« Prethodni | Sledeći»

05.02.12

Koliko malo treba da se dno dotakne opet i opet

Objavljeno na Generalna | 12:30


   Godinama se vec borim sa necim sto ne mogu da formulisem.
   Sa necim sto napada iznenada, s ledja , oduzme dah i ne da vremena da se snadjem.
 
   Ima dana kada uspem da osetim kako se sunja, vremenom sam razvila onaj osecaj nindze kada tisina govori pazi se, i tada ga jednostavno sapletem pre udarca, ali ima i onih dana kada taj instikt nindze zataji pa me onda povuce tako duboko da mi grudi pucaju bez vazduha.
   
   I ne traje to dan ili dva, to traje vec deset godina. U pocetku sam mislila da mi ne moze nista, a onda sam, ni sama ne znam kada, priznala da je protivnik ako ne jaci onda bar jednako jak koliko i ja.
 
   Zasto sve ovo pisem?
 
   Nije me bilo danima na blogu.
   Propustila sam zaustavljanje planete, Nastasijin rodjendan cak ni rodjendan svog deteta nisam proslavila kako treba.... a sve to zbog toga sto  se planeta zaustavila na najgori moguci nacin.
    Otac moje dece otisao je na posao sasvim normalno a vec nekoliko sati posle toga javljeno mi je da mu je zivot u opasnosti.
     Zakljucana ordinacija.
     Doktorov glas "Uradili smo sta smo mogli, prognoze ne postoje. Idite ovih dana dalje mozda oni nesto mogu da urade kasnije"
     Zavod, kao i uvek i svuda, kaze da smo zakasnili, putni nalog mozemo dobiti tek sutra.
     E, zato ja volim lavove, zato sto se u takvim situacijama pretvorim u lava u najgorem obliku, zato sto sam sa tri reci i pogledom koji ne bih zelela nikada da vidim u ogledalu, dobila nalog istog dana. 
     Tamo gde smo poslati, ljudi ne mogu da veruju da sam cekala nalog, da hitnom nismo dopremljeni odmah,  odvode ga odmah u salu, operacija, cekanje i neizvesnost.
      Ne znam da li da verujem da sudbine postoje, da neko odozgo gleda i nagradjuje, ali sve je proslo dobro.
      Oporavak ce biti dug, ali nadamo se da ce biti dobro.
 
      Sad se vracam na pocetak price.  
 
      Onog trenutka kada sve prodje lav u meni se pretvori u plasljivu srnu koja ne zna da nadje put.
      I to je ono najgore, to je ono sa cim ne umem da se izborim.
      To je ono sto me drzi u stanju mrtvila vec godinama. Osecanje koje ne umem da opisem, a koje mi ne da da zivim. 
      Svaka situacija me vrati tri koraka nazad, i pokaze mi koliko sam ustvari mala pred zlom koje vreba na svakom koraku.
     
     I.. da, ovo je samo uvod u ono o cemu zelim da pisem, ako sakupim dovoljno snage za to. 
     
       
       
      
 
    
 
    

43 Komentari | "Koliko malo treba da se dno dotakne opet i opet" »

  1. nena58 :

    05/02/2012, at 13:05 [ Odgovori ]

    nena58

    Eto, ja prva dođoh ovde.Nisam sigurna da ću napisati prave reči utehe i ohrabrenja, a toliko to želim.
    Prvo moram da ti napišem da ti se divim zbog toga što si uspela.
    Kad nam Bog pošalje neko iskušenje, pošalje nam i snagu da se izborimo, da istrajemo.
    No, mi smo samo slabi ljudi, pa reakcija na stres stigne kasnije, zato se lav pretvorio u srnu.
    Treba da veruješ u sebe, u moć svojih misli i ništa neće biti jače od tvojih pozitivnih misli.
    Veruj u dobre stvari, veruj u dobre osćaje.
    Ne daj da te ometa to što ti se prikrada, budi lav, i nasmej mu se u lice, jača si od toga.
    Želim ti sve najbolje.

  2. didiland :

    05/02/2012, at 13:20 [ Odgovori ]

    Zdravo, Casper.
    Vreme je...

  3. lonacipoklopac :

    05/02/2012, at 13:24 [ Odgovori ]

    Čovjek i ne zna koliko je jak dok se ne desi nešto , kao što se tebi desilo. Svi smo mi plašljive srne ali uvijek znamo da se izborimo. I ti se boriš na svoj način. Onda kad ti je trebalo najviše snage da ostvariš ono što je u tom trenutku bilo najvažnije, našla si je. I nisi mala, čim se suprotstavljaš zlu

  4. anam :

    05/02/2012, at 13:26 [ Odgovori ]

    anam

    Nema sad pekmezarenja i utehe.
    Pod hitno šutni tu srnu za kasnije... a lavica u prve redove.
    Pobedićeš, znam, i ne daj lavu da spava!!
    Verujem u tebe i tvoju pobedu.
    Šaljem pozitivne misli...

  5. casper :

    05/02/2012, at 13:27 [ Odgovori ]

    casper

    Neno, hvala na divnim recima i razumevanju.
    Citavog zivota sam lav kad god i kome god zatreba, ali taj glupi osecaj koji se javi kasnije me unisti skroz.
    Ne, ne dam se ja naravno, mada ima dana kada nisam ni za sta.

  6. casper :

    05/02/2012, at 13:28 [ Odgovori ]

    casper

    Didi, odavno je vreme, samo ja nisam spremna, ili nisam sigurna da jesam spremna.
    Grlim te jako.

  7. casper :

    05/02/2012, at 13:31 [ Odgovori ]

    casper

    Lonacipoklopac, bas tako.
    Nisam ja nista jaca od ostalog sveta, svi se lavovski bore kada moraju da se izbore, meni ustvari smeta taj osecaj koji dodje kasnije, koji mozda jeste ljudski, ali ja ga ne volim.
    Ne umem da budem pasivna, ne umem da se prepustim da me voda samo nosi, ja ili plivam ili tonem, ravna linija me ubija.

  8. muckos :

    05/02/2012, at 13:35 [ Odgovori ]

    muckos

    Casper mila, ti si sve samo ne srna.
    Raduj se sto imas tog lava u sebi i pusti ga da zivi. Ne strahuj, nema potrebe.

  9. casper :

    05/02/2012, at 13:35 [ Odgovori ]

    casper

    AnaM, bar ti me poznajes, ja ne volim pekmezarenje, uteha meni tera suze a to je opet pekmezarenje.
    Upravo zato i pisem sve ovo, da sebe ubedim da umem, da hocu i da mogu da se nosim sa tim.
    Negde sam pronasla napisano da se ljudi ne slome zato sto su slabi nego zato sto su predugo bili jaki, i to jeste tacno.
    Hvala draga sto verujes u mene:)

  10. casper :

    05/02/2012, at 13:37 [ Odgovori ]

    casper

    Muckos, taj lav je moje ja, srna je to nesto sto ne umem da objasnim, to nesto sto mi se sunja i plasi mi lava, ali ja duboko veujem da je lav jaci.
    Grlim te draga.

  11. razmisljanka :

    05/02/2012, at 14:06 [ Odgovori ]

    razmisljanka

    Casper, srna da uplaši lava, pa gde to ima?! Nemoj čekati da budeš spremna, jer ćeš uvek naći neki razlog da nisi spremna. Odluči da si spremna, preuzmi kormilo svog života, a ne da budeš osoblje. Ti strahovi su imaginarni, tako da je imaginarno i ono što misliš da može da se desi.
    Ja sam za nečiji ukus suviše racionalna osoba, ali ja verujem u ono što mogu da vidim i pipnem. I dobro mi je u ovoj koži.
    Ti se boriš sa racionalnim, a povlačiš se pred iracionalnim. Lave, duni jako i rasprši iracionalno. Navijam za tebe.

  12. biljanak :

    05/02/2012, at 15:37 [ Odgovori ]

    Ne možeš uvek biti lav. I on ima pravo da predahne i skupi snagu. Ne možeš ceo svet nositi na leđima. Bitno je da lav izađe kada treba. Pozdravljam te, a tvom mužu želim brz oporavak.

  13. luna71 :

    05/02/2012, at 16:13 [ Odgovori ]

    casper, ne znam da li si citala moj post u kome sam napisala sta se meni sve izdogadjalo za kratko vreme...nije ni vazno, da li jesi ili nisi...htela sam da ti kazem da u kriznim situacijama reagujem kao i ti, pretvorim s u tri lava i tri skorpije...ne znam kako tada izgledam, ali oni koji su me videli, kazu da je to strasna slika...a kad sve prodje, klonem...posustanem, potonem...ali to je normalno...ne mozes uvek biti jaka i ne ocekuj...tacno znam o cemu pises, kako se osecas...sve...sve to prosla sam vise puta...i jos uvek prolazim...
    a to je previse za svakoga, pa i za skorpiju lava...
    sve ce proci, on ce se oporaviti a ti ces tek onda biti kao izduvani balon...ali i to ce proci...samo treba vremena...
    pozdravljam te i zelim ti sve najbolje...i tebi i tvojima...

  14. AnaGram :

    05/02/2012, at 17:01 [ Odgovori ]

    Hrabrost se ogleda u reakciji u trenutku u kojem je potrebna ta hrabrost i snaga. Post traumatski sindromi su samo nus pojava hrabrosti. Blagi simptomi da smo ipak ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da u potrebnom trenutku reaguju i pomognu. Da iynesu teret...normalno je da pokleknu posle napora, lavice moja :)

  15. casper :

    05/02/2012, at 17:34 [ Odgovori ]

    Razmisljanka, beskrajno hvala na ovom komentaru.
    Rekla si sve ono o meni sto ja ne umem da kazem, a osecam.
    Hvala.

  16. casper :

    05/02/2012, at 17:35 [ Odgovori ]

    Biljanak, to me i boli sto ne mogu uvek biti lav, sto za sebe ne umem da se borim, tu pokleknem.
    Hvala draga, vec je puno bolje.

  17. casper :

    05/02/2012, at 17:39 [ Odgovori ]

    Luna, citala sam, i znam sve to sto mi ti govoris, kod mene je sve pocelo jos pre 19 godina kada su mi doktori rekli da za mog prvenca nema nade.
    Tada sam cini mi se mesec dana surovala sa samim Bogom dok nisam dobila potvrdu da ce biti dobro.
    Jos od tada, svaki stres, a bilo ih je mnogo, izaziva istu reakciju u meni.... dok je gusto ja sam najjaca, ali kad prodje ja se slomim... i svaki put osecam da mi jedan deo duse ode negde gde ga ne mogu naci.

  18. casper :

    05/02/2012, at 17:41 [ Odgovori ]

    Anci, hvala duso, znam da je tako ali boli... slabost je osecanje koje ne mogu da podnesem.
    Ma bicu ja dobro, samo da se malo saberem:)

  19. merkur :

    05/02/2012, at 17:53 [ Odgovori ]

    Tako te odlicno razumem. I ja sam pocela pisati ne bih li ubedila sebe da mogu...Samo ponekad klecnem, pa se posle uzasno nerviram zbog toga. Ispravim se, nasmesim i zauzmem stav nindze ;) Poljubac...

  20. Roksana :

    05/02/2012, at 18:31 [ Odgovori ]

    Casper, tigar u meni je umro onog trenutka kada sam dobila istu vest. Nažalost, otac mog deteta nije uspeo da se izbori i srna u meni će živeti doživotno, rame uz rame sa vaskrsnutim tigrom. Tako smo sazdani. To nam je u krvi, još od rodjenja. I srna i lav su u tebi i biće tu uvek. Ne bi valjalo da živi samo jedno od njih. Tada ti ne bi bila ono što zapravo jesi. Jedna hrabra duša, sposobna za borbu, nežnost, tuču, milovanja... Sigurna sam da si razumela šta sam htela da ti kažem. Šaljem ti zagrljaj, draga!

  21. malaino :

    05/02/2012, at 18:35 [ Odgovori ]

    Kada smo se rodili dat nam je dar
    upakovan u hiljadu svetlećih dana
    kako godine prolaze pun nam je spomenar
    sa puno radosnih i tužnih strana.

    I nikada ne treba sa strahom ga otvarati
    jer srce naše svoj boj zna da bije
    od tuge smeh u trenu stvarati
    dok nas sneg i bura vije, vije...

    Poz...................

  22. vesela :

    05/02/2012, at 18:40 [ Odgovori ]

    Ipak smo mi samo ljudi,a ne mašine pa taj osećaj nekada mora da naiđe. Skupljaj snagu i hrabro u nove borbe :)
    Saljem pozitivnu energiju!

  23. domacica :

    05/02/2012, at 19:33 [ Odgovori ]

    to duša traži predah. udovolji joj.
    Prijatno!

  24. mandrak72 :

    05/02/2012, at 19:55 [ Odgovori ]

    Ispod naše kože mnogo je više lica nego ih vidimo. Kad će koje bljesnuti zavisi od situacije. I najveći borci imaju svoju strane. Bitno je predati se malodušnosti.
    pozdrav

  25. sanjarenja56 :

    05/02/2012, at 20:14 [ Odgovori ]

    Jača si ti, mnogo jača, nego što osećaš da si. Samo je nekad duša umorna i ne da ti mira. Žalim što nismo bliže, toliko toga nismo rekle...

  26. casper :

    05/02/2012, at 22:31 [ Odgovori ]

    Merkur, samo napred razumemo se:)

  27. casper :

    05/02/2012, at 22:33 [ Odgovori ]

    Roksana, beskrajni mir onome koga vise nema, a tebi zelim i saljem lavovsku snagu sa osmeh svakog jutra uprkos svemu.
    Jos uvek tigar ima za koga da se bori draga moja neznana prijateljice.
    Grlim te jako.

  28. casper :

    05/02/2012, at 22:33 [ Odgovori ]

    Malaino, hvala:)

  29. casper :

    05/02/2012, at 22:34 [ Odgovori ]

    Vesela, pozitivna energija se deljenjem uvecava, hvala mila:)

  30. casper :

    05/02/2012, at 22:35 [ Odgovori ]

    Domacice, vrlo rado bih joj udovoljila kad bih znala da je samo predah.
    Pozdrav!

  31. casper :

    05/02/2012, at 22:36 [ Odgovori ]

    Mandrak, nisam naucila da budem slaba, ne ume da prihvatim slabost, makar bila i trenutna, ali izgleda da moram da naucim da ima i takvih dana.
    Pozdrav druze.

  32. casper :

    05/02/2012, at 22:37 [ Odgovori ]

    Sanjarenja, nadam se da si u pravu, i ja zalim sto nismo blize, tvoja upornost bi pobedila moju srnu:)

  33. 3msc :

    05/02/2012, at 22:42 [ Odgovori ]

    Hm,nisam dobra u tešenju,ali budi jaka! Mora nekad i srna da ispliva na površinu...Nije ni lav toliko snažan koliko izgleda...Želim tvom suprugu brz oporavak!

  34. casper :

    05/02/2012, at 22:47 [ Odgovori ]

    3msc, ma ne brini za tesenje, ni ja ne umem da primam tesenja, nego eto isplivalo iz mene:)
    Hvala, on je vec mnogo bolje.
    A lav i srna, postoji jedna prica odavno objavljena na mom blogu, kaze sta god da si, moras da izadjes i trcis ako hoces da prezivis i ja se drzim toga.

  35. pricalica :

    06/02/2012, at 19:00 [ Odgovori ]

    pricalica

    Оцу желим што скорији опоравак, а ако си добила што си желела, то значи да је могло и без лавовања и да је до њих кривица - они нису били на свом месту да разумеју, ти јеси! Није неразумљиво ни ово накнадно твоје стање и други проживљавају слично. Поздрав и загрљај народу миленом! :)))

  36. mimche :

    06/02/2012, at 21:36 [ Odgovori ]

    Ne znam da li ikakve veze ima niti da li bilo kako pomaže (niti da li se tamo gore nešto računa), ali evo ja svoju molitvu upućujem Višnjem Bogu, pominjući Vas i Vašu porodicu ...
    A Gospod je beskrajno milostiv, tako da možete da budete bez zebnje ! :)

  37. SkorpijaNL : ni ja neznam ko sam.

    08/02/2012, at 18:05 [ Odgovori ]

    Citam sve ovo gore a i neke druge stranice , jer ovde sam slucajno naletela trazeci odgovor ili bar nesto slicno tome, na moje pitanje o vernosti i ljubomori, koliko lepis tekstova ima, cistih dusa i toliko biografija da prosto pozelim i ja da podelim svoj problem sa vama. Neznam kako ovo funkcionise ali nadam se da cu i ja moci da vam se pridruzim. Za sad toliko, puno pozdrava i podrske za brzi oporavak. Pozdrav Skorpija NL

  38. SkorpijaNL : Za Casper

    08/02/2012, at 19:25 [ Odgovori ]

    Malo sam vise posvetila paznju na tvoj gore text i u potpunosti te shvatam sto se tice tog prokletog straha , kada nemozes da se suprostavis tom osecaju. Da to sam i ja imala ali sad znam kako i kad trebam da reagujem ali me je kostalo toliko straha, nocnih mora, energije, pokusaja da objasnim sta ja ustvari osecam i suocim se sa svojim protivnikom. Nakon tolikih godina uz koje je bilo vise stresa nego veselja, ostali su tragovi u dusi , na licu i u osecaju da prosto covek zaboravi da ima dusu i da ta dusa treba da se nahrani dobrom i kvalitetnom hranom, kao sto je sreca, mir, radost,spokoj i sto je najvazniji satojak recepta, LJUBAV. Sve je to tako malo bilo da prosto zaboravis i kad se to desilo i sta ostane posle svega toga samo jedan veliki debeo zid kao oklop maske koju nosimo u dusi a to je strah. Strah od radosti, strah od lepog, od srece, od ljubavi. Eto tako se ja osecam ali kao i ti Casper , nedam se pokoriti nicemu i nizbogcega ali depresija me ubi. Borim se svom silom protiv një ali treba imati toliku energiju da bih sve to podnela, pa kada me slomi, osecam se kao pokislo pile u magli, koje nezna da nadje put majci pod toplim krilom. Uvek sam se osecala samom iako imam sina pored sebe. Taj osecaj sam uvek imala jer sam odrasla sa mamom (otac mi je umro kad sam imala 5god.) kod ocuha a posle 12god. zivele smo same. Nikakvu zastitu nisam osetila niodkoga. Sve i uvek sama resavala probleme svoje a i tudje. Ispunjavala me sreca kada sam ja mogla nekog usreciti na bilo koji nacin pa makar to meni naskodilo. Tako sam dobijala taj osecaj da necemu i ja vredim. Sada mi je vec 40-ta i jos uvek sama. Posle svih nekih pokusaja da nadjes mir i srodnu dusu sebi , nije nijedna uspela. Pocela sam traziti greske u sebi i sto je najgore pronasla sam ih ali ih neznam resiti pa sam cak razmisljala da podelim to sa psihijatrom ali moj najveci problem je : komunikacija. U dusi tako lepo i milo osecam ali u recima sam tako ostra. Nemogu da iskazem svoja osecanja iz straha da to neko nezloupotrebi , povredi me i neotkrije onu moju krhku stranu duse. Zato sam uvek bezala kada pocinju osecaji da navire : ah..nije to to, nije on pravi, neupustaj se dalje jer sad znas da nista nece dobro biti...itd. Bilo je i nekih neskladnih veza, razlika u godinama ali NIKAD nisam izigrala necije poverenje, ne zbog te osobe vec zbog same sebe. Varati to je nesto sto nikako neide uz moj karakter jer kako ono neko tamo rece; necini ono sto nezelis da i tebi rade. znaci to je nesto za mene sveto pa iako nije to ona ljubav za koju sanjamo, vec se radi o svom ponosu, licnom karakteru i postovanju prema samoj sebi. Eto sad sam upoznala naseg coveka (posto ja zivim u holandiji i posle teske fizicke i psihicke veze sa nasim covekom rekla sam nikad vise) sto nimalo nisam ocekivala. Neznam sta da kazem u kratkim recima da bih bar neko mogo da shvati o cemu se radi. Po prvi put u zivotu sam osetila da zelim ostatak zivota da podelim sa nekim, sa nijm, kao i on samnom (bar iz njegovih prica). Kao covek je veoma pedantan, pazljiv, osecajan, romantican, dobro izgleda, srce mu je na pravom mestu,...jednom recju odgovara mi sve u i na njemu sem jedne stvari, koja nadovezuje i ostale probleme; ljubomora i nepoverenje a uz to teske uvrede i ponizavanja. Veza traje oko pola godine, sa cestim raskidanjem i ponovnim mirenjem iako prethodni problem nije resen,isli smo uvek dalje sa tim istim problemom , sto sam ja mislila da je potrebno vreme za to. Kada smo se upoznali tek je nekih par meseci raskino sa bivsom devojkom za koju negovori pozitivno i u tom nasem upoznavanju pricao mi je o nekim njegovim bivsim relacijama nasta sam ja naivno razmisljala da i ja trebam nesto ispricati iz moje proslosti , relacije i avanturu koju sam imala. Ja sam samo zelela po prvi put da otvorim srce nekome sa kim zelim iskrena i otvorena biti. Sada mi se vraca to svaki put nazad sa teskim uvredama i uvek sumnjama da idem sdrugim, da na poslu nema ko me nije imao, da svaka moja prijateljica koju zna i one koje nezna, su lose, k..ve, i koje kakve fukse, kako i mene naziva, da bih u nekim drugim momentim govorio koliko me voli, da je naso nesto najlepse sto je zeleo imati, da ce samnom ostariti...itd. Cesto puta sam mu pokusala objasniti da nepostoji niko drugi i da nece postojati jer ja njega volim ali ne...neveruje mojim recima a ni delima. Posle posla trcim kuci kako bih ga videla na skyp jer mi nezivimo zajedno ali vikendom smo zajedno, sem onih dana kada smo posvadjani.Ako je neka poruka stigla odmah je ono; "aha koji ti je taj, imala si nesto sa njim.... "..neznam kako da mu dokazem da nema i nece biti tako nesto, jer ja imam sta sam zelela i da za mene niko nepostoji sem njega.Zreli smo ljudi on ima 47g ali se ponekad tako detinjasto ponasa da kad je neka rasprava odmah se naljuti i pakuje se da ide kuci, a i nasa je komunikacija jedan veliki problem. Nikada nismo mogli nesto da resimo u dogovoru vec svadjom jer svaka mu je druga rec uvreda i ponizavajuca. Prosto neznam ko sam sta zelim i dali se treba boriti za ovo. Samo znam da sam borac koji ide do kraja ali sta ce ovde da pobedi i kako to neznma. Pozitivna sam osoba i verujem u dobro ali se cesto dvoumim ima li svrhe boriti se za njega i dali ce se na neki nacin prilagoditi i poceti da mi veruje. Pored svega ja ga volim i zelim da ostanem zauvek sa njim jer ima tako puno lepih i dobrih osobina samo ta odvratna ljubomora kvari nam ljubav. Pozdrav NL.

  39. Ljiljana : Za Casper

    10/02/2012, at 18:26 [ Odgovori ]

    Sa ovakvim prijateljima uvek ces biti lav. I sama sam ovakva, a ovde sam nasla odgovore na ono sto i mene muci - zasto nemam uvek tu snagu.
    Hvala vam devojke - divne se sve.

  40. Ljiljana : Za Skorpija NL

    10/02/2012, at 18:27 [ Odgovori ]

    U čitavom vašem životu niko vas nije zlostavljao više od vas samih. A granica ovog samozlostavljanja upravo je ista ona granica koju smo spremni da trpimo od nekoga drugog. Ako vas neko maltretira malo više nego što vi imaltretirate sami sebe, verovatno ćete napustiti tu osobu. Ali ako vas neko maltretira malo manje nego što vi maltretirate sebe, vi ćete verovatno ostati uvezi s tom osobom i beskonačno dugo je trpeti. Ukoliko veoma loše postupate sa sobom, možete čak trpeti i to da vas neko tuče, ponižava, i tretira vas kao krpu. Zbog čega? Zbog toga što u svom sistemu verovanja, vi kažete: "Ja to zaslužujem. Ova osoba mi čini uslugu jer živi sa mnom. Ja nisam vredan ljubavi i poštovanja. Ja nisam dovoljno dobar." Mi imamo potrebu da nas drugi vole i prihvataju, ali mi ne možemo da prihvatimo i da volimo sebe. Sto više volimo sebe, manje ćemo zlostavljati sebe.Samozlostavljanje je posledica samoodbacivanja, a samoodbacivanje potiče odtoga što imamo predstavu o savršenstvu i što nikada ne možemo dostići taj ideal. Naša predstava o savršenstvu je razlog zbog kojeg odbacujemo sebe; to je razlog što ne možemo da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, i što ne možemo da prihvatimo druge onakve kakvi jesu.

    Don Miguel Ruiz

  41. SkorpijaNL : Skorpija za Ljiljanu

    21/02/2012, at 22:17 [ Odgovori ]

    Hvala ti za reakciju. Lepo je imati nekog sakim bar virtuelno mozes nesto svoje podeliti. Covek je svestan svake pozitivne i negativne strane ali kada se radi o osecaju i razumu to su dve razlicite stvari i nekako ranije sam to mogla mnogo lakse poslusati razum a osecaj potisnuti ali sada mi je to nekako nasuprot. Dali su godine upitanju ili covek ogugla i smeksa na sve, neznam... Koliko god se trudis da ides nekim dobrim pravim putem, sve se nesto naopako desi a nisam taj tip zene da skrecem cesto sa tog puta pa mi se cini da ce tako uvek biti da nemogu da zadrzim ono sto zelim, da nemogu da izaberem ono sto mi je potrebno, da neznam kako postupiti sa onim sto imam. Nadam se da neko razume o cemu pricam. Hvala Ljiljana. Pozdrav NL.

  42. casper :

    28/02/2012, at 19:34 [ Odgovori ]

    Skorpija, izvini sto tek sada odgovaram, ali bilo mi je nemoguce uci na blog vec danima.
    Preplakala sam ceo tvoj komentar, ustvari prozivela sam kroz njega vecinu svog zivota.
    Draga moja neznanko, ono sto je proslo, proslo je, ni moje detinjstvo nije bilo lepo, ali je proslo.
    Sada i ja imam cetrdeset, i samo sada mogu da menjam SEBE, ne druge.
    Do ove godine sam se nadala da mogu promeniti svet, da ljudima mogu usaditi ljubav, sada sam shvatila da JA moram sebi nalaziti ljubav... tu ne mislim konkretno na muskarce, nego uopste smisao zivota kreiram ja, niko drugi.
    To isto vazi i za tebe, covek koji te sada proganja nikada nece biti sposoban da ti pruzi to sto ti treba.
    Ljubomora ubija ljubav draga, bezi i trazi dalje.
    Zasluzila si bolje, vise... zasluzila si sve ne mrvice, ne ponizenja, ne suze... to si imala i bez njega.

  43. casper :

    28/02/2012, at 19:36 [ Odgovori ]

    Ljiljana, dobrodosla, uvek se radujem kad se pojavi novo lice a ti si pravo osvezenje:)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me