Dugujem izvinjenje zbog nenapisanog pisma.
Nocas sam bez najave morala na put, evo sada dolazim, i glava me jako boli.
Samo da vas procitam i idem da spavam.
Anam, izvini nisam zaboravila, i nisam odustala.
Samo ce da saceka jedan dan.
Nadam se da te nisam uvredila.
Laku noc, moji blogeri.
" Lako je biti upisan u necijem imeniku,
Tesko je biti upisan u necijem srcu.
Lako je suditi greskama drugih,
Tesko je priznati svoje greske.
Lako je raniti nekoga ko nas voli,
Tesko je izleciti ranu.
Lako je oprostiti nekome,
Tesko je moliti za oprostaj.
Lako je pobediti,
Tesko je priznati poraz.
Lako je sanjati,
Tesko je ostvariti snove.
Lako je reci Volim te,
Tesko je to i dokazati.
Lako je kritikovati druge,
Tesko je poboljsati sebe.
Lako je primati,
Tesko je davati.
Lako je citati sve ovo,
Tesko je primeniti bilo sta od toga."
Ovo sam pronasla na netu i procitala mnogo puta.
Moje vidjenje svih tvrdnji je malo drugacije.
Lako je biti upisan u necijem imeniku.
Da bi bio upisan u necijem srcu, moras biti covek.
I to srce mora biti u nekom coveku.
Lako je suditi greskama drugih.
Uvek priznaj svoju gresku.
Ljudski je gresiti.
Lako je raniti nekoga ko nas voli.
Tesko je izleciti ranu.
Ranjeno srce moze izleciti
samo onaj koji ga je ranio.
Lako je oprostiti nekome.
Oprostaj je prilika da pokazemo
koliko smo veliki.
I da damo priliku drugima da to pokazu.
Lako je pobediti.
Priznaj poraz,
To je dokaz da si pokusao.
Neka svaki novi poraz
Snagu ti probudi.
Lako je sanjati.
Ali da bi ostvarili snove
Moramo se prvo probuditi.
Lako je reci volim te,
Ali potrebno je znati
Da voleti znaci vekovati.
Lako je kritikovati druge,
Tesko je prihvatiti
Da niko nije savrsen,
i da svet mozemo menjati ako
podjemo od sebe.
Lako je primati,
U davanju je nasa velicina.
Lako je citati sve ovo,
Ali sta vredi ako nas
Nicemu ne nauci.
Sustina svega napisanog lezi u jednoj recenici:
BITI JEDNOSTAVNO DOBAR - BOLJE OD TOGA SE NE MOZE POSTICI.
N E U M O LJ I V
Ovo je rec na koju mogu napisati celu pricu, ali necu.
Ne sada.
Mozda nekad.
Danas u mom dnevniku krupnim slovima pisem samo
NEUMOLJIV!
I jos nesto. Ni sama ne znam zasto bas danas?
I zasto tako jako ta rec seta po glavi?
Znate li koliko ova rec moze biti jaka?
Ja znam!
Osvanuo je jos jedan
mracan
hladan
snegom prosaran
dan!
Upalite sunce!
Nacrtajte osmeh!
Naslikajte nadu!
Osvetlite mi put!
Dok jos nije kasno.
Ubice me depresija
Mraka i hladnoce!
Danas je vec utorak, a ja nikako da napisem nesto. Opet hocu mnogo toga da kazem, ali ne umem. Ne da mi se. Osecam se cudno... jako cudno. Plasila sam se proleca i lepog vremena. Prolece kao da zna, nikako da stigne normalno. Doslo je sa snegom, kisom, hladnocom. Ipak, uinat kisi, snegu i losem raspolozenju ja sam u petak otisla na jedno obicno putovanje. Za promenu, od svih dosadasnjih carobnih, praznicnih i zamisljenih. Ovo je bilo stvarno.
Bila sam kod sestre, setala, malo kupovala, pokisla, smrzla se, ali sam se i lepo provela. Promenila sam mesto boravka na dva dana. Nista spektakularno, ali vredelo je. Malo sam se odmorila od svega. I ispricala sa dragim ljudima, podelila tugu, probleme, isplakala se, smejala puno i sada sam opet ovde.
Problemi su i dalje tu, ali i sunce. Konacno je jutros izaslo, i kao da mi govori..."Bice sve u redu". Nadam se da hoce.
Sa putovanja sam donela nesto nove garderobe, dosta pozitivne energije i pricu kako sam se lepo provela na kafici sa meni jako dragom prijateljicom. Ona sada, nadam se, uziva u prirodi, ja je puno pozdravljam i iscekujem sledecu kaficu i puno toplog razgovora. Onog iskrenog i prijateljskog.
Sestra mi vec jako nedostaje, ali se nadam da ce uskoro ona doci kod mene pa cemo nastaviti gde smo stale.
Eto, dragi moji blogeri, sasvim obicno putovanje, sasvim obicna dva dana i neobicna promena u mom raspolozenju. Zaista malo treba da covek podigne glavu. Topla rec, iskrena prica i pravi prijatelji. I sve izgleda lakse.
P.s. Ovom prilikom zelim da pozdravim jos nekoliko blogerki, koje na zalost ne poznajem, ali mi njihove reci jako znace. Nadam se da cu i sa njima nekada popiti kaficu.
"Svakog jutra se u Africi probudi jedna gazela.
Ona zna da danas mora da trci brze od bilo kog lava, inace ce je taj lav uhvatiti i pojesti.
Svakog juta se u Africi probudi i jedan lav.
On zna da danas mora trcati brze od bilo koje gazele, inace nece imati hranu.
I na kraju, kada se sve sabere i oduzme, nije ni vazno da li si gazela ili lav!
KAD SVANE ZORA, IZADJI I TRCI!!!"
Danas mi je mnogo toga krenulo po zlu.
Danas mi zivot prska kao staklo.
Komadice je nemoguce sastaviti.
Ne osecam bol.
Verovatno je presao granicu izdrzljivosti.
Osecam strah, ali ne za sebe.
Osecam strah za moje najmilije.
Osecam nemoc.
Osecam da sam izgubila.
Danas mi treba........
Poslednji put.
Dragi moji blogeri, desava mi se nesto jako lose. Osecam se strasno.
Citam vas, ali razumecete, nemam snage da komentarisem.
I ovo pisem jer ne znam sta cu sa sobom.
Kad bih bar mogla da prespavam sve ovo.
Danas je nedelja.
Dan kada se ne radi.
Dan kada se duze spava.
Dan kada se odmara.
Dan kada se izlazi u setnju.
Kada se pozivaju prijatelji.
Kada se smeje bez napetosti i tenzije.
Dan kada se akumulira mir
za sledecu radnu nedelju.
Ovo vazi za ljude. Za duhove naravno ne vazi!
Ja sam i danas prepuna nemira....
i danas ne mogu da setam
kao sav normalan svet
nego cu kao i obicno
cistiti kucu.
Krecem......
LJUBAZNO M O L I M SVE UKUCANE DA MI NE SMETAJU
KAD VEC NE MOGU DA MI POMOGNU ! ! !
Nije sve u izgledu....
Pogledaj mene!
Zgodan sam, a jos nemam nikoga
Ko bi se udao za mene!
Brian, 7 godina
Danas opet pada kiša. I sneg. I opet je ružan dan.
Danas mi je baš loše.
Ovo je dan kada mi svako "Šta ti je?"
Ili "Glavu gore"
Izazove reku, ma šta reku
Okean suza!
Danas ne razmišljam
Da li je iluzija, pogrešan izbor
Ili greška u koracima...
Danas mi treba...
Jako....
Danas je onaj dan
Koje u mom životu mogu
Na prstima izbrojati....
Danas kiša umesto mene diše
Ja samo tugujem....
Danas je 8.mart - Dan Žena!
Dan, kada se po pravilu ženama poklanja više pažnje. Iskreno, ja i ne dajem neki veliki značaj baš ovom danu, jer smatram da i ženama, ali i muškarcima treba poklanjati mnogo pažnje svakodnevno. Ne može se ljubav gomilati i onda pokloniti u jednom danu. Danas dobijamo poklone, danas nas nešto svi vole, danas.... Za mene je ljubav svaki dan, svaki dan želim pogled u kome vidim sebe, želim osmeh koji mi briše strahove, želim dodir koji sve leci. Bez toga, i danasnji dan nema smisla.
Za mene je ovaj dan samo još jedna nedelja, u kojoj sam odlučila uraditi neke stvari zaostale ovih dana. Ali pre toga ja ću otići na jednu zamišljenu kaficu sa meni dragim damama i čestitati im ovaj dan. Nadam se da je vama ovo samo još jedan u nizu ljubavlju obojenih dana.
Drage moje nepoznate prijateljice, neka Vam svaki dan bude 8. mart, neka Vas svakog dana vole, maze i paze vama dragi ljudi.
Iluzija, draga moja ovo je mali skromni poklončić od mene, neka to bude uvod u sve lepo što će ti se danas dogadjati....
Domaćice, tortu sam umesila sama samo za ovaj dan....
Nastasja, dok sam išla prema tebi videla sam Kinga kako ti šalje milion balončića.....
Ja cu te samo zagrliti jako.....
Sanjarenja, tebe šaljem ovde, i želim da ti se baš tu sva sanjarenja ostvare....
Iz pouzdanih izvora znam da dvorac ima čarobnu dvoranu za čarobne plesove....
Na sledećoj kafici očekujem tvoju čarobnu priču....
Anam, pošto ne voliš kaktuse, ja te danas vodim na jahtu
O tvom provodu pisaćeš nam sama.... 
Grlice, tebi poklanjam ova dva papagaja, da bude još više ljubavi u tvom domu...
Cicilly...otvori...
Tužna, zamisli želju i duni jako....
Nesanice.... budi se... Idemo na kafu!!!!! 
Pinokio, tebi poklanjam ovu sliku.... i želim ti mnogo inspiracije i mnogo novih prelepih sličica, ogrlica i svega što tvoje ruke naprave... 
Pričalice, draga.....Za sve divne priče, nama ispričane....
Drage moje, neka ovaj datim bude početak ostvarenja svih Vaših i mojih snova.
Dragi muškarci, izvinite što danas za vas nema poklona, razumećete.
Na kaficu ste svi dobrodošli!
Prvi put odkako sam došla ovde razmišljam o čemu da vam pišem. Ustvari, imam o čemu... i znam da mogu još dva veka pisati i opet neću napisati sve ono što želim da kažem, ni tada vam neću preneti sva osećanja koja želim da vam poklonim. Ali...
Polako i stidljivo proleće kuca na okna mojih prozora. Možda bi ono i na vrata ušlo, ali ih retko otvaram. Nekako mi proleće nije baš najmiliji gost. Mnogo lepote nosi sa sobom, a ja nisam spremna da uživam u njoj. Samo bih je zarobila, a možda postoji dušica koja bi znala da uživa u njoj. Da joj se raduje. Zato mu i ne otvaram.... neka ide dalje.. neka širi osmehe , neka budi usnule mirisima, cvetovima, ljubavlju... Ja ionako želim da spavam.
Zajedno sa mnom spava i moja inspiracija. Reči su tu, ali način da ih oblikujem mi beži... hoće da se igra, a ja sam preumorna da ga jurim. Neka ga, neka trči malo, neka pokupi lepote... neka vidi .... Vratiće se znam, a onda ćemo vam zajedno pisati o sreći.
Do tada, dragi moji, odlučila sam da vam poklonim nešto što sam pronašla na netu.
Kažu, lepota je u očima onog koji gleda... Evo ja sam gledala i videla lepotu... nadam se da će te je i vi videti.....
HAJDE DA SE IGRAMO.... DA MAŠTAMO... DA LETIMO....
TUMAČENJE PO SLOBODNOM IZBORU.....
MALO STRPLJENJA I SVI ĆEMO DOĆI NA RED...
PONEKAD NISMO NI SVESNI KOLIKO SMO BLIZU, IAKO SMO NA KRAJU REDA....
PAZITE KAKO HODATE, NE ŽURITE.....GLEDAJTE GDE GAZITE...
PRIJATELJI SE MOGU NAĆI NA SVAKOM KORAKU, AKO OBRATITE DOVOLJNO PAŽNJE...
DOBAR DAN, KAKO STE?
IZMEDJU OVA DVA DLANA MOŽE STATI ČITAV SVET....
DOBRODOSLI....
Pošli smo putevima koji se naizgled razilaze
Pustili smo previše lako pobedu
A poraz nosimo u srcu...
Pozdravljam te iako ne odlaziš
A pustila sam te da odeš....
Odlaziš, a i sam znaš da ne možeš otići!
Znam da i ti pišeš ovakvo pismo
Znam i da ga nikada nećeš poslati...
Ponos je to!
Znaš da ti nigde ne može biti bolje
ni toplije...
ni svetlije...
Znaš, a odlaziš....
Ispraćam te sa nadom
da ću te jednog dana dočekati....
Kad sve stanice prodješ
Kad se srce smrzne od lažnih ljubavi
Kad ti zatreba neko...
Neko ko "NEDOSTAJEŠ" izgovara
baš kako ti voliš.
Putuj...
Traži....
Nalazi....
Probaj!
Razočaraj se!
I onda se vrati..
Jer još uvek
NEDOSTAJES!!!!
