28.04.11

Ja....

Objavljeno na Generalna | 14:20

 

    Maleni,

    Da li si ikada pomislio

    Sta bi se desilo da si umeo da volis?

    Da li si ikada pomislio 

    Koliko bi ljubavi dobio

    Da si bar umeo da je prepoznas?

    Ili da si bar znao da vratis delic?

    Ne lepi moj,

    Nije kisa uzalud pala

    I nije dugu slucajno nacrtala

    Prvi put u zivotu

    Imao si pravi kljuc u rukama

    Trebalo je samo da znas

    Da se vrata mogu 

    I njime otvoriti.

 

    Da li si shvatio 

    Da nebo samo jednom

    Nacrta put?????

 

Danas sam ostavila komentar kod Roksane, koji me potakao da napisem ovaj post.

Zaista sam se milion puta susrela sa pricama o velikim ljubavima koje puknu kao case od kristala.

Zasto?

Sve velike ljubavi su u pocetku velike upravo zato sto se nadju dve polovine istog bica. Zato sto se nadju ljudi koji su se citavog zivota trazili.

Nikada nisam bila pobornik lepih, atraktivnih i nabildovanih momaka, ako mi ne daju vise od tog izgleda. Naravno, nemam nista protiv njih, i naravno da bih i ja kao i sve mi, volela da bude "lep ko Bog" ali i da me voli takvu kakva jesam bar koliko i ja volim njega.

Jos od malena sam prilicno svoja, i ne volim fleksibilnost zbog drugih. Umem da volim, da postujem, da podrzim, da oprostim. Ali, zelim da budem ja.

Sve mogu da oprostim u vezi, osim zelje partnera da od mene pravi osobu po svojoj meri.

Tu pucam obavezno.

I mogu voleti jos dva zivota, ja cu otici. 

Ja sam ja i uvek cu biti ja!

 

    

    

    

21.04.11

LAV JE TO

Objavljeno na Generalna | 11:21

 

Bio Ciga u Africi, pa kad se vratio, priča ostalima:
- Tamo u ta pustinja niiišta nema, ni travka, ni drvo, ni brdo, sve ravno - sam' pesak!
- E?
- Ma da!

I tako ti idem ja, idem, idem, kad iskoči pred mene - lav! Lav riče, skače, 'oće da me p...ojede! I ja tu krenem da bežim, razumeš, i popnem ti se na jedno drvo, razumeš, i tu lav skače, skače, riče, skače, riče, da poludi, razumeš!
- Čekaj bre, zar nisi rek'o da tamo nema ništa, ni travka, ni DRVO?!
- Ama bre! Lav je to! Nema tu ima-nema!

 

 Kisic za lavica:)

20.04.11

U sta se pretvorilo nedeljno spremanje ili bolimestomak pesma

Objavljeno na Generalna | 14:28

 

     U nedelju ranom zorom odlucim ja da uradim veliko spremanje.

     Mrvica spava, tata i bata nisu kod kuce, odlicna podloga za rad.

     Onako mirno popijem kafu, procunjam po blogu i krenem.

     U jednom trenutku, sasvim neocekivano zvuk usisivaca nadjacao je jedan urlik, koji bi i ranjenog lava naterao da ozdravi i da bezi. Ne moram da vam govorim da je dopirao iz decije sobe.

     Bacam usisivac, ulecem u sobu i vidim moju Mrvicu na podu, sklopljenu kao salvetu u tanjiru pre rucka.

      Razgovor tece ovako:

       Jaooooooooooooo

       Sta ti je?

       Jaooooooooooo

       Aman govori!

       Jaoooooooo

     Ovog dela se bas i ne secam najbolje jer sam bila u komi od straha, ali znam da sam je podigla i pocela da vicem da mi kaze sta joj je.

       Bolimestomakbolimestomakbolimestomak brzinom svetlosti izgovorila je jedno 6 miliona puta.

       Ne moze da sedi, ne moze da lezi, ne zna od cega je boli.

       Ne znam ni ja.

       Pozovem tatu:

       Dolazi hitno Mrvicu boli stomak idemo kod lekara!

       Hitno, posle pola sata dolazi  bata, tata ne sme kod lekara.

       Onako za svoju dusu, u sebi se prisetim cele njegove rodbine a i sire i krenem.

      Razgovor kod doktorke:

      Gde te boli?

      Nigde.

      Kako nigde?

      Ne boli me.

      Cekamo pola sata da je zaboli, nista.

     Vratimo se kuci, ne prodje ni deset minuta krece ista pesma bolimestomakbolimestomakbolimestomak.

      Ovog puta nas na ulazu cekaju tri pedijatra, dva hirurga, urolog i osoblje cele zgrade.

      Pozvala sam sve moguce doktore koje sam znala i rekla ko ne dodje mrtav je.

      Svi su dosli.

      Svi su je gledali.

      I niko nista nije pronasao.

      Niti je nju nesto bolelo.

      U jednom trenutku promatranja ovog fenomena zvanog moja Mrvica, jedna sestra pocinje da se raspituje kako je u skoli.

       Super.

       Cele nedelje traju turniri u fudbalu, pratimo sve utakmice.

       Gde se igra?

       U dvoristu na novom terenu.

       A gde ste vi?

       Pa na tribinama!!!!!

       EUREKA!

       Sedela si na betonu cele nedelje, upitam je ja vrlo "neznim" glasom.

       Pa nisam samo jaaaaaaaaa

       

    Zahvaljujuci dobrocinstvu mog deteta da ugreje te divne ledene tribine svojim nebitnim delom tela koji ionako ne vidi, ona je sada u krevetu, kljukam je ko guscicu raznoraznim lekicima, merimo temperaturu svakih deset minuta pa opet, ali se pesma bolimestomakbolimestomakbolimestomak vise ne cuje.

 

    Dragi moji, ja jos uvek sredjujem kucu, jer sam sada primarno patronaza pa tek onda cistacica, ovo je pauza dok ona spava, i da znate namerno nisam stavljala citate, jer bi tekst bio preozbiljan.

     

     Pozdravce!