Dragi moji blogeri, na današnji dan pre tačno godinu dana, ja sam napisala svoj prvi post!
Od tada do sada imam 194 posta, 5487 komentara i mnogo dragih ljudi na blogu.
Bila sam na nekoliko zanimljivih putovanja, pokušala da podelim poklone dragim blogerima, ugostila jednu divnu gošću koja mi jako nedostaje....
Došla sam ovde zato što sam jako patila, zato što sam želela da svoja osecanja ostavim kao trag baš ovde. Mnogo se je divnih ljudi prepoznalo u mojim pesmama, mnogo njih je osetilo isto što i ja, kao što i ja osećam vaše reči.
Sve što sam napisala do sada su moja osećanja, ali moram priznati da sam ovde došla kao "neko" i želja mi je da ostanem "neko"... ništa više od toga.
Medjutim, uporedo sa blogom, i komentarima desio mi se i msn.... i prva ozbiljnija priča sa nekim blogerima.
A onda i susret, sa neumornim osmehom bloga Andjelkom, i sa sada vec mojom jako dobrom prijateljicom Iluzijom, i curom koje više nema. Andrijana, javi se!
Ne žalim zbog toga, žalim što ih ne vidjam češće.
Sanjarenja mi je prva poželela dobrodošlicu, uporno zakazujemo sladoled, ali nikako da to i ostvarimo. Ne odustajem od toga, samo želim da shvatiš da je moj život malo drugaciji od tvog i da ga ja ne mogu baš tako programirati. Ali, videćemo se garant!
Domaćica je druga dama koja je posetila moj blog, zamišljam je svu vazdušastu, nežnu i tihu i jedva cekam taj sladoled kada ću videti i nju.
Stepskog sam čitala, a njega nije bilo.... Onda se je pojavio, a ja sam mu "ukrala " jedan komentar i napravila post od njega. Očekivala sam rat, a dobila sam iskrenog kritičara čije mi mišljenje i sada mnogo znači.
Nastasju sam dugo čitala, plakala nad njenim postovima, ali se iz nekog razloga nisam usudjivala da komentarišem.
Sada mi je žao što mi je trebalo toliko vremena da joj se obratim prvi put. Volim je kao svoju najrodjeniju, nisam je upoznala, ali zaista ona je moja!
Filozofiju ne znam, osim onoga što sam "onako u prolazu" pročitala, ali sam sa filozofom uspela da napravim jedno divno preduzeće u kome su svi blogeri direktori. I on mi nedostaje.
Suncokreta odavno nema, a lepo je divaniti sa njim o njegovoj Garavoj i večnoj ljubavi....
Tužna koja divno piše i razmišlja vrlo zrelo.Svestrano slatko još uvek dete!
Dve osobe koje sam jako cenila su otišle sa bloga, na moju žalost, mada čini mi se ni njima nisam stigla da kažem koliko ih cenim i koliko volim da ih čitam.
To su Shadow i Donna i ja ih ovom prilikom puno pozdravljam.
U jednom trenutku se pojavila jedna bahata i nedodirljiva cura, činilo mi se, uvek raspoložna da se buni i svadja. Medjutim, kasnije je postala moja zverčica koju takodje ne poznajem ali puno volim. Ona će se prepoznati i javiti nadam se.
Cura koja me je pozvala da joj obrišem prozore i okrečim stan, onda pokazala kako zajedno možemo pisati sjajne pesme, a sada stalno upada u razne nevolje koje provalim posle prve rečenice. AnaM, izvini, ali mene je teško prevariti.
Andjela, ikona i srce bloga, moja učiteljica, savetnica i neko ko ima mnogo živaca za kompjuterski nepismene kao što sam ja. Zahvaljujući njoj imam svoja dva "projekta".
Lepoto, moram ti priznati da bih opet radila nešto, ali sam zaboravila.
Eto, umalo da zaboravim moju Cicily, moju dušu koja boluje od slične bolesti....
Moj Mršavko sada uživa na moru, onda na jezeru, oprema stan, voli svog andjela i retko svraća ovde ali zna koliko je ljubim i volim.
Dugo sam razmišljala šta mogu reci o Mandraku??? Najčešće me njegovo pisanje ostavlja bez reči.
Pričalica je druga mama mojoj Mrvici jer joj redovno kroz svoje blogove priča priče za laku noć.
Jao, bojim se da ću nekog izostaviti, i da će mi neko zameriti a to nikako ne želim.
Mnogo se novih ljudi pojavljuje, svi su mi dragi i dobrodosli.
Suky, je neko ko osmehom komentariše, mada ko zna da čita izmedju redova, njemu se mnogo više kaže od osmeha.
Talas, drugar koji je na moju žalost nestao, je isto jedan od velikih prijatelja mog bloga.
Kreator moje haljinice, mojih tapeta i nadam se nekih sitnih detalja kada se bude vratio, a hoće sigurno.
Sa Vukom smo se divno proveli na ostrvu, na pola puta do prošlosti.
Nažalost, mašina nam se negde pokvarila.
GKojadinović me obraduje povremeno nekim slatkišima koje izgleda samo ja volim.
Hvala mu na tome.
Eto, dragi moji pomenuti i nepomenuti, ali ne manje vredni blogeri, sve u svemu za godinu dana bilo je ovo divno druzenje.
Svi ste pozvani na žurku!!!!
Pomenuti su već pomalo domaćini pa će se snaći sami, a sve nove sačekaću ja lično.
Vila bez krila, Nesanice, Jelenče, Poluuspavanka, Rene, Faraon, Daca, Dana,Naši Admini i svi ostali.....
Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih?
Odgovorio je da je, po njegovome mišljenju, uzrok tome događaj u njegovoj drugoj godini.
Pokušavao je dohvatiti bocu mleka iz frižidera, ali je bila klizava, pa mu je ispala, a sve se mleko prolilo po podu. Čitavo more mleka!
Kada je mama ušla u kuhinju, umesto da viče ili ga kazni, samo je kazala:
»Roberte, kakav si veliki i prekrasan nered napravio! No, šteta je vec učinjena. Želiš li se poigrati u mleku pre no što ga počistimo?«
To je i učinio. Nakon nekoliko minuta mama je kazala:
»Znaš, Roberte, svaki put kada učiniš ovakav nered, moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo. Šta misliš da sada to učinimo? Uzećemo sunđer, peškir ili krpu. Šta bi ti najviše voleo?« On je odabrao sunđer, pa su zajedno počistili nered.
Mama je zatim rekla:
»Znaš, ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama. Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i videti možeš li otkriti način nošenja, bez prolivanja.« Maleni je dečak naučio da je to moguce ukoliko obema rukama uhvati pri vrhu. Kakva divna lekcija!
Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka. Baš suprotno tome, naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novoga. To je i suština naučnih eksperimenata.
Čak i ukoliko eksperiment »ne radi«, obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.
Jednog dana nekom farmeru upadne magarac u bunar. Zivotinja je njakala i zapomagala, dok je farmer pokusavao da nadje resenje sta treba ciniti.. Konacno je odlucio. Posto je magarac bio vec star, a bunar je ionako trebalo zatrpati, nije bilo vredno truda da pokusava da magarca izbavi napolje, vec je resio da ga zatrpa unutra. Pozvao je ceo komsiluk da mu u tome pomogne. Svi su dograbili lopate i poceli da zatrpavaju bunar.
Magarac, shvativsi sta se desava, poceo je jos vise da njace i da neutesno place.. Nakon izvesnog vremena, na cudjenje svih, zacutao je.
Farmer je ubacio jos nekoliko lopata zemlje u bunar, a zatim pogledao dole. Ono sto je video, zaprepastilo ga je. Magarac je cinio nesto neverovatno. Kad god bi na njega sletela zemlja, on ju je otresao sa sebe i popeo se na nju.
Farmerove komsije su i dalje vredno nabacivale zemlju u bunar, a magarac ju je stresao sa sebe i sabijao pod svojim nogama. Kad se nakon nekog vremena pojavila njegova glava na otvoru bunara, svi su bili iznenadjeni. Radostan sto je jos uvek ziv, vestim skokom, magarac je iskocio iz bunara i dao se u beg.
Naravoucenije I : Zivot ce po tebi bacati na samo zemlju, vec svakakvo smece. Umece prezivljavanja je da to sklonis sa sebe i da ga zgazis, bacis pod noge.
Svaki problem koje se pojavi pred tobom predstavlja jedan stepenik. Hodaj polako, pazljivo stepenicama i ne preskaci nijedan. Mozes se izvuci i iz "nemogucih" situacija, ako nastavis dalje i ako se nikada ne predas! Otresi sa sebe "bezizlazno" i hrabro zakoraci na jos jedan stepenik.
"Boji se samo usamljeni covek u pecini kada mu ugasne i poslednji žar u vatri. Nadam se da je u našim dušama ostalo još malo žara. Žara slobode, ljubavi i bratstva medu ljudima. Ne volim ljude koji iz dana u dan menaju lice i ponasanje"
"Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slucajni susreti ne postoje. Ali, da li cemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako cemo odgovarati na ove susrete. Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znaci da poruka ne postoji. To samo znaci da smo je iz nekog razloga propustili.“…
