30.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 19:26
Cao drugari,
Videla sam ovu igricu i evo odlucila da se ukljucim. Ranije sam jako volela da pravim leksikone, spomenare.... stalno sam izmisljala nova pitanja i pravila te lancane igrice. Smatram da je to jako zanimljivo, i nemam nista protiv takvih odgovaranja.
Sinoc sam videla da je nas Andjelcic prozvao sve ljude na blogu, i da su mnogi i odgovorili. Odgovore ustvari medjusobno vec i znamo, druzeci se ovako kroz ova piskaranja vec se pomalo i poznajemo, ali lepa je ideja okupljanja svih blogera ovako u jednoj temi.
Sedam istina o meni je meni malo da opisem sebe, niti ja umem da opisem sebe, ali pokusacu pa kako ispadne.
1. Obozavam svoju decu cak i kad su toliko zlacani da mi dodje da ih se odreknem
Deca su nesto najdivnije sto nam se u zivotu desava, iako su danonocna briga od prvog momenta kad ugledaju svet, oni su jedina sigurna vecna ljubav u nasim srcima.
2. Sanjalica sam i mastar-vecito dete.
Iako imam vec ohoho godina, iako imam dosta poraza iza sebe, iako me zivot ni jednog trenutka nije mazio, i nikad mi bas nista nije onako, bas, poklonio, iako mi je uzeo ono sto nije smeo ja i dalje sanjam moju dugu, i dalje verujem ljudima, i dalje sam spremna da pomognem i dalje cekam da mi zivot vrati oteto.
3.Znam da ne treba, ali prastam neoprostivo
Prastam stvari za koje sam sigurna da meni niko ne bi oprostio. Ne umem da se ljutim, da se uvredim, da kazem dosta je. Znam da to nije dobro, ali ja za svacije greke imam svoje razumno objasnjenje. Naravno mislim na ljude koje poznajem, i na meni drage ljude. Ovde ne pricam o ubistvima, kriminalu ... itd.
4.Umem i ne stidim se da priznam gresku i da kazem izvini
Nikad mi nije bilo tesko da se izvinim kad shvatim da sam pogresila. Nazalost, dozivela sam da neko zloupotrebi ovu moju osobinu, i da me porazi upravo tako sto ce mi pokloniti svoju krivicu.
5.Ne volim ogranicenja
Nikad nisam volela da mi neko naredi sta da radim ili sta da ne radim. To ne volim ni sada, mislim da sam dovoljno svesna da znam sta treba a sta ne.
6.Uspela sam da pomerim sve granice, u sebi i oko sebe i da dostignem neslucene visine.
7. Ne plasim se bas nicega
U zivotu sam se plasila svega i svacega a da nisam imala realne osnove za te strahove. Onda sam neko veme zivela u uzasnom, realnom strahu, i na kraju se taj strah ostvario. Jos uvek nisam sigurna da sam ga prezivela, ali sigurno znam da se vise nicega ne plasim.
Jedino se bez prestanka brinem za svoju decu, ali to ne racunam u strahove, jer sa tim strahom zive svi roditelji na svetu.
8.Ovo vreme mi budi jaku depresiju, pa mi nije ni do cega.
Ustvari, ovo je samo izgovor za stanje u kome se nalazim odkako se druzim sa vama. Nema vreme veze sa tim, ali ja vise ne mogu da kukam stalno kako mi je lose...a lose mi je.
9. Volm ova druzenja sa Vama, volim Vase komentare, volim Vasa iskrena misljenja....
Drago mi je sto ima toliko pozitivnih i srecnih ljudi na blogu, mada vidim da ima dosta i nas ovakvih. Ne volim da govorim ljudima koji izadju sa problemom koji se lako prepozna, sutra je novi dan, jer ni sama ne verujem u tu recenicu. Ne mogu da glumim srecu, kad nisam istinski srecna, mozda su mi nekad komentari neutesni, i ja se izvinjavam svima, ali sam naucila da stvari treba gledati onakve kakve jesu. Kad smo tuzni, tuzni smo, kad smo besni, besni smo, kad smo srecni, srecni smo. Ne mozemo ocekivati jedni od drugih da se stalno smejemo i veselimo zar ne? Prihvatimo jedni druge takvi kakvi jesmo.
I eto.... umesto sedam, ja napisah devet...i mogu jos puno. Kao sto rekoh j uvek pomeram granice...I evo na kraju pozivam sve ljude da se ukjuce i da pisu. Da odgovore, da se upoznamo..
Tico, sigurna sam da je i tebi malo samo sedam stavki, da i ti imas mnogo vise da kazes o sebi
Nastasja, o tebi znamo samo da prelepo pises i da volis Kinga najvise na svetu...Eto ja sam pocela, a ti nastavi
Cicilly, cim dodjes do kompa....mada znam tvoje odgovore
Andrijana, znam i tvoje, ali postoje drugari koji ne znaju....
Iluzija,koliko god bila iluzija hajde daj te odgovore
Ravnicarki druze, suncokretu, dobosaru, svi znamo da Garavu voles najvise, ali voles ti i jos ponesto...Hajde nam sam reci.
Domacice, vec si prozvana, ali se nisi oglasila...pa te ja jos jednom pozivam
Shadow, izvoli, na tebe je red...
I na kraju kao jagodicu na vrhu vocnog kupa, ja pozivam nasu dragi Goscu da nam se oglasi, i da nam kaze svoje istine, sta voli i ne voli..Unapred se izvinjavam ako je ovo suvise za nju, ali bi mi bilo drago kad bi se odazvala.
Permalink
25.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 11:39
Nikad se ne igrajate sa vremenom. Cak ni onda kad ste sigurni da Vam je vreme prijatelj. Ni onda kad mislite da je samo Vase, i da Vam niko ne moze nista. Nikad vremenu ne dozvolite da drema, da odmara, da stane.
Vreme je lazni prijatelj. I onda kad Vas prati, i onda kad Vam sve da, i kad Vam mnogo obecava znajte da samo ceka da se umorite...I onda kad je najvedrije, kad je nebo plavo kao necije oci, onda kad je dan kao izmisljen samo za Vas, vreme u svom dzepu sakriva noc...tamu... i jedva ceka da Vas uspava.
Kad su svi putokazi ispred Vas vidljivi i jasni, vreme ide korak ispred Vas, i napravi pogresno skretanje... Eto tako... Samo zato sto mu se moze... Vreme nikad ne dozvoljava da budete bolji od njega... pametniji... srecniji... Ono je ljubomorno na Vasu srecu. Ono je tu dok ga trazite... dok idete iza njega... dok gresite... Dok ne shvati da ste uradili pravu stvar u pravom trenutku. Onda postaje zver!
Onda se svim silama trudi da Vas unisti... Da Vam oduzme trenutak... Da vrati svoju vecnost... Da opet lutate... Da od njega trazite put... Da ga molite...
Zato me slusajte pazljivo i budite jaako oprezni sa vremenom. I nikad, NIKAD mu ne verujte!
Ja sam mu verovala... I pustila ga ispred sebe... I pobeglo je... Ostavilo me zarobljenu u proslosti... a ono je jednostavno otislo. Bez zaljenja. Bez grize savesti. Bez osecaja. I ne okrenuvsi se.... I sad luta ko zna gde, i nije ga briga sto ga ja jos cekam na istom mestu... i sto cu ga uvek cekati...
BAS TAMO GDE SAM GA PUSTILA, SIGURNA DA NECE OTICI....
Permalink
24.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:03
Sklopili smo zajedno divnu pricu....satkanu ood zelja, snova mastanja...satkanu od istinskih emocija....srece i tuge....radosti i bola....Od nasih uspeha, padova, borbi....gubitaka...Napisali smo pricu od nasih najiskrenijih emocija....Ona je nasa i najlepsa je....
SAMO JEDNOM I NIKAD VISE...
"Trenutak vremena koje je
Kucalo u nasim srcima...."
Trenutak koji i sada prati nase otkucaje
Iako nasa srca kucaju odvojeno.
"Cudan san koji nas usmerava
i vraca odakle smo posli...."
Ponekad nam koza postane pretesna,
"pa pozelimo da budemo neko drugi..."
da bi ga bolje upoznali....
da bi razumeli....
Jednom i nikad vise
"Osetili smo strast
koja nas goni na ono
sto nikad nismo smeli....."
i govori nam da sada sve smemo
da sada sve imamo...
"Bar jednom smo ostavili poseban
i jedinstven utisak"
da nas uvek iznova traze.
I svi smo pozeleli da ukrademo neciji
pogled....
dodir.....
mozda i srce...
i u isto vreme nesebicno
poklonili svoj pogled, dodir
i svoje srce spustili na necije dlanove
zauvek...
Samo jednom su nam "zvezdice
kupale haljinu od kasmira
svetlucavom svetloscu
i kucale u ritmu nasih srca
za celi svet...."
da svi znaju i da svi osete
koliko se volimo...
I tom ljubavlju pravom saznali smo
da smo "dobili dar
da volimo i patimo"
"da se vrtimo na svojoj balerini"
dok nam se sreca i strah mesaju
i stapaju u jednu sarenu sliku.
Jednom i nikad vise
"u necijim ocima znali smo
da je nas i mi samo njegovi."
Da bas taj put pripadamo nekome...
i zivimo zbog nekog....
u cijim ocima vidimo samo sebe.
I posle cele price, moje i Vase, shvatli smo
DA SMO LJUDI....
JEDNOM....
MNOGO PUTA.....
ZAUVEK.....
Permalink
23.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:45
Dragi moji blogeri, pre nekoliko dana sam dobila komentar kako smo divno napisali trojni post. Ja zapisala svoja osecanja, gost je to obogatila svojim divnim komentarima, i na kraju Andjelko to sve posuo andjeoskim prahom. Na kraju su post i komentari nacinili jednu divnu celinu...
Danas sam odlucila da se malo poigramo i da napravimo jedan mnogobrojni post svi zajedno. Ja cu napisati naslov, a vi svoje komentare. Na kraju cemo sklopiti nasu zajednicku pricu. Znam da ce biti divna.
SAMO JEDNOM I NIKAD VISE..............
Permalink
22.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:30
Samo ostani tu..
Zelja, molba, krik...
Samo ostani tu....
nedosanjani san,
prazne ruke
suza u uplakanom oku.
Samo ostani tu...
Ili se bar vrati kad se umoris...
Od lutanja, trazenja...
od nicega!
Kad ti putevi ostanu
bez putokaza...
Kad ti dlanovi postanu prazni
i hladni...
Kad ti okice izgube sjaj...
Vrati se
kad shvatis da si sve
sto si svo vreme trazio
ostavio kad si posao
kad shvatis da si
najvise dobio
onda kad si najmanje dao....
Kad ti lutanja dosade...
Kad trazenja postanu bez smisla..
Kad ti se bes umiri
i ljubav se ponovo
u tvoje srce vrati...
Kad ti oci ponovo zasvetle
Sjajem mog pogleda...
Dodji i uzmi
ono sto je tvoje...
I...zauvek....
Ostani tu!
Permalink
21.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:10
Tamo gde je sve prepoznatljivo
i nepoznato...
Tamo gde nebo ljubi more,
a ima boju zemlje...
Gde Sunce ispraca Mesec,
i noc lici na dan.
U hiljadama godina
vetra i vremena
Gde se osmeh kupa
U....nevidljivom svetlu
Gde vazduh lahorom
miluje kozu....
Ja cekam vecnost!
U oblacima trazim slike
odavno naslikane...
izgubljene u vremenu nerazumevanja,
optuzbi, pitanja....
U jutrima trazim tragove
jednog vremena
mira i spokoja
vremena topline i svetlucavih osmeha,
U sutonima zalaske sunca
oslikane u najlepsim ocima
U nocima tihi sapat
i jedno volim te....
Cekam vecnost....
Da u njoj spakujem sve slike
I poklonim ih...
Jednom snu.
Permalink
20.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:50
Putnice, zdravo!
Dobrodosao!
U zemlju snova...mastanja...
iluzija... 
U zemlju
gde sve pocinje...
I traje.
Gde Sunce sija sa osmehom..
Gde je magla putokaz..
Kisa osvezenje..
Gde je noc odmor...
Zvezde sjaj necijih ociju....
Gde svaki osmeh
znaci dobar dan...
Svaki poljubac
laku noc...
Gde su dlanovi topli
mekani i samo tvoji.
Ne ispustaj ih nikad
bez njih ces izgubiti put...
zalutati...
Ako ih ne drzis stalno
Zemlja ce postati obicna..
bez snova, maste, iluzija...
Sunce bez osmeha...
I sve ce postati isto
magla i kisa, noc i dan...
Zato putnice,
Cvrsto drzi svoj topli dlan
I raduj se...
Zivi...
Voli....
P.s. Slatke snove svima koji popodne dremkaju i veliki osmeh kad se probude....
Permalink
18.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 20:39
Ovo je jos jedan neobican post...Ovaj post je ustvari moj odgovor na pitanje Stepskog "da li da verujem u ljubav, ili ne?"
Ljubav je najveca radost....
I najveca bol...
Najveca nada...
I najveca patnja...
Sreca i nesreca
Na najtoplijem dlanu
procitana...
Ljubav je stvarnost...
I iluzija...
Ljubav je trenutak...
I vecnost
Ljubav je sve..
I nista...
Ljubav je oko u oku..
Ruka u ruci....
San u snu...
Sreca, patnja bol...
Osmeh, suza, krik...
Sastanak i rastanak
Vera i nevera...
Ljubav je sada...
I zauvek...
Permalink
17.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:42
Zivot nije film...
a zna da bude teska drama
nije san...
a cesto lici na nocnu moru...
nije vreme...
ali je cesto nevreme...
nije basna
ali razgovaramo sa zverima...
nije ni bajka...
a princ se obavezno pojavi..
Zivot nije ni dan..
a zna da bude jako vedar
nije ni noc
a obasjan je najsjajnijim zvezdicama...
ali isto tako
nije ni oblak
a prosipa kisu suza...
Zivot je retko htenje,
a cesto moranje...
Zivot je nas............
ali mi nismo njegovi...
Permalink
15.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 12:01
Ovo nije obican post...
Ovo je post sa posvetom...
Ovo su reci
posvecene nekom,
koga ne poznajem...
ali prepoznajem...
nekom, ko ima telo coveka,
a dusu andjela...
nekom, ko nogama hoda
a srcem lebdi...
nekom, ko pati i boluje,
a osmehom druge leci...
nekom...
ko tugu cuva u sebi..
a srecu nesebicno daruje
svima....
Njegove reci su biseri
rasuti na sve strane...
Ja mu ne mogu pokloniti biser...
ali mogu ove redove.....
Veoma mi je drago sto postoji neko tako inspirativan i nadahnut,neko tako cist i emotivan...neko tako otvoren i spreman da svoje redove daruje i deli sa svima...
Permalink
13.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:10
Sanjala sam Sunce...
I njega
Nestvarnog....
A tako obicnog......
Zracio je posebnim sjajem
Svih probudjenih zvezdica....
Cutao je...
Smesio mi se najlepsim osmehom
U njegovim ocima
Videla sam sebe...
Stajala sam ispred njega,
Uplasena....
Tuzna....
Izgubljena u vremenu.
Pitala sam KO SI TI?
Ja sam tvoje juce....
I sutra...
Ja sam tvoje jutro
I san....
Ja sam tvoja nada...
I put do kraja duge...
Zasto sada?
Kako?
Lako....
Samo mi daj ruku...
Osetila sam toplinu dlana...
Onog posebnog dlana...
Videla sam dugu...
I znala sam...
Ali cekaj!
Ne sada!
Ne mogu!
Ne smem!
Sutra je kasno....
Sutra ne postoji....
Zao mi je....
P.s. "Snovi su preskupi kada ih placamo nasumice zaslepljeni njihovom lepotom"
Permalink
12.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:52
Sutra.....
Svako sledece jutro
Sutra.....
Nekome nada
Nekome strah....
Sutra
Nekome obecanje,
Za nekog izgovor
Za propusteno danas...
Sutra
Blagoslov, ili kazna...
Sutra...
novo jutro ili...
jos jedno juce...
Sutra....
ispunjenje sna ili...
jos veca patnja...
Sutra...
uvek dolazi,
hteli mi ili ne...
uvek nas probudi,
uvek gura dalje
uvek...
Sutra....
Permalink
10.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 15:02
Dragi moji, drago mi je da Vam se svidja ono sto delim sa Vama, sigurna sam da mnogo toga imate i znate ali eto, ja cu Vam pisati ono sto ja najbolje razumem, osecam, dozivljavam....Danas cu pisati o snovima....Ja sam nepopravljivi sanjar...moj san trenutno miruje....SPAVA, ali ja jos uvek sanjam da ce se probuditi i da ce uspeti da stigne do kraja moje duge....
"Snaga i izdrzljivost se mogu iskazati u mnogo vidova. Svi mi razlicito reagujemo na razlicite izazove. Niko ne moze da predvidi kada cemo biti jaki, a kad ce nas snaga izdati.
Niko nije neosetljiv ni nadljudski jak. Oziljci ostaju i kod najjacih. Ipak,
MNOGI OD NAS NALAZE SNAGU DA SANJAJU, I DA OSTVARE SNOVE."
"Onaj ko hoce svoje snove da ostvari, ne sme puno da sanjari, jer buducnost se ne ceka....... ONA SE STVARA!"
"Zivi za tren, ne za dan. Ostvari snove, dohvati zvezde.... Inace ces se probuditi kao starica i shvatiti da si najbolje stvari jednostavno ispustila iz ruku jer se nisi usudila sanjati."
"Vise volim da sam sanjalica medju najnizima sa vizijom ostvarenja, nego Bog medju onima bez snova i zelja."
-Gibran-
"Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: zbog straha od neuspeha"
-Paulo Koeljo- "Alhemicar"
"Stvarnost ne voli da se dogovara sa snovima"
-Koeljo- "11 minuta"
"Nista nije tako krhko i neizvesno, kao ljudski san o sreci."
"Nase neispunjene zelje, neostvarene mastarije, zaboravljeni snovi, svedoce kako smo lako izneverili svoju mladost. Sebe. Jer mi smo ono sto zelimo, o cemu sanjamo. Mi pravi, izgubljeni smo u mladalackim drhtajima i zudnjama. Sve sto je doslo posle, sto je bilo drugacije, kompromis je...i poraz."
"Snovi su preskupi kad ih kupujes nasumice, zaslepljena njihovom lepotom..."
"OD KAD TE NEMA...JA NEMAM SNA...
I SVAKI DAN JE K'O GODINA..."
Sanjajte ljudi, vecina snova se ostvari lako, za neke se treba pomuciti, a na neke treba i sacekati....ali nikako ne treba odustajati od svojih snova, koliko god izgledali nemoguce....Ja jos uvek jako verujem u svoj san...a skroz je nemoguc!
Permalink
08.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 13:41
Jos od malena volim da citam. Da citanjem upijam ono napisano. Da izvucem vrednost i poruku koju autor nudi. Za mene je sve procitano suvise vredno da bih ga vratila na mesto i zaboravila. Zato dosta toga iz svega procitanog prepisem i sacuvam. I onda opet citam. I to ne vazi samo za knjige... ja vec godinama sakupljam "crtice poznatih", recenice ili delove iz knjiga, zapisujem izgovoreno sa televizije... odavno lutam i po netu pa sam i odatle mnogo toga zapisala.
Juce mi je jedna gosca na mom blogu zatrazila da danas pokusam da uzivam u necemu bez zabusavanja. Ja zaista uzivam u citanju i pisanju. Danas sam odlucila da podelim sa vama deo onoga sto sam eto godinama zapisivala. Sve sto cu napisati je necije, a opet i moje. Sve to je neko uoblicio u prelepo iskazane misli, ali se i ja, i mnogi od Vas sigurna sam proonalaze u tome. I zbog toga svako od nas moze da komentarise na svoj nacin. Neke od tih recenica nemaju ime autora zato sto sam mnogo toga zapisala sa neta ali imena nisam prepisivala... nisam se nadala da cu to deliti sa Vama.
Jos jednom napominjem ako neko od Vas prepozna svoje recenice, neka se ne ljuti, neka zna da je napisao nsto vredno u cemu se mnogi od nas pronalaze. Pozdravljam sve ljude koji me obogacuju pametnim i lepim izrazima osecanja.
"Ni ti ni ja nismo dovoljno jaki sami.."
-krilaandjela-
"Mi smo 2 ruke, leva i desna.... Zajedno mozemo sve. Jedna bez druge... mozemo... ali kako?Uvek fali ona druga, da pomogne, da pridrzi, da prihvati, da namesti.... uvek fali."
"Kroz detalje ces spoznati istinu - nauci da ih primecujes"
"Pametni ljudi nece sto ne mogu. Zato se ljudima cini da oni mogu sve sto hoce"
Riznica mudrosti
"Vetrovi srece duvaju uvek... mi smo ti koji moramo podici jedra"
"Ne valja iz svoje knjige zivota iscepati neprijatne stranice. Nije steta ponekad ih prelistati."
"Ako ti zivot da gorki limun, ti od njega napravi osvezavajucu limunadu"
" Stvarni zivot ne sacinjavaju nasi planovi o sreci,nego bas ono sto se protivi tim planovima i namerama, ono sto se slucajno desava i sto je potpuno nepredvidjeno i sto izaziva samo razocarenje i bol"
"Slucaj i sudbina mogu u sekundi da izbrisu snove"
NEDOSTAJE MI NASA LJUBAV MILI...
BEZ NJE ZIVOT KRUNI UZALUD..
NEDOSTAJEM MI JA ,KAKVA SAM BILA...
NEDOSTAJES MI TI ONAKO LUD....
Toliko za sada....ako Vam se svidja pisacu jos.....
Permalink
07.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 07:03
Jos jedan dan...
jednako prazan i besmislen,
probudjen.... na silu.
Suncan, ali hladan...
bistar, svez, okupan rosom...
jesenje saren
bez volje... na silu.
Jos uvek pomalo cvrkutav,
jos uvek rascvetan...
naoko lep...
bez glasova...na silu.
Jos jedno budjenje...
golicanjem Suncevog zraka...
mirisom rascvetale jeseni...
sa velikim naporom da se otvore oci
i ponovo kroci u prazno....
bez nade u nesto....
bez vere....po navici... na silu.
Kad jesen izgubi boje....
Kad voce izgubi ukuse...
Kad cvece izgubi mirise...
Kad oko izgubi zenicu...
Kad usne izgube osmeh....
Kad srce izgubi otkucaj...
Kad ruke izgube zagrljaj...
Kad noge izgube put...
Kad zelja izgubi nadu...
Jutra, budjenja.... dani...
Postaju preteski, jednobojni.
Jesenje setni....
Suzni i bez kise....
oblacni i po Suncu...
Svi isti...
Svi... na silu.
Permalink
