15.12.08
Steta bas.....
Jos jedan moj pokusaj....
Za dobro jutro...
Dobar dan....
Dobro vece....
Zavisi od Vas kada cete svratiti....
14.12.08
Nevidljivi ram
Uzimam nevidljivi ram za sliku i u njemu stavljam svoj lik. Onakav kakav poznaju ljudi oko mene.Vedra, nasmejana, uvek u pokretu... uvek i svuda za svakoga. Bez problema. Bez tegoba... Zadovoljna svojim zivotom, ispunjena, srecna...
Ali....
Nevidljivi ram postaje magican... otvara unutrasnjost lika i otvara jedan novi, ne tako lepi svet. I ja opet vidim sebe... onakvu kakva jesam. Onakvu kakva sam sada... onakvu kakvu ne zelim da me iko vidi. Oci bez sjaja, lice bez osmeha, i grc.... prejaki grc koji i sada osecam. Nedosanjani san, prekinuta pesma, milion pitanja bez odgovora. Nicim zasluzena kazna. Nicim izazvana bol. Nicim prekinut osmeh na usnama.
I opet Zasto? Bez odgovora.
Kad sam bila mala, baka mi je stalno govorila "Cini dobro , da bi ti se dobro vratilo". I ja sam joj verovala. Vise ne verujem. Nije tacno. Za sve dobro, dobija se duplo gore. Nazalost. Toliko zlih ljudi hoda svetom, a toliku moc imaju. Opet pitam zasto? Cime su oni zasluzili moc? Kako su i od koga dobili pravo da se celog zivota smeju? Pakosno, ali se smeju. I zasto oni uvek i sve dobiju? Ustvari otimaju, ali sve jedno na kraju je ipak njihovo. I dokle tako?
Gledam u ram... i vidim jedan zivot, izgubljen u lavirintu nade... u lavirintu cekanja... u lavirintu vekovanja... Vidim jedan zivot koji i posle svega veruje u sutra... koje nikada nece doci... u sutra koje je vec svanulo na nekom drugom mestu... i koje je probudilo jos jedan pakosni osmeh umiven mojim suzama nade i cekanja..... Cekanja mog nasmejanog jutra.
Bacam ram i gazim ga... ne zelim da iko vidi moju patnju.
Ne!!! Ne zelim!
Ne zelim jos jedan pakosni osmeh necije prazne duse ispred sebe!
Ne zelim glas... ne zelim pokret... ni senku niciju ne zelim!
Ja samo hocu svoj san nazad. I svoj osmeh... i svoj mir...
I sliku u nevidljivom ramu...
I nista vise......
12.12.08
Volite li da se igrate?
Volite li da igrate yamb? Ustvari, volite li uopste drustvene igre? Koliko ste tolerantni, koliko umete da gubite ili koliko ste spremni da oprostite parneru u igri ako izgubite?
Ja sam ranije obozavala sve drustvene igre. Igrali smo monopol, riziko, yamb... cesto. Onda je stigao jedan maleni "paketic" koji mi nikako nije dozvoljavao da se igram. Uvek je bio gladan, zedan mokar... ustvari zeljan paznje. I tako sam ja imala svoju igricu i morala da odustanem od svih ostalih igara. Kad je taj paketic dovoljno porastao onda je smetao za stolom i uzimao kockice, cini mi se uvek kad su bile najbolje. Na kraju sam ga naucila da igra yamb i postao je moj najveci protivnik za stolom.
Yamb je inace igra koju sam oduvek najvise volela. Nije mi bilo bitno da pobedim, bilo je bitno da igram. Ta igra mi je donela puno radosti u zivotu. Znate li kakav je osecaj baciti rucni yamb sa sesticama? E ja sam se dugo, tako osecala.
Odavno ne bacam kockice. Nemam ni zelju da igram.. ali ih jos uvek nosim sa sobom gde god da krenem.
Ko zna, mozda nekad ponovo zaigram... i dobijem rucni Yamb sa sesticama.
11.12.08
DOBILI SMO BEBU !!!!
Danas sam na vestima cula da je u zooloskom vrtu u Beogradu, na svet stigao maleni beli lavic, Ili dva malena, nisam sigurna. Jao, da ste samo videli kako je sladak i mrvicast...
Za mene je to jako lepa vest, u moru onih ruznih svakodnevnih, i ja se ceo dan osmehujem.
Eto uvek mi lavic izmami osmeh...uvek!
Ovo je Beli lav.
Inace, danas sam cula od Vuka Bojovica, da smo mi medju prvima, ako ne i prvi u Evropi imali Belog lava. Inace su jako retki i u prirodnom okruzenju, jer su ih ranije ubijali. Smatrali su ih greskom prirode zato sto su beli, i kao takve su ih ubijali.
Strasno, a prelepi su.
Kako god ja im zelim toplu dobrodoslicu u ovom totalno ludom svetu. Nadam se da ce imati lep i miran zivot. Ja obecavam da cu ih brzo posetiti.
10.12.08
Smisao besmisla.....
Pronaci tragove
u snegu
dok jun uveliko
seta gradom.....
uhvatiti senku
u potpunom mraku....
zrak Sunca
u ponoc pronaci...
pokupiti suzu
sa lica tuznog
klovna....
osmehnuti se
iskreno
kad bol
dusu razdire...
nadati se i
kad se vise nema
cemu nadati...
verovati
..............
Voleti
.................
sakupiti rasprsle delice
duse.....
retke trenutke
osecaja...
Pronaci smisao
u potpunom besmislu.......
i nastaviti
prekinuti zivot........
09.12.08
Trag u vremenu.........
Za svako tuzno jutro
Za svaki prazan dan
Za svaku bolnu misao
Za sva cekanja
Za sva nadanja
Za svako juce
I svako sutra
Za svaku laz,
A bilo ih je mnogo
Za sva foliranja
Koja kasno postaju jasna
Za sva suluda izvinjenja
I besmislena
objasnjenja
Za lazne suze
A bolele su jako
Za sve uvrede
Nicim izazavane
Jedini put dopustene
Po jedna zvezdica..
Za svako suludo pitanje
za ucene
za zabrane
za svaku ruznu rec
za svaki pogled
prepun mrznje
za sva ponizenja.....
I veliko izvinjenje:
Izvini, ali i posle
svega......
Ja te ne mogu
mrzeti...
ja ti ne mogu
pozeleti srecu,
Ali ni nesrecu
Ja ne mogu
Ne umem
Ne zelim
Ja samo zelim
Tvoj trag u snegu...
Makar i slucajno
Dok ides njoj.............
Trag u vremenu.... za sve "Tuzne" koji se pitaju Zasto?
08.12.08
Juhu, sva sam vazna!!!
DRAGA HYPER, SA PONOSOM TI POKAZUJEM SVOJE PRVO DELO....
Sve sto nije dobro, slobodno reci
DRAGI MOJI, OVO JE MOJE PRVO DELO.... HYPER ME JE VODILA A JA NESTO SKLEPALA... NIJE LOSE ZA POCETAK JEL DA?
06.12.08
Uspela sam!!!!
Dragi moji uspela sam!!!!
Neka ova pesma bude Dobar dan svima vama!
Nadam se da vas nece ostaviti ravnodusnima, cak ni one koji ne slusaju ovu muziku.
Ovu drugu mi je juce poslala shadow i jako mi se svidja
Eto, opet me je mala stvar ucinila zadovoljnom....
Pozdravljam vas sve... uzivajte:)))
05.12.08
Problem, bez problema...
Stalno govorimo o tome da srecu cine male stvari. Da je za srecu potrebno sasvim malo... osmeh, lepa rec, ponekad neka pesma ili dobar tekst. I ja se sa tim slazem. Apsolutno.
Sa nesrecom je kazu malo drugacije, nesrecu pokrecu velike lose stvari. Ja ih necu nabrajati, ali se i sa tim slazem.
Medjutim, i nesrecu, ili bar lose raspolozenje mogu pokrenuti i jako male i naizgled nebitne stvari.
Juce je , recimo, u mom gradu posle suncanog i prelepog jutra pala neverovatno jaka kisa, pracena grmljavinom od koje sam se ranije sakrivala ispod stola obavezno. E, bas od jedne takve kise, moj strah je prestao zauvek... I ja volim takvu kisu. I uvek sam jako srecna kad tako pada iz meni licnih razloga. Juce mi je bila dodatno lepa i draga zato sto se posle kise pojavila neverovatno jasna duga iznad moje kuce. Mozete misliti koliko je to meni znacilo? I ja sva srecna, krenem da Vam pisem, da Vam se pohvalim kako je eto jedna kisa i jedna duga napisala osmeh, veeeeliki na mom licu. I onda.... Pokusam milion puta da postavim pesmu u skladu sa postom, i nece i nece! isto toliko puta do sada sam uspevala, ali juce i danas nikako. Jednostavno zajedno sa pesmom ide i sve ono sto pise oko pesme, znate kako je to na You tube. Ispod pesme komentari, sa strane gomila predloga, reklama i svasta nesto. Nikako da se kopira samo klip. E ljudi moji, iz koze izlazim, a ne znam u cemu je problem. Na kraju sam odlucila da pisem bez pesme, ali sam jako nervozna sto ne mogu ono sto sam htela.
Eto, kako sitnica, zaista nevazna moze da mi upropasti lep, zaista lep trenutak.
Za utehu sebi, poklanjam vam slicicu ove duge, za koju sam na netu procitala da se zove "Vatrena duga", da se jako retko javlja i da je ovo jedna od najlepse uslikanih ikada.
Pa eto, Dragi prijatelji, uzivajte u slicici kad vec pesme nema...:)
03.12.08
Kisa...
Cele noci je padala
tiho...
Tek toliko da mi ne da
da
spavam...
Tek toliko da me....
plasi.....
Da me muci....
Danas pada ceo dan...
Jaka i glasna....
Bas poznata....
Samo bez munja i gromova...
i bez tebe....
Ne plasim se vise
Ni kise, ni munja,
ni gromova....
Ne sakrivam se vise
ispod jastuka...
I smesim se....
Zato sto znam,
Da i tebe kisa
Bar u mislima,
Bar na trenutak vrati
meni.
Znam, sigurno znam
Da se ovog trenutka i ti
Osecas isto,
Znam da si ti sada
Ponovo na jednoj raskrsnici
U jednoj nedodjiji
Bez putokaza
Srecan i nasmejan
dok kisa pada...
jako...prejako..
P.s. Zapisano u vremenu... sacuvano u osecaju.... zivi u svakoj kapi kise.......
02.12.08
KO o cemu, ja o.......
LAV! KRALJ ZIVOTINJA! KRALJ DZUNGLE! KRALJ MEDJU ZVERIMA!
MOJIM RECIMA, I OSECANJIMA....ZVERKA!
Zapravo,lenja mrcina, koja se celog dana izlezava u hladu i ceka rucak.
Koji cak i ne lovi sam! U lavljem svetu love zenke - u coporu organizovano srecne sto mogu udovoljiti svom muzjaku. A ovo je muzjak...kao i svaki bezobrazni muzjak. Jer mu se moze da bude bezobrazan.
HOROSKOPSKI LAVOVI:
Arogantni,uobrazeni, sebeljubivi i narcisoidni. Uvek sami sebi na prvom mestu.
LJUDI, JESU ONI ZAISTA TAKVI, ALI NE ZATO STO SU LOSI.... ONI SU SAMO SVESNI, JAKO SVESNI SVOJIH KVALITETA.
KAD JEDNOG LAVA POHVALITE, IZ BILO KOG RAZLOGA, ON VAM NECE RECI HVALA..
. ON CE VAM SA OSMEHOM RECI ZNAM... JER ZNA, JER JE SVESTAN TOGA. KOD NJEGA NEMA LAZNE SKROMNOSTI.... KOD NJEGA UVEK I U SVEMU VAZI PRAVILO; ILI JESI, ILI NISI
Zeljni su paznje.Traze da ih tretiramo drugacije nego ostale.Kao da su bolji od svih.Jesu li?
JA KAZEM DA JESU! ZAISTA JESU!
Potencijal da budu bolji poseduju.Pitanje je da li ga znaju iskoristiti? Dobar deo osoba "lavova" ostane samo na nivou potrebe da budu posebni, drugaciji, mazeni i pazeni bez ikakvog razloga. Samo zato sto su oni. Najveca njihova prepreka je lenjost.
Uspeju li pobediti tastinu za njih je apsolutnoo sve moguce.I onda su najbolji na svetu. Oni su spremni na sve i idu srcem. Sa njima je uvek lepo jer zrace optimizmom.
Lav je vatreni znak i njemu nije dovoljno obicno, svakodnevno. Nije lako biiti lav! I njima, ustvari, i ne bi trebalo toliko pohvala da su bas toliko sigurni i zaljubljeni u sebe. Jer oni jako sumnjaju u sebe, i bore se sa gomilom drugih strahova. Ali, stvarajuci dramu oko sebe, oni prikrivaju nedostatke. Kad bi dozvolili sebi da se sami sa sobom upoznaju mogli bi sve!
KOLIKO GOD LAV ZNAO DA BUDE NAPORAN, ZAHTEVAN, DIVLJI, KOLIKO GOD VI HTELI DA MU POKAZETE I DOKAZETE DA NIJE U PRAVU, KOLIKO GOD VAS LJUTIO, DOVODIO DO LUDILA... KOLIKO GOD HTELI DA GA OSTAVITE NA SRED ULICE I DA SE NIKAD NE VRATITE...
DOVOLJNO JE DA VAS SAMO OVAKO POGLEDA....
VI STE VEC ZABORAVILI ZASTO STE LJUTI NA NJEGA... A ON JE TOGA SVESTAN I TO KORISTI VRLO BEZOBRAZNO... SA OSMEHOM.
P.s. Tekst preuzet sa neta, moze biti bilo ciji, sa mojim dopunama, zapazanjima... i velikim izvinjenjem svim lavovima koji se prepoznaju u mom tekstu.
01.12.08
1. Decembar
Dragi moji, danas je 1. decembar... Pocinje poslednji mesec u godini... Od danas otvaram ovaj kutak zelja za sebe i sve Vas, zelite sta god hocete, upisite koliko god zelja imate... i nadajte se da ce Deda Mraz ove godine stici i do Vas.
Glavna i najveca zelja je da nam deca u Novoj Godini, budu jos zdravija, poslusnija, uspesnija i jos pametnija... Da mi budemo jos srecniji i ponosniji sto smo im roditelji...
Neka to bude prva prosaputana zelja u ovom kutku zelja:
Da i moja i Vasa deca budu primer i ponos za sve nas, da se sledece godine svi zajedno hvalimo i radujemo njihovim uspesima!
Za sve Vas zahtevam sve ono sto cete pozeleti sami.. i jos mnogo svetlucavih puteva, osmeha, zelja...
Ja licno, zelim sebi vise zdravlja, vise pameti, vise osmeha.. .I puuuuuno novih prijatelja..
I zelim, jako zelim jednog lava....
A ti Deda Mraze, pazi sta radis ove godine, i svracaj svakodnevno u ovaj kutak zelja, da ne ispustis slucajno neku.... I opet ti kazem, pazi, dobro pazi.... pogresis li i ove godine nesto, proglasicu te za tehnoloski visak... i nikad vise neces videti svoje jelene i sanke... Nikad vise neces poleteti... I nemoj misliti da se salim....
Hocu ozbiljno, veruj mi na rec!
A sad kreni da citas, polako, redom sta moji prijatelji zele u Novoj Godini...
P.s. Da slucajno ne bi zalutao ponovo... ovo je kucica svih nasih zelja..
30.11.08
Mace....
Juce se opet pisalo o macama... i videla sam da skoro svi obozavaju ta divna i umiljata stvorenja.... Jednom prilikom sam dobila jake kritike zasto sam rekla da ja mace ne volim....
Ustvari, nije da ih ne volim, ja samo ne uzivam da ih mazm i dodirujem, a i priznam... vise volim one divlje mace...
Ali evo za sve ljubitelje maca jedan post o macama iz mog ugla....Za sve Vas...
Mace su divna i preslatka stvorenja
Mace vole decu...
A i deca njih...
Mace su istrazivaci, pa cesto upadaju u razne nevolje...
Vole i da se igraju....
A cesto se i pogresno zaljube......
..
IPAK SAN SVAKE MACKE JE.....
.
i zato redovno i disciplinovano vezbaju....
Nadam se da nisam uvredila Vase lljubimce:)
29.11.08
Zima
Zima...
Hladna...
Depresivna...
Mracna.......
Prkosna.... 
Umesto osmeha
Koji bi ugrejao obraze
Ledenice suza
Crtaju tugu na licu....
Cak ni snega nema...
Uinat nadanju,
Da bi se mozda
Tragovi u snegu prepoznali....
Promrzli dlanovi...
Vise se i ne pruzaju....
Nemaju kome,
Ostaju ukoceni u vazduhu,
Cekajuci...
Cak ni mrazica,
O, ta, nekada divna slikarka
koja je poruke na staklu slikala,
Cak i ona, sada, sara
Samo zle i pakosne osmehe.
Stize Nova Godina...
Zazeli zelju...
Stani ispod vatrometa...
Pevaj...raduj se...slavi....
Ma hajde!
Kome je vise do praznika...
Do slavlja...
Do nazdravljanja?
Jos jednoj godini besmisla
I uzaludnih nadanja....
Necu Novu Godinu..
Hocu neku staru...
Najlepsu,
Moju...
28.11.08
Zivot je cudo....
Zivot je cudo. Nepredvidivo. Nejasno. Nepoznato. Iz dana u dan drugacije.. veselo, tuzno, zaljubljeno, nasmejano, uplakano...Slozice te se samnom? Zivot se ne uci. Nikad niste nacisto koliko znate, koliko mozete i koliko ste spremni... ni za srecu ni za tugu.
Ja sam mislila da znam... sigurno ne sve, ali dovoljno da zivot, zivotom zovem. Da mu se radujem, osmehujem, ali i da ga mrzim, da vristim na njega, da ga oplakujem... I da mu sve oprostim i da se ponovo radujemo zajedno.
Zivela sam, nekad lepo, nekad manje lepo, nekad veselo, nekad tuzno, nekad jaka, nekad uplasena, ali sam imala osmeh i kad su mi oci suzile.... Znala sam da osmeh brise i patnju, i bol, i mrznju. Jednom sam pokusala nekom da objasnim tajnu zivota..."uzivaj dok traje" .Neko se stalno ljutio na mene, govorio da to nije istina, i da on ne zeli to da prihvati. Ja sam ga ubedjivala da tako mora. I verovala da tako mora. I zivela tako... sa saznanjem da sve prolazi, da se sve menja, bas kao godisnja doba... Sunce, kisa, sneg... Led, hladnoca... toplina... radost i suze.... Stalno smo se svadjali oko toga. Nije nikako zeleo da veruje u prolaznost, u promene... u vreme... A ja sam bila jaka i za njega... u njegovoj borbi sa samim sobom... Sad vidim da sam ga naucila, bar necemu... da u dobrim danima uziva, a da lose podnosi...
Ali, nisam ni primetila, kad sam ja ostala zarobljena u jednoj neprolaznosti.... u lavirintu laznih suza, u pozoristu odlicno odglumljenih tragedija... U snu pretvorenom u nocnu moru...
I opet se vracam na pocetak, da je zivot cudo, nepredvidivo, nejasno, nepoznato...
