Hvala ti što me već punih 17 godina činiš najsretnijom mamom na svetu. Svojim osmehom, svojim zagrljajima, svojim pitanjima, svojim uspesima. Ponajviše svojim JA, koje mi i najvise briga donosi. Jer ti si poseban i zaslužuješ nešto posebno na ovom svetu. Nadam se, da će svet oko tebe to prepoznati, baš kao i ja. I da će biti nežan prema tebi. Baš kao i ja. Ne mogu ti to obećati. Ali mogu ti obećati da će moja ruka uvek biti tu. Za tebe.
Srecan ti rođendan,maleni moj!
Ovo je torta bas po njegovoj meri,jer bi spavao non stop:)))))
Leptiri se smatraju jednim od najlepših stvorenja na planeti, i zbog toga zasluzuju da otvore narandzasti dan....
Uz ovakve leptirice divno ide zalazak sunca....
A uz zalazak sunca sum talasa deluje kao najdivnija muzika....
Uz svu ovu romantiku ide i mnogo cveca zar ne???
Jesen nam takodje donosi mnogo narandzaste lepote ali sam o tome vec pisala tako da ko zeli da uziva u jesenjoj caroliji moze da se vrati nekoliko postava unazad:))))
Narandzastu garderobu nemam, ustvari ja nista osim teget i bez garderobe nemam mada mislim da je narandzasta lepa i vesela boja.
Zar ne bi bilo lepo cubati bebicu u ovakvom kreveticu????
Kad pomenem bebice ne mogu da ne pomenem voce...
I za bebe i za mame:)
Naravno i za tate, mada moje iskustvo govori da tate voce konzumiraju na jedan tradicionalniji nacin:)
Ja i moja deca najvise volimo mandarine....
Sad, volim ja i narandze, ali kako sve vise licim na njih dodje mi da.....
ili da kao ona uskocim u.....
Kad pocnu ovako teske misli i zamisli da mi se motaju po glavi ja odmah pomislim na nesto lepo....
Zasto je to tako ne znam, ali nikada nista crveno nisam kupila.
Sve do ove Nove godine.
Odavno zelim da promenim usisivac, ali nikako da stignem do njega.
Nekoliko dana pre praznika ja snimim jedan, po povoljnoj ceni sa vodenim filterom, bas kakav zelim, ali crveni.
Doduse, visnja crveni, a to je jedina nijansa te boje koju mogu da podnesem.
I tako ja kupim crveni usisivac.
Cisti odlicno i volim ga.
Neki dan me pozovu iz telesopa kao redovan sam kupac bla bla i ponude mi neke povoljnosti u vezi njihove prodaje.
Ja kazem hocu parocistac H20, oni nema problema stize za dvadesetak dana.
Pogodite u kojoj boji????
Eto tako se crvena uselila kod mene brzinom svetlosti i ne smeta mi:))))
Meni svaki dan pocinje kao crveni usisavanjem, nadam se da ce tako biti i sa cistacem...a vama???
Sta kazete na ovo?
ili ovo???
Ko bi imao ista protiv ovakvog crvenog dana?
ILi mozda jos bolje:
Poljubi me...
Dotakni me usnama...
Sa usnama
Ko zgazenim tresnjama...
Tresnje...mmmmmm
Crveno je boja ljubavi, boja zivota boja zara...
Poklanjanje bilo kog cveća će bez sumnje nekome reći da ti je stalo, ali ako se radi o strastvenoj, dubokoj ljubavi, onda ništa bolje ne govori od tamnocrvenih ruža. Crvene ruže bile su i najdraže cveće Venere, rimske Boginje ljubavi .
Crvene ruze su oduvek najpopularniji način da se kaže “Volim te” nekoj specijalnoj osobi. Ove ruže su savršene za izražavanje osećanja prema voljenoj osobi za Dan zaljubljenih, neku specijalnu priliku ili „samo tako, bez povoda”. Nebitno koja je prilika, crvenim ružama je teško odoleti!
Boja strasti i ljubavi, koja nikad ne izlazi iz mode, nadahnula je ove sezone mnoge kreatore. Crvena odeća i obuća deluje raskošno i odlično pristaje svim ženama, i plavušama i crnkama. Tajna je u tome da u crvenom sve one izgledaju mnogo atraktivnije nego u odeći drugih boja. Najlepše od svega je što crvena trpi sve – dobro stoji i kad ste u crvenom od glave do pete ili kada samo stavite neki detalj u ovoj vatrenoj boji.
Crveno kod nas kazu na radost, na srecu na ples....
"Da li je kraj kada kazes da je kraj, ili kad to osetis a nista ne kazes? Ponekad mi se cini da nas zivot samara i kad nadjemo ono sto smo trazili, shvatimo da nemamo mogucnost da to imamo. Lampioni i secerleme u izlogu radnje. Vidis, ali ne mozes da ih dotaknes. Hteli bi, ali ne mozemo. Jednostavno, sve je protiv nas.
Tonemo devojcice, polako ali sigurno. Nestajemo u svojoj nemoci. I niko nije kriv za to sto vise nemamo daha da nastavimo jurnjavu za svojom senkom. Hteli bi da placemo ali suze su presusile. Sakrivamo bol gubitka. Moramo da idemo dalje stisnutih zuba. Tesimo se da smo, bogatiji za jedno iskustvo. Vreme leci sve!
I sta ce biti sa nama? Da li ce nas film ipak naci svoj happy end? Verovatno ne, jer to se dogadja samo u snovima ili na bioskopskom platnu. Ono HAPPY su nam ukrali, ostalo je samo END."
P.s. Hvala Bokiju na prelepim recima, koje sam pozajmila za uvod u ove tuzne stihove....
Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela. Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.
On je bio polovina necega. Snazna, lepa i darovita polovina necega, sto je mozda bilo jos snaznije, vece i lepse od njega. Bio je, dakle, carobna polovina necega velicanstvenog i nedokucivog. A ona, ona je bila potpuna celina. Mala, dezorijentisana, ne mnogo snazna ni skladna celina, ali celina." .....
Svi koji me citate i komentarisete, i svi oni koji ne ostavljate komentare ali citate ono sto kod mene pise, sigurno se secate one tajanstvene gosce koja je ostavljala divne komentare na mojim postovima.
Svi cete se sloziti sa mnom da su ti komentari gotovo uvek bili sadrzajniji od mojih postova, sto mi je u sustini i cilj pisanja.
Moji postovi su uvod u vasa misljenja, vidjenja stvari i nalazenja resenja.
Gosca je to savrseno radila.
Najiskrenije kazem da mi je mnogo i pomogla.
U sustini, znala sam ja sve to sto mi je ona govorila, ali nekada razum odbija da prihvati ocigledno, slozicete se sa mnom.
E tako mi je ta draga osoba stalno dolazila na blog, pisala komentare i izazvala veliko interesovanje kod svih blogera.
Moram priznati da su me neki blogeri koje sam uzivo upoznala naterali da malo razmislim da se iza gosta ne kriju bas oni.
Mnogo blogera mi je zamerilo sto sakrivam gosta i sto pise samo na mom blogu.
Ja sam i sada beskrajno zahvalna na ukazanom poverenju, i na tome sto je ta divna i plemenita osoba izabrala bas mene.
Sta se onda desilo???
Gosca je objavila da se zaljubila i nestala sa bloga.
Pisala sam joj, dozivala je ali bez uspeha.
Jedino sam zelela da uziva u svojoj sreci, da i ona bude zadovoljna svojim zivotom.
I eto... Nova godina mi je donela njene komentare.
Gosca je konacno odlucila da napravi svoj blog, i da svoje prelepe misli podeli sa svim ljudima koji znaju da slusaju, i koji znaju da cuju to sto su slusali ili procitali.
Dragi moji blogeri, za sve vas koji zelite da upoznate ovu divnu zenu, i da se sami uverite da je sve ovo sto sam napisala istina pokucajte na ova vrata:
http://vetruska.blogspot.com/
Domacica ce vas sigurno docekati sa srdacnoscu koju retko vidjate i u realnom svetu.
Draga gosco, nadam se da cemo se i dalje citati i razmenjivati misljenja.
Ja ti od srca cestitam na otvaranju bloga i mislim da ce to biti jedna prijatna i topla sobica u kojoj cu uvek rado popiti caj caskajuci sa tobom.
