Dragi moj internet svete!
Ja nocas putujem!
Tamo gde idem nema interneta, osim ako ja ne provalim neki internet kafe:)
Neki ce se odmoriti od mene, nekima cu nedostajati.
Meni je drago i zbog jednih, i zbog drugih.
Htela sam vam ostaviti neke pokloncice, ali veceras mi net zeza samo tako.
U svakom slucaju mislicu na Vas!
Pozdrav, pa se pisemo !
Danas ću da obujem
čarapice šarenice....
To su čarobne čarapice,
čarapice koje bojama govore....
I šetaću čitav dan!
Danas ću dugu nositi sa sobom
svuda.
Danas će duga biti moj znak raspoznavanja.
Danas će duga govoriti
Umesto mene.
Ko dugu ne razume
ni reči neće razumeti.
Danas je dan razumevanja
ili.....
Odluka nije na meni.
Zelim da pisem...
Fali mi pisanje.....
Gusi me sve ovo u meni...
Osecanja se bore medjusobno
A samo mene boli.....
Ne mogu da verujem.....
Ne zelim, a znam da je istina.....
I znam da treba da zahvalim Bogu
Zbog svega....
A ipak ga proklinjem...
Plasim se da reci vise nemaju smisla.
Ustvari, plasim se da ni ja vise ne verujem u njih.
Sve manje krivim sebe
Odnosno sve vise otvaram oci.
Sve vise znam...
A i dalje me nepodnosljivo boli!
Giljotina je podignuta....
Svako bi pobegao
A ja bih opet glavu spustila
Samo da ne boli vise ovoliko.
SAMO DA SEBI, SEBE VRATIM!
JA SAM KRIK ZALEDJENOG VULKANAERUPCIJA BUČNE TIŠINE
CARSTVO NIČEGA I KRALJICA PRAZNINE
Dragi moji blogeri, na današnji dan pre tačno godinu dana, ja sam napisala svoj prvi post!
Od tada do sada imam 194 posta, 5487 komentara i mnogo dragih ljudi na blogu.
Bila sam na nekoliko zanimljivih putovanja, pokušala da podelim poklone dragim blogerima, ugostila jednu divnu gošću koja mi jako nedostaje....
Došla sam ovde zato što sam jako patila, zato što sam želela da svoja osecanja ostavim kao trag baš ovde. Mnogo se je divnih ljudi prepoznalo u mojim pesmama, mnogo njih je osetilo isto što i ja, kao što i ja osećam vaše reči.
Sve što sam napisala do sada su moja osećanja, ali moram priznati da sam ovde došla kao "neko" i želja mi je da ostanem "neko"... ništa više od toga.
Medjutim, uporedo sa blogom, i komentarima desio mi se i msn.... i prva ozbiljnija priča sa nekim blogerima.
A onda i susret, sa neumornim osmehom bloga Andjelkom, i sa sada vec mojom jako dobrom prijateljicom Iluzijom, i curom koje više nema. Andrijana, javi se!
Ne žalim zbog toga, žalim što ih ne vidjam češće.
Sanjarenja mi je prva poželela dobrodošlicu, uporno zakazujemo sladoled, ali nikako da to i ostvarimo. Ne odustajem od toga, samo želim da shvatiš da je moj život malo drugaciji od tvog i da ga ja ne mogu baš tako programirati. Ali, videćemo se garant!
Domaćica je druga dama koja je posetila moj blog, zamišljam je svu vazdušastu, nežnu i tihu i jedva cekam taj sladoled kada ću videti i nju.
Stepskog sam čitala, a njega nije bilo.... Onda se je pojavio, a ja sam mu "ukrala " jedan komentar i napravila post od njega. Očekivala sam rat, a dobila sam iskrenog kritičara čije mi mišljenje i sada mnogo znači.
Nastasju sam dugo čitala, plakala nad njenim postovima, ali se iz nekog razloga nisam usudjivala da komentarišem.
Sada mi je žao što mi je trebalo toliko vremena da joj se obratim prvi put. Volim je kao svoju najrodjeniju, nisam je upoznala, ali zaista ona je moja!
Filozofiju ne znam, osim onoga što sam "onako u prolazu" pročitala, ali sam sa filozofom uspela da napravim jedno divno preduzeće u kome su svi blogeri direktori. I on mi nedostaje.
Suncokreta odavno nema, a lepo je divaniti sa njim o njegovoj Garavoj i večnoj ljubavi....
Tužna koja divno piše i razmišlja vrlo zrelo.Svestrano slatko još uvek dete!
Dve osobe koje sam jako cenila su otišle sa bloga, na moju žalost, mada čini mi se ni njima nisam stigla da kažem koliko ih cenim i koliko volim da ih čitam.
To su Shadow i Donna i ja ih ovom prilikom puno pozdravljam.
U jednom trenutku se pojavila jedna bahata i nedodirljiva cura, činilo mi se, uvek raspoložna da se buni i svadja. Medjutim, kasnije je postala moja zverčica koju takodje ne poznajem ali puno volim. Ona će se prepoznati i javiti nadam se.
Cura koja me je pozvala da joj obrišem prozore i okrečim stan, onda pokazala kako zajedno možemo pisati sjajne pesme, a sada stalno upada u razne nevolje koje provalim posle prve rečenice. AnaM, izvini, ali mene je teško prevariti.
Andjela, ikona i srce bloga, moja učiteljica, savetnica i neko ko ima mnogo živaca za kompjuterski nepismene kao što sam ja. Zahvaljujući njoj imam svoja dva "projekta".
Lepoto, moram ti priznati da bih opet radila nešto, ali sam zaboravila.
Eto, umalo da zaboravim moju Cicily, moju dušu koja boluje od slične bolesti....
Moj Mršavko sada uživa na moru, onda na jezeru, oprema stan, voli svog andjela i retko svraća ovde ali zna koliko je ljubim i volim.
Dugo sam razmišljala šta mogu reci o Mandraku??? Najčešće me njegovo pisanje ostavlja bez reči.
Pričalica je druga mama mojoj Mrvici jer joj redovno kroz svoje blogove priča priče za laku noć.
Jao, bojim se da ću nekog izostaviti, i da će mi neko zameriti a to nikako ne želim.
Mnogo se novih ljudi pojavljuje, svi su mi dragi i dobrodosli.
Suky, je neko ko osmehom komentariše, mada ko zna da čita izmedju redova, njemu se mnogo više kaže od osmeha.
Talas, drugar koji je na moju žalost nestao, je isto jedan od velikih prijatelja mog bloga.
Kreator moje haljinice, mojih tapeta i nadam se nekih sitnih detalja kada se bude vratio, a hoće sigurno.
Sa Vukom smo se divno proveli na ostrvu, na pola puta do prošlosti.
Nažalost, mašina nam se negde pokvarila.
GKojadinović me obraduje povremeno nekim slatkišima koje izgleda samo ja volim.
Hvala mu na tome.
Eto, dragi moji pomenuti i nepomenuti, ali ne manje vredni blogeri, sve u svemu za godinu dana bilo je ovo divno druzenje.
Svi ste pozvani na žurku!!!!
Pomenuti su već pomalo domaćini pa će se snaći sami, a sve nove sačekaću ja lično.
Vila bez krila, Nesanice, Jelenče, Poluuspavanka, Rene, Faraon, Daca, Dana,Naši Admini i svi ostali.....
DOBRODOŠLI!!!!!!!!!!!!!
Kako razumeti nerazumljivo?
Kako objasniti neobjašnjivo?
Kako shvatiti nesvatljivo?
Kako prihvatiti neprihvatljivo?
K A K O ?
