21.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:10
Tamo gde je sve prepoznatljivo
i nepoznato...
Tamo gde nebo ljubi more,
a ima boju zemlje...
Gde Sunce ispraca Mesec,
i noc lici na dan.
U hiljadama godina
vetra i vremena
Gde se osmeh kupa
U....nevidljivom svetlu
Gde vazduh lahorom
miluje kozu....
Ja cekam vecnost!
U oblacima trazim slike
odavno naslikane...
izgubljene u vremenu nerazumevanja,
optuzbi, pitanja....
U jutrima trazim tragove
jednog vremena
mira i spokoja
vremena topline i svetlucavih osmeha,
U sutonima zalaske sunca
oslikane u najlepsim ocima
U nocima tihi sapat
i jedno volim te....
Cekam vecnost....
Da u njoj spakujem sve slike
I poklonim ih...
Jednom snu.
Permalink
20.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:50
Putnice, zdravo!
Dobrodosao!
U zemlju snova...mastanja...
iluzija... 
U zemlju
gde sve pocinje...
I traje.
Gde Sunce sija sa osmehom..
Gde je magla putokaz..
Kisa osvezenje..
Gde je noc odmor...
Zvezde sjaj necijih ociju....
Gde svaki osmeh
znaci dobar dan...
Svaki poljubac
laku noc...
Gde su dlanovi topli
mekani i samo tvoji.
Ne ispustaj ih nikad
bez njih ces izgubiti put...
zalutati...
Ako ih ne drzis stalno
Zemlja ce postati obicna..
bez snova, maste, iluzija...
Sunce bez osmeha...
I sve ce postati isto
magla i kisa, noc i dan...
Zato putnice,
Cvrsto drzi svoj topli dlan
I raduj se...
Zivi...
Voli....
P.s. Slatke snove svima koji popodne dremkaju i veliki osmeh kad se probude....
Permalink
18.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 20:39
Ovo je jos jedan neobican post...Ovaj post je ustvari moj odgovor na pitanje Stepskog "da li da verujem u ljubav, ili ne?"
Ljubav je najveca radost....
I najveca bol...
Najveca nada...
I najveca patnja...
Sreca i nesreca
Na najtoplijem dlanu
procitana...
Ljubav je stvarnost...
I iluzija...
Ljubav je trenutak...
I vecnost
Ljubav je sve..
I nista...
Ljubav je oko u oku..
Ruka u ruci....
San u snu...
Sreca, patnja bol...
Osmeh, suza, krik...
Sastanak i rastanak
Vera i nevera...
Ljubav je sada...
I zauvek...
Permalink
17.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:42
Zivot nije film...
a zna da bude teska drama
nije san...
a cesto lici na nocnu moru...
nije vreme...
ali je cesto nevreme...
nije basna
ali razgovaramo sa zverima...
nije ni bajka...
a princ se obavezno pojavi..
Zivot nije ni dan..
a zna da bude jako vedar
nije ni noc
a obasjan je najsjajnijim zvezdicama...
ali isto tako
nije ni oblak
a prosipa kisu suza...
Zivot je retko htenje,
a cesto moranje...
Zivot je nas............
ali mi nismo njegovi...
Permalink
15.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 12:01
Ovo nije obican post...
Ovo je post sa posvetom...
Ovo su reci
posvecene nekom,
koga ne poznajem...
ali prepoznajem...
nekom, ko ima telo coveka,
a dusu andjela...
nekom, ko nogama hoda
a srcem lebdi...
nekom, ko pati i boluje,
a osmehom druge leci...
nekom...
ko tugu cuva u sebi..
a srecu nesebicno daruje
svima....
Njegove reci su biseri
rasuti na sve strane...
Ja mu ne mogu pokloniti biser...
ali mogu ove redove.....
Veoma mi je drago sto postoji neko tako inspirativan i nadahnut,neko tako cist i emotivan...neko tako otvoren i spreman da svoje redove daruje i deli sa svima...
Permalink
13.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 16:10
Sanjala sam Sunce...
I njega
Nestvarnog....
A tako obicnog......
Zracio je posebnim sjajem
Svih probudjenih zvezdica....
Cutao je...
Smesio mi se najlepsim osmehom
U njegovim ocima
Videla sam sebe...
Stajala sam ispred njega,
Uplasena....
Tuzna....
Izgubljena u vremenu.
Pitala sam KO SI TI?
Ja sam tvoje juce....
I sutra...
Ja sam tvoje jutro
I san....
Ja sam tvoja nada...
I put do kraja duge...
Zasto sada?
Kako?
Lako....
Samo mi daj ruku...
Osetila sam toplinu dlana...
Onog posebnog dlana...
Videla sam dugu...
I znala sam...
Ali cekaj!
Ne sada!
Ne mogu!
Ne smem!
Sutra je kasno....
Sutra ne postoji....
Zao mi je....
P.s. "Snovi su preskupi kada ih placamo nasumice zaslepljeni njihovom lepotom"
Permalink
12.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 10:52
Sutra.....
Svako sledece jutro
Sutra.....
Nekome nada
Nekome strah....
Sutra
Nekome obecanje,
Za nekog izgovor
Za propusteno danas...
Sutra
Blagoslov, ili kazna...
Sutra...
novo jutro ili...
jos jedno juce...
Sutra....
ispunjenje sna ili...
jos veca patnja...
Sutra...
uvek dolazi,
hteli mi ili ne...
uvek nas probudi,
uvek gura dalje
uvek...
Sutra....
Permalink
10.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 15:02
Dragi moji, drago mi je da Vam se svidja ono sto delim sa Vama, sigurna sam da mnogo toga imate i znate ali eto, ja cu Vam pisati ono sto ja najbolje razumem, osecam, dozivljavam....Danas cu pisati o snovima....Ja sam nepopravljivi sanjar...moj san trenutno miruje....SPAVA, ali ja jos uvek sanjam da ce se probuditi i da ce uspeti da stigne do kraja moje duge....
"Snaga i izdrzljivost se mogu iskazati u mnogo vidova. Svi mi razlicito reagujemo na razlicite izazove. Niko ne moze da predvidi kada cemo biti jaki, a kad ce nas snaga izdati.
Niko nije neosetljiv ni nadljudski jak. Oziljci ostaju i kod najjacih. Ipak,
MNOGI OD NAS NALAZE SNAGU DA SANJAJU, I DA OSTVARE SNOVE."
"Onaj ko hoce svoje snove da ostvari, ne sme puno da sanjari, jer buducnost se ne ceka....... ONA SE STVARA!"
"Zivi za tren, ne za dan. Ostvari snove, dohvati zvezde.... Inace ces se probuditi kao starica i shvatiti da si najbolje stvari jednostavno ispustila iz ruku jer se nisi usudila sanjati."
"Vise volim da sam sanjalica medju najnizima sa vizijom ostvarenja, nego Bog medju onima bez snova i zelja."
-Gibran-
"Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: zbog straha od neuspeha"
-Paulo Koeljo- "Alhemicar"
"Stvarnost ne voli da se dogovara sa snovima"
-Koeljo- "11 minuta"
"Nista nije tako krhko i neizvesno, kao ljudski san o sreci."
"Nase neispunjene zelje, neostvarene mastarije, zaboravljeni snovi, svedoce kako smo lako izneverili svoju mladost. Sebe. Jer mi smo ono sto zelimo, o cemu sanjamo. Mi pravi, izgubljeni smo u mladalackim drhtajima i zudnjama. Sve sto je doslo posle, sto je bilo drugacije, kompromis je...i poraz."
"Snovi su preskupi kad ih kupujes nasumice, zaslepljena njihovom lepotom..."
"OD KAD TE NEMA...JA NEMAM SNA...
I SVAKI DAN JE K'O GODINA..."
Sanjajte ljudi, vecina snova se ostvari lako, za neke se treba pomuciti, a na neke treba i sacekati....ali nikako ne treba odustajati od svojih snova, koliko god izgledali nemoguce....Ja jos uvek jako verujem u svoj san...a skroz je nemoguc!
Permalink
08.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 13:41
Jos od malena volim da citam. Da citanjem upijam ono napisano. Da izvucem vrednost i poruku koju autor nudi. Za mene je sve procitano suvise vredno da bih ga vratila na mesto i zaboravila. Zato dosta toga iz svega procitanog prepisem i sacuvam. I onda opet citam. I to ne vazi samo za knjige... ja vec godinama sakupljam "crtice poznatih", recenice ili delove iz knjiga, zapisujem izgovoreno sa televizije... odavno lutam i po netu pa sam i odatle mnogo toga zapisala.
Juce mi je jedna gosca na mom blogu zatrazila da danas pokusam da uzivam u necemu bez zabusavanja. Ja zaista uzivam u citanju i pisanju. Danas sam odlucila da podelim sa vama deo onoga sto sam eto godinama zapisivala. Sve sto cu napisati je necije, a opet i moje. Sve to je neko uoblicio u prelepo iskazane misli, ali se i ja, i mnogi od Vas sigurna sam proonalaze u tome. I zbog toga svako od nas moze da komentarise na svoj nacin. Neke od tih recenica nemaju ime autora zato sto sam mnogo toga zapisala sa neta ali imena nisam prepisivala... nisam se nadala da cu to deliti sa Vama.
Jos jednom napominjem ako neko od Vas prepozna svoje recenice, neka se ne ljuti, neka zna da je napisao nsto vredno u cemu se mnogi od nas pronalaze. Pozdravljam sve ljude koji me obogacuju pametnim i lepim izrazima osecanja.
"Ni ti ni ja nismo dovoljno jaki sami.."
-krilaandjela-
"Mi smo 2 ruke, leva i desna.... Zajedno mozemo sve. Jedna bez druge... mozemo... ali kako?Uvek fali ona druga, da pomogne, da pridrzi, da prihvati, da namesti.... uvek fali."
"Kroz detalje ces spoznati istinu - nauci da ih primecujes"
"Pametni ljudi nece sto ne mogu. Zato se ljudima cini da oni mogu sve sto hoce"
Riznica mudrosti
"Vetrovi srece duvaju uvek... mi smo ti koji moramo podici jedra"
"Ne valja iz svoje knjige zivota iscepati neprijatne stranice. Nije steta ponekad ih prelistati."
"Ako ti zivot da gorki limun, ti od njega napravi osvezavajucu limunadu"
" Stvarni zivot ne sacinjavaju nasi planovi o sreci,nego bas ono sto se protivi tim planovima i namerama, ono sto se slucajno desava i sto je potpuno nepredvidjeno i sto izaziva samo razocarenje i bol"
"Slucaj i sudbina mogu u sekundi da izbrisu snove"
NEDOSTAJE MI NASA LJUBAV MILI...
BEZ NJE ZIVOT KRUNI UZALUD..
NEDOSTAJEM MI JA ,KAKVA SAM BILA...
NEDOSTAJES MI TI ONAKO LUD....
Toliko za sada....ako Vam se svidja pisacu jos.....
Permalink
07.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 07:03
Jos jedan dan...
jednako prazan i besmislen,
probudjen.... na silu.
Suncan, ali hladan...
bistar, svez, okupan rosom...
jesenje saren
bez volje... na silu.
Jos uvek pomalo cvrkutav,
jos uvek rascvetan...
naoko lep...
bez glasova...na silu.
Jos jedno budjenje...
golicanjem Suncevog zraka...
mirisom rascvetale jeseni...
sa velikim naporom da se otvore oci
i ponovo kroci u prazno....
bez nade u nesto....
bez vere....po navici... na silu.
Kad jesen izgubi boje....
Kad voce izgubi ukuse...
Kad cvece izgubi mirise...
Kad oko izgubi zenicu...
Kad usne izgube osmeh....
Kad srce izgubi otkucaj...
Kad ruke izgube zagrljaj...
Kad noge izgube put...
Kad zelja izgubi nadu...
Jutra, budjenja.... dani...
Postaju preteski, jednobojni.
Jesenje setni....
Suzni i bez kise....
oblacni i po Suncu...
Svi isti...
Svi... na silu.
Permalink
06.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 07:21
VERNOST. U poslednje vreme, cesto slusam i citam o vernosti, odnosno nevernosti. O uzrocima i posledicama, o bolovima, patnjama...o tome ko je kriv i zasto. Postoje razni primeri vernosti koje znam.
"Ja nikad nisam prevarila svog muza, jer bi odmah saznao."
"Kakva prevara, ubio bi me kad bi cuo"
"Kad bi znao da ga varam, izbacio bi me, i decu nikad ne bi dobila."
"Sa kim da ga prevarim, kad ne izlazim iz kuce?"
"Ma kakva prevara, odakle mi vreme pored cetvoro dece?"
.........I na hiljade ovakvih po meni praznih prica. Sve ovo sto sam napisala po meni nije vernost. Sve ovo je samo strah od posledica.
Za mene je vernost nesto sasvim drugo. Vernost je u nama. To je osecanje koje se budi kad se probudi ljubav. Kad nekog volite, ali zaista vise od sebe, onda Vam nije potreban ni jedan gore navedeni razlog da budete verni. Verni ste zato sto imate pored sebe osobu do koje Vam je istinski stalo, osobu koja je za Vas citav svemir i koja Vas cini kompletnim. Verni ste zato sto nemate potrebu da nekog prevarite. Zato sto je taj neko savrsen, i zato sto na planeti ne postoje 2 tako savrsena bica. Zar ne?
"Ja nemam potrebu da varam, ili da razmisljam o prevari jer je najbolji na svetu vec pored mene."
"Ja nemam sa kim da ga prevarim, jer pored njega niko nije vredan mog pogleda".
"Zasto bih razmisljala o prevari, kad tako rizikujem da izgubim sebe u njegovim ocima"..
I jos mnogo pravih primera vernosti, kad rec vernost zaista dobija smisao.A pravi smisao mu daje samo ljubav...istinska, do granice ludila...do kraja duge......
Permalink
03.10.08
Objavljeno na
Generalna
| 19:26
Jos jedan od onih blesavih dana...
Jos jedno jutro bez Sunca,
Bez osmeha,
Bez "hajde pozuri".
Jos jedno jutro u kome svitanje
Budi tugu, budi bol, budi suzu...
Danas ne pada kisa...
Zasto su mi onda obrazi mokri,
Oci zamagljene, zasto ne vidim put?
Zasto mi prolaznici zele "dobro jutro"?
Zasto, kad nije dobro,
Kad nije nikakvo,
Kad nije jutro!
Zasto niko ne vidi
Da je tama, da je jutro iluzija,
Da dan vise ne svice,
Da Sunce ne izlazi....
Da vecite kise kvase moje obraze,
Da mi magla muti pogled
i da vise nista nije dobro.
I zasto me pozdravljaju,
Kad ja vise nisam ja,
Kad me ne poznaju...
Kad ni ja vise sebe ne prepoznajem....
Permalink
27.09.08
Objavljeno na
Generalna
| 17:15
Danas mi je jako, jako lose. Danas mi nepodnosljivo nedostaje ono sto me je cinilo zivom. Danas cak ne mogu ni da placem. Znam da ne vredi, znam da mi ni to vise ne pomaze. Nije mi bolje. Danas je i lep dan, ne mogu se vaditi na kisu, jesen ili ko zna sta. Tuga je u meni, prejaka...kida... lomi...ubija...
Zbog svega toga moji ljubimci odavno pate. Ne zale se, ne napustaju me, ali, vidim da pate. Danas sam utehu potrazila bas u njima. Danas sam ih malkice sredjivala, izvinila se za nebrigu i rekla, ne obecala, da cu pokusati da brinem malo vise o njima. Ne znam da li ste pogodili, ali pricam o svojim kaktusima. Vecina ljudi mrzi kaktuse, i nema ih u svojim kucama zbog bodljica, a ne znaju kakvu lepotu propustaju. Sa bodljama se lako izlazi na kraj, a dobija se najlepsi cvet. Traje koliko i carolija, jednu noc, ali se toliko zaljubite u njih da ih bez zaljenja cekate, po nekad i godinama da vam opet u nekoj mirisnoj noci otvore i poklone svoju lepotu. Ja imam oko 30 razlicitih, imala sam vise ali sam ih svojom greskom izgubila, a sad nemam volje da ih obnavljam, i verujte mi ni jedan mi ne smeta niti povredjuje bilo koga u kuci. A vecina cveta prelepo.
Ovo su neki od njih, slike nisu moje, jer su cvetovi odavno prosli ali su i na mojima isti. Od pupoljka do cveta prodje dugo, cvet traje veoma kratko i vecina vrlo jako mirise.
P.s. Za one koje jos uvek nisam ubedila da kupe sebi kaktus zbog lepote, hocu da Vam ukazem i na korisnu primenu kaktusa....
ili mozda ovako...
Izaberite sami zbog cega, ali obavezno kupite sebi bar jedan kaktus!
Kad se zaljubite u njega, javite se.
Permalink
26.09.08
Objavljeno na
Generalna
| 18:00
Jutro, jos neprobudjeno...
Sakriva se u magli,
Kao da ne zeli da se budi...
Sanjivo, tuzno, oblacno.....
Kisno, sumorno.
Prazno kao i ja.
Koracam praznom ulicom
pognute glave i teskih koraka.
Prolaznike ne gledam,
U magli im lica ne raspoznajem...
Niti zelim...
Ionako se drago nece pojaviti.
Prolazi jos jedan dan....
Odlaze ptice, opada lisce..
Jesen gazi sve sigurnijim korakom
Sve vise mi opalim liscem prekriva puteve,
Kisom ispira necije tragove,
Maglom sakriva poznati lik....
Ptice sa sobom odnose nadu....
Ostaje samo mrak, kisa, tuga...
I....nista vise....
Permalink
19.09.08
Objavljeno na
Generalna
| 12:11
Sigurno se secate ovog filma. Ja sam ga gledala x puta. Nisam ljubitelj filmova, nemam zivaca da sedim tako dugo, ali ovaj mogu da gledam stalno. Sama tema filma je meni mnogo dublja asocijacija od opisane u filmu. Zar nemamo svi po nekog "Duha" koji je na srecu ziv i zdrav, ali se nama u nekim praznim nocima, kisnim jutrima, u usamljenim vecerima pojavljuje kao suza, kao jeza, kao glas koji samo mi cujemo? Koliko puta su Vas necije reci izgovorene ko zna kada usmerile u trenutku kad niste znali kojim putem da krenete? Koliko puta Vam se ucinilo da je tu negde, oko Vas. Ustvari ste pozeleli da je tu, da Vas zagrli, utesi, kaze svoje misljenje, ali je zelja biila toliko jaka da ste u trenutku osetili njegovo prisustvo?
Zivot jeste film, a ovaj film jeste nasa unutrasnja borba.Tesko je odreci se srece u zivotu.Tesko je prihvatiti kraj neceg lepog. Tesko je nastaviti dalje kad vam smisao nastavka nestane. Nema svaki film srecan kraj, nemaju ni nase price srecne krajeve. I te unutrasnje borbe nas cesto ne dovedu do resenja, do prihvatanja, do zaborava. Jednostavno shvatimo da tako mora, nas "Duh" ode hteli mi to ili ne, a mi moramo dalje. Sami.
Desi se da nam vetar pokuca na prozor,da nam se dnevnik otvori sam bas na nekom datumu, da nam mraz nacrta srce na staklu....i za sve oko nas to nije nista posebno, samo mi znamo i osetimo da je neko opet setao nasim mislima. I da nikad nece da ode zauvek.
Permalink
