28.10.09
Sve nemire nase duse.........
Čuje samo onaj
koji zna da sluša......
27.10.09
Rekao si UVEK I ZAUVEK....
A sada.....
I Andjeli plaču
kad vide šta je ostalo od
NAS..........
21.10.09
Misli....hm....poznatih licnosti.....
Internet je cudo.
Bar tako kazu.
A na internetu ima svakakvih cuda.
Tako ja kazem:)
Internet meni pruza
mnogo korisnih saveta
mnogo znanja
ali i mnogo zabave.
Evo sta pronadjoh lutajuci
po ovom nepreglednom svemiru:
Sanja Marinkovic:
"Roman je preveden na nekoliko miliona jezika...."
Na koliko tacno, nije precizirala ali milioni su ipak milioni....
Maja Nikolic:
"Da bi mi se svideo, muskarac mora da ima sve sto ja nemam. Da je smiren, fleksibilan, da ima nesto u glavi..."
Da ima nesto u glavi, nemam komentar Maja sama rece sve.
Zorica Markovic:
"Ja sam poliglota, ja volim zivotinje"
Citavo jutro provedoh u razmisljanju sta li sam ja? Ja volim biljke.
Bosko Jakovljevic:
"Jedva cekam da vidim tu pesmu"
Bosko zna da ceni umetnost, nije kao vecina muskaraca koji jedva cekaju da vide pevacicu.
Suzana Mancic:
"Ja sam uvek, i kao mala bila dete"
Blago njoj sa takvom privilegijom da je i kao mala bila dete.
Milan Milicic:
"Marko, nisam cuo ime, ponovite?"
Sad se i ja pitam, kako li je Marku ime?
Ja se nasmejah ovom stidljivom suncu zahvaljujuci poznatima, sunce mi uzvrati osmeh i pozele jedno sasvim obicno dobro jutro koje ja zelim da podelim sa Vama.
DOBRO JUTRO!
19.10.09
Rasute misli...pogubljeni snovi...
Odavno vec imam jaku potrebu da pisem.
Da izbacim ovo osecanje iz sebe.
Da vristim,
Da jaucem,
Da besnim...
Sve jedno je
Samo da to vec jednom izadje.
Kazu da se sreca opisuje najteze.
Sreca se zivi, i nema se vremena za pisanje.
Tuga se opisuje najlakse.
Kad si tuzan ionako ne radis nista drugo
Pa imas vremena za pisanje
I za tugovanje
I za zatvaranje ociju pred necim tako vidljivim.
Ali....
Kako se opisuje razocarenje?
Osecaj kada se oci otvore i vidi se
Bas ono sto ne zeli da se vidi.
Kada svest postane bistra,
jasna
kristalno cista.
Kada shvatis da si sebe prodao
za snove koji nikada nisu bili tvoji.
Kako opisati prazninu
koja ostaje posle svega
odnosno posle nicega,
jer je djavo svoje nista
vesto maskirao
u andjeosko sve?
Kako se izboriti sa samim sobom
Kada sebe vise ni nemas?
Razocarenje..
Osecaj koji je nemoguce opisati....
16.10.09
Obecanja.....
Obecao si da ces me odvesti
do kraja duge...
Da ce tamo umesto cupa sa zlatom
Biti nase malo carstvo.
Zasticeno od oluja i jakih kisa
od gromova i munja
od bilo kakvih nepogoda.
Zasticeno od losih ljudi..
od zlih pogleda...
od svega.
Obecao si mi mir
onaj koji mi tako treba
Obecao si mi da cu uvek
videti sebe u tvom pogledu
trem ispred kuce,
i mnogo kaktusa.
Obecao si mi sebe...
I nestao!
09.10.09
OGLAS
Blogerka casper izgubila svoj san!
Moli postenog pronalazaca da joj ga vrati!
Sledi nagrada!
23.09.09
Romantika
Ruka u ruci.....
Pogled od koga staje planeta...
Dodir nežniji od leptira
obične reči izgovorene u pravo vreme
dlan koji ugreje
poljubac koji pokupi suzu
jedno obično "biće sve u redu"
onda kada ništa nije u redu....
"Ti si samo moja"
"I ja sam samo tvoj"
Jedno "Bravo"
kada uspem,
I još jedno
kada ne uspem.....
Zalazak sunca u tišini....
Kiša....
Grom....
Duga......
Grudvanje i slikanje u snegu...
promrzli prsti i crveni nosići....
čaj od narandže i cimeta....
igra bez pobednika...
"nedostaješ...."
DIDOU !!!!!!
UVEK...
ZAUVEK !!!!
18.09.09
POZIV NESTALIMA....
Danas želim da uputim pozdrav i jedno veeeeliko pitanje blogerima koji su bili redovni, a onda nestali bez traga....
Sa nekima sam imala savršenu komunikaciju, sa nekima mi se mišljenje nije uvek slagalo, a bilo je i onih koji su me pogrešno razumeli u odredjenom trenutku.
Možda nismo uvek imali šta da kažemo jedni drugima, ali sve jedno ne volim što ih nema.
Na prvom mestu moja draga Andjela.... Moja učiteljica od koje sam mnogo šta naučila, ali i zaboravila.
Andjela mora da shvati moju starost i da se što pre vrati... 
Druga je naravno Domaćica. Bila je savršeni sagovornik uvek i u svakoj prilici.
Ne znam šta se dešava, nadam se da je samo na odmoru, jer zaista mislim, šta god se dešavalo njoj je mesto ovde, medju nama.
Iskreno se nadam da ću te ovim sličicama prizvati da se vratiš....
Još jedan vrlo prijatan sagovornik je nestao bez traga.
Pomogao mi je oko krečenja, ali nije završio posao do kraja.
Ja ga najljubaznije pozivam da se vrati.
Jedino što ga posle ovakvog talasa može naterati da se vrati je....
Vraćaj se ovamo dok te nisu upecali......
Jedna cura sa prelepim osmehom je vrlo neredovna i jako mi nedostaje.
Nedostaju mi njeni kilometarski komentari.
Ako baš ne možes da pišeš, onda bar ostavljaj komentare,ionako su lepši od mojih postova.
Dugo razmišljam koju sličicu da ti ostavim, i znaš šta???
Nema sličice dok se ne pojaviš:))))
I na kraju, jedan specijalni pozdrav i poziv mom Mršavku....
I još.....
I još....
I još.....
Ako te ovo ne vrati, ne znam šta hoće.
LJUDI, VRAĆAJTE SE, NEDOSTAJETE......
17.09.09
BLOGERKA CASPER
Blogerka Casper šmrcava i totalno neupotrebljiva.
Toliko čajeva je popila da će promeniti ime u Brusnica.
Toliko godina joj svi govore da ima mali nos. Odakle onda ovoliko maramica oko nje???
Većina komšija je na ulici u panici...Blogerkino kijanje izaziva grmljavine i tektonska pomeranja tla.
Blogerka Casper ne voli kada mora da leži.
A sada mora.
Blogerka Casper će ubiti nekoga ako ovo potraje... a traje bogami predugo.... još od noćas!
Blogerka Casper pozdravlja sve blogere.
P.s. Neću da vas ljubim, ko zna možda je i svinjski grip.
12.09.09
Ko ne voli peglanje?????
Ja danas peglam ceo dan.
Srećom volim peglanje i ne pada mi teško, mada me većina drugarica pravi ludom zbog toga.
Za sve dame koje ne vole peglanje, evo jednog inspirativnog poklona.
07.09.09
Bol
Odavno nema ničeg.
Odavno!
I uspomene postaju drugačije....
Jasnije....
Bolnije....
Bol otvara oči
Razvija slike...
Jasne,
Realne.....
Drugačije od negativa
Koji u našim glavama
Pokazuju savršenstvo.
Sve bude čistije
Jasnije...
Svest proradi.
Bol....
Dugo, predugo
Odbija da prihvati stvarnost
Odbija da prizna poraz
Ne da srcu da udahne...
Gospodari umom
Lomi telo
Drži duh u okovima.
Bol....
Gospodar svakog budjenja
Lopov svakog osmeha...
zamka svakog koraka.
Bol....
I.....
Dodje trenutak
Da boli toliko jako
Da bol povredi samog sebe...
Da duh preuzme kontrolu...
Da um povede borbu
Da srce udahne!
Budjenje postaje jasnije
Oči ponovo vide
Srce ponovo kuca....
Bol boluje...
Sve manje se pojavljuje....
Bol ne umire...
Bol ne nestaje....
Ali je pod kontrolom duha!
Borba sa bolom je uvek teška i neizvesna. Bol je opasan protivnik, gotovo nepobediv.
Bol ne ubija, on samo navodi na predaju.
Od duha u nama zavisi da li će predaja biti naš izbor.
Da li ce bol pobediti.....
I kad najjace boli budite ljudi.
Sačuvajte svoj duh.
Jedino on moze pobediti bol!!!!
02.09.09
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN.......
NA DANAŠNJI DAN PRE TAČNO DESET GODINA DOBILA SAM NAJLEPŠI POKLON ZA RODJENDAN!
Dobila sam jednu malenu princezu koja me je od prvog trenutka gledala širom otvorenih očiju, i čini mi se još od tada znala šta hoće u životu.
Ja sam tu da podržim, da ohrabrim i da koračam uz nju da se nigde ne saplete.
Ja eto, od tada svake godine, dobijam isti, a opet vrlo drugačiji poklon za rodjendan.
Svake godine je veći, samosvesniji,drugačiji...
Ima li šta lepše od toga?????
