliko god vas ljutio, dovodio do ludila....
Koliko god hteli da ga ostavite na sred ulice i da se nikad
ne vratite....
Dovoljno je da vas samo ovako pogleda.....
Vi ste vec zaboravili zašto ste ljuti na njega.... A on je
toga svestan i to koristi vrlo bezobrazno.... SA
OSMEHOM!
Volim knjige.... brdo knjiga.....
"Kada čitam neku knjigu, kao da je čitam samo očima,
ali ponekad naletim na neki odlomak, možda samo
rečenicu, koja za mene ima značenje i postane deo
mene."
W.S.Maugham
Volim ovaj blog, i ljude koji mi
svakodnevno ukazuju na greške koje ja ne
želim da vidim.....
Volim kišu.......
Volim pogled.... onaj posebni u kome
vidim sebe......
Dodir, jedan jedini koji zaustavlja
planetu....
Volim jagode sa šlagommmmmmm
Volim da volim
Da se radujem......
Da se smejem........
Volim cvece........
Volim kaktuse.....
Permalink
23.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 08:44
Snovi su kao kisa koja lije na zemlju
a zemlja ostane suva...... .......reku stvaraju kise....
koje nisu samo snovi.
NE, JA SE NE PLASIM OVAKVE KISE.
JA SAMO ZELIM JOS JEDNU OVAKVU KISU.....
DA OD NJE REKA POTECE....
DA ZEMLJA NE OSTANE SUVA...
I DA SNOVI NE BUDU SNOVI SAMO....
NE, NE PLASIM SE VISE NI GROMA!
NI MUNJE SE NE PLASIM VISE!
JA SAMO ZELIM MIR PORED VODE
I MOJU DUGU POSLE KISE!
Permalink
22.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:01
Ne volim ......
Ljude koji mi u pola priče okrenu ledja ili spuste slušalicu.
Nikada mi se ne obraćaj ako nemaš hrabrosti da se suočiš sa mnom!
Lažne moraliste
Zapravo grozim se lažnog morala, svih onih sjajnih likova koji "nikada ne bi... bla bla"..... samo zato što ne mogu. Kad bi mogli, onda bi za sebe imali jako opravdanjie tipa : "to je drugo"
Ma šta je bre drugo???
Ljude koji me ogovaraju, a kad me vide ljube me samo tako
Izgovore hiljadu slatkih reci u minutu, a ni sami ne veruju ni u jednu
"Jao pa gde si što se ne javljas... bla bla..."
Aha, važi, možda se i javim, ako skroz poludim.
Ljude bez karaktera
Ljude kojima je njihovo ja, ustvari bilo čije ja. Njima ko god kaze "ja mislim" i oni misle tako. A da ih pitaš šta misle, gledaće te k'o da si sa druge planete.
Takvi najbolje da ne misle nikako, i da mi ne iznose svoja mišljenja.
Ljude koji me ne slušaju, ali zato vrlo rado pričaju u moje ime.
" Aha, da, ona je mislila da kaže bla, bla, bla....."
UUUUUH!!!! Uvek, ali uvek se iznerviram! Ako te zanima šta sam htela da kažem trebao si me slušati, ako ikome nešto trebam da kažem, to ću ja, i samo ja! Da li je moguće da ljudi nauče da govore u SVOJE ime?
Bahatost tipa: "Znaš li ti ko sam ja"
Ne znam i ne zanima me. Ako me ikada bude zanimalo, pitaću!
Hvala, dovidjenja.
Ne volim crvenu boju.....
Ništa mi nije uradila, ali eto ne volim je. NI na slici!
Ne volim ograničenja
Kad neko pokuša da mi kaže "to ne smeš."
Dovoljno sam velika da znam šta koliko i dokle želim.
Inače, sve smem!!!
Ne volim ljubomoru!
Zdravi strah kad nekog volim u redu, ali ljubomoru ne podnosim.
"Ko ti je ovaj. I kakvo je to zdravo?"
"Drug iz škole"
"šta ima da se javljaš drugu iz škole, komšiji, kolegi, bratu svoje najbolje drugarice..."
Hej, alo, čuješ li sebe? Ja poznajem te ljude!
Obično ne čuje onaj, koji vara na svakom koraku!
Ne volim kad mi ne uspe kolač
Ne volim kad iz prve ne uspem da uradim nešto
Ne volim vagu
Ne volim što sam preemotivna
Ne volim što obraćam pažnju na bolest
Ne volim što ponekad mislim da ne mogu više......
Permalink
21.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:04
Trazim te,
Permalink
20.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:35
" Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti
Volim te kao sto pcela voli dunju u cvatu
Mi smo sve bajke večno krali od smrti,
a da nismo ni znali da su nam duše u matu.
Tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
talasi se ponekad i bez oseke iznenada povuku
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku."
- Miladin Beric-
Permalink
19.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:20
TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA
Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu. Ti znaš da postoje i dobre i loše priče, al ne znaš kada dodju, jos manje kada odu.
MILADIN BERIĆ
Permalink
18.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:02
Nekad sam bila dobra i mlada
Permalink
17.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 08:47
MOŽDA JEDNOM....
IPAK....
POPRIČAMO KAO
ODRASLI LJUDI!
MOŽDA JEDNOM.....
IPAK....
I TI....
ODRASTEŠ!
MOŽDA JEDNOM....
IPAK....
I TI....
SHVATIS!!!!
Permalink
16.05.09
Objavljeno na
Generalna
| 07:40
Obećala sam da ću danas napisati post.
I to ne bilo kakav post!
I ne o bilo čemu.
Ovaj post mora biti
Sunčan, vedar....
Kao jutro koje se probudilo!
U ovom postu ja moram reći
Da je i pored svih prljavština,
Patnji... bolova...
i srušenih snova
ovo ipak divan svet.
I da u ovom svetu
Ima mnogo dobrih ljudi.
I uvek se pitam
Zašto uvek i jedino
Dobri ljudi
Misle da ne zaslužuju
Da ih neko pohvali!
Zašto uvek misle
Da moraju više...
Da moraju bolje....
Da moraju jače!
Zašto samo dobar čovek
Uvek misli da je malo dao?
Zbog mnogo ovakvih pitanja...
Zbog Sunca koje mi se smeši...
Zbog sebe....
Ja ovog jutra
Pišem specijalni post
Kojim želim
DOBRO JUTRO
Krojaču moje nove haljinice
I svim putnicima namernicima
Koji danas svrate
da se odmore na mom blogu
S pecijalnom porukom:
VELIKO NIJE UVEK I DOBRO
DOBRO JE UVEK I VELIKO!
Permalink
