31.03.11
Blog selo i ja u njemu....
Citajuci tekstove po netu naisla sam na jedan ispod koga je bilo dosta komentara.
Pozelela sam da ostavim svoj.
Jedan klik, jedna registracija i usla sam u jedan nestvarni svet.
Blog selo.
Posle par komentara, napisala sam svoj prvi post.
Komentar koji me je naveo da udjem bio je od Sanajarenja.
Post je napisala Cicily.
Ko nju poznaje razumece koliko je lako pricati sa njom.
Na svoj prvi post dobila sam puno reci dobrodoslice.
Priznacete lep je osecaj kad vam lepe reci upute ljudi koje nikada niste videli.
I pisala sam...
Dugo.
Razgovarala sa razlicitim ljudima na razlicite teme.
Prihvatila ljude, i bila prihvacena.
Tudje tekstove uvek komentarisem onako kako bih i sebi, da mogu, rekla u odredjenoj situaciji.
Nikada ne zalim ljude, ja saosecam.
Zato sto sam jednostavno takva.
I znate sta, nije to bas uvek dobro.
Nije to veliki plus.
Mnogo puta sam se i u stvarnom zivotu opekla samo zato sto bolujem sa svima.
Ali, kad vas Bog takve da, to vam je.....
Ne umem da lazem ljude, niti volim da me lazu.
Ne umem da podrzim ono sto mi se cini pogresno.
Ne umem da hvalim, ako mi se ucini da neko gresi.
Ja volim i osecam da moram da kazem SVOJE misljenje, koliko god to nekog bolelo.
I tako ocekujem od drugih.
Postovi nisu ziva rec.
Postovi su slova na papiru.
Svako ko procita razume na svoj nacin.
Po svom senzibilitetu, osecanjima, stanju u kome se nalazi.
Neko razume na pravi nacin, neko ode u sasvim pogresnom pravcu.
Zato ima raznih komentara.
I to je u redu naravno.
Na blogu, kao i u realnom zivotu postoji faktor x sto bi moja sestra rekla.
Postoje ljudi koji se slazu sa svim napisanim,
Postoje i oni drugi kojima nista nije po volji
I oni treci koji ne znaju ni da li su dosli ili su posli.
Postoje ljudi koji pisu zato sto vole, oni koji pisu zato sto imaju potrebu i oni koji pisu da bi lecili svoje komplekse.
I to vam je realnost.
Neki pisu price, neki pesme...
Neki se smeju, neki placu...
Neki pljuju, neki vredjaju...
Zavisno od potrebe sa kojom su dosli.
Dugo sam ovde.
Bilo je svega i svacega.
Od sitnih nesporazuma, do krupnih svadja.
Neobjasnjivih.
Bilo je odlazaka, dolazaka, brisanja i pisanja.
Virtuelno sam upoznala mnogo razlicitih karaktera.
Mnogo njih mi je pomoglo a da ih nikada nisam videla.
Niko me nije razocarao, ni povredio.
I ne moze.
Zato sto ja to necu.
Komentare prihvatam kakvi god da su
Komentare ostavljam onako kako mislim
Vrlo sam ostra, britka i direktna.
Ko nije spreman na iskrenost neka odmah kaze.
Da ga vise ne komentarisem.
Svako ko jeste neka razmisli o svakoj mojoj reci koju mu uputim
JA licno, zahvaljujem se svima, na svim komentarima.
Mnogi su me naterali na razmisljanje, i na shvatanje mnogo cega sto sam znala ali nisam htela da priznam sebi.
Ljudi, shvatite, ne mogu svi da misle jednako.
Ni da osecaju jednako.
Ali, onaj sa strane uvek bolje vidi pozar od onoga ko se u njemu nalazi.
I uvek ga bolje i lakse kontrolise.
SHVATITE TO!
Blog selo je divno mesto
Neka tako i ostane :)
