12.08.09
Objavljeno na
Generalna
| 01:10
JA SAM KRIK ZALEDJENOG VULKANA ERUPCIJA BUČNE TIŠINE
CARSTVO NIČEGA I KRALJICA PRAZNINE
Dragi moji blogeri, na današnji dan pre tačno godinu dana, ja sam napisala svoj prvi post!
Od tada do sada imam 194 posta, 5487 komentara i mnogo dragih ljudi na blogu.
Bila sam na nekoliko zanimljivih putovanja, pokušala da podelim poklone dragim blogerima, ugostila jednu divnu gošću koja mi jako nedostaje....
Došla sam ovde zato što sam jako patila, zato što sam želela da svoja osecanja ostavim kao trag baš ovde. Mnogo se je divnih ljudi prepoznalo u mojim pesmama, mnogo njih je osetilo isto što i ja, kao što i ja osećam vaše reči.
Sve što sam napisala do sada su moja osećanja, ali moram priznati da sam ovde došla kao "neko" i želja mi je da ostanem "neko"... ništa više od toga.
Medjutim, uporedo sa blogom, i komentarima desio mi se i msn.... i prva ozbiljnija priča sa nekim blogerima.
A onda i susret, sa neumornim osmehom bloga Andjelkom, i sa sada vec mojom jako dobrom prijateljicom Iluzijom, i curom koje više nema. Andrijana, javi se!
Ne žalim zbog toga, žalim što ih ne vidjam češće.
Sanjarenja mi je prva poželela dobrodošlicu, uporno zakazujemo sladoled, ali nikako da to i ostvarimo. Ne odustajem od toga, samo želim da shvatiš da je moj život malo drugaciji od tvog i da ga ja ne mogu baš tako programirati. Ali, videćemo se garant!
Domaćica je druga dama koja je posetila moj blog, zamišljam je svu vazdušastu, nežnu i tihu i jedva cekam taj sladoled kada ću videti i nju.
Stepskog sam čitala, a njega nije bilo.... Onda se je pojavio, a ja sam mu "ukrala " jedan komentar i napravila post od njega. Očekivala sam rat, a dobila sam iskrenog kritičara čije mi mišljenje i sada mnogo znači.
Nastasju sam dugo čitala, plakala nad njenim postovima, ali se iz nekog razloga nisam usudjivala da komentarišem.
Sada mi je žao što mi je trebalo toliko vremena da joj se obratim prvi put. Volim je kao svoju najrodjeniju, nisam je upoznala, ali zaista ona je moja!
Filozofiju ne znam, osim onoga što sam "onako u prolazu" pročitala, ali sam sa filozofom uspela da napravim jedno divno preduzeće u kome su svi blogeri direktori. I on mi nedostaje.
Suncokreta odavno nema, a lepo je divaniti sa njim o njegovoj Garavoj i večnoj ljubavi....
Tužna koja divno piše i razmišlja vrlo zrelo.Svestrano slatko još uvek dete!
Dve osobe koje sam jako cenila su otišle sa bloga, na moju žalost, mada čini mi se ni njima nisam stigla da kažem koliko ih cenim i koliko volim da ih čitam.
To su Shadow i Donna i ja ih ovom prilikom puno pozdravljam.
U jednom trenutku se pojavila jedna bahata i nedodirljiva cura, činilo mi se, uvek raspoložna da se buni i svadja. Medjutim, kasnije je postala moja zverčica koju takodje ne poznajem ali puno volim. Ona će se prepoznati i javiti nadam se.
Cura koja me je pozvala da joj obrišem prozore i okrečim stan, onda pokazala kako zajedno možemo pisati sjajne pesme, a sada stalno upada u razne nevolje koje provalim posle prve rečenice. AnaM, izvini, ali mene je teško prevariti.
Andjela, ikona i srce bloga, moja učiteljica, savetnica i neko ko ima mnogo živaca za kompjuterski nepismene kao što sam ja. Zahvaljujući njoj imam svoja dva "projekta".
Lepoto, moram ti priznati da bih opet radila nešto, ali sam zaboravila.
Eto, umalo da zaboravim moju Cicily, moju dušu koja boluje od slične bolesti....
Moj Mršavko sada uživa na moru, onda na jezeru, oprema stan, voli svog andjela i retko svraća ovde ali zna koliko je ljubim i volim.
Dugo sam razmišljala šta mogu reci o Mandraku??? Najčešće me njegovo pisanje ostavlja bez reči.
Pričalica je druga mama mojoj Mrvici jer joj redovno kroz svoje blogove priča priče za laku noć.
Jao, bojim se da ću nekog izostaviti, i da će mi neko zameriti a to nikako ne želim.
Mnogo se novih ljudi pojavljuje, svi su mi dragi i dobrodosli.
Suky, je neko ko osmehom komentariše, mada ko zna da čita izmedju redova, njemu se mnogo više kaže od osmeha.
Talas, drugar koji je na moju žalost nestao, je isto jedan od velikih prijatelja mog bloga.
Kreator moje haljinice, mojih tapeta i nadam se nekih sitnih detalja kada se bude vratio, a hoće sigurno.
Sa Vukom smo se divno proveli na ostrvu, na pola puta do prošlosti.
Nažalost, mašina nam se negde pokvarila.
GKojadinović me obraduje povremeno nekim slatkišima koje izgleda samo ja volim.
Hvala mu na tome.
Eto, dragi moji pomenuti i nepomenuti, ali ne manje vredni blogeri, sve u svemu za godinu dana bilo je ovo divno druzenje.
Svi ste pozvani na žurku!!!!
Pomenuti su već pomalo domaćini pa će se snaći sami, a sve nove sačekaću ja lično.
Vila bez krila, Nesanice, Jelenče, Poluuspavanka, Rene, Faraon, Daca, Dana,Naši Admini i svi ostali.....
DOBRODOŠLI!!!!!!!!!!!!!
Permalink
10.08.09
Objavljeno na
Generalna
| 22:44
Kako razumeti nerazumljivo?
Kako objasniti neobjašnjivo?
Kako shvatiti nesvatljivo?
Kako prihvatiti neprihvatljivo?
K A K O ?
Permalink
30.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 12:03
Ljudi, ja danas cistim kucu ono bas!
Svi koji su voljni da pomognu
IZVOL'TE!
Permalink
29.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 10:40
Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih?
Odgovorio je da je, po njegovome mišljenju, uzrok tome događaj u njegovoj drugoj godini.
Pokušavao je dohvatiti bocu mleka iz frižidera, ali je bila klizava, pa mu je ispala, a sve se mleko prolilo po podu. Čitavo more mleka!
Kada je mama ušla u kuhinju, umesto da viče ili ga kazni, samo je kazala:
»Roberte, kakav si veliki i prekrasan nered napravio! No, šteta je vec učinjena. Želiš li se poigrati u mleku pre no što ga počistimo?«
To je i učinio. Nakon nekoliko minuta mama je kazala:
»Znaš, Roberte, svaki put kada učiniš ovakav nered, moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo. Šta misliš da sada to učinimo? Uzećemo sunđer, peškir ili krpu. Šta bi ti najviše voleo?« On je odabrao sunđer, pa su zajedno počistili nered.
Mama je zatim rekla:
»Znaš, ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama. Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i videti možeš li otkriti način nošenja, bez prolivanja.« Maleni je dečak naučio da je to moguce ukoliko obema rukama uhvati pri vrhu. Kakva divna lekcija!
Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka. Baš suprotno tome, naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novoga. To je i suština naučnih eksperimenata.
Čak i ukoliko eksperiment »ne radi«, obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.
Permalink
19.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 08:43
ZAR NIJE SAVRSENA?????
Permalink
18.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 10:13
Jednog dana nekom farmeru upadne magarac u bunar. Zivotinja je njakala i zapomagala, dok je farmer pokusavao da nadje resenje sta treba ciniti.. Konacno je odlucio. Posto je magarac bio vec star, a bunar je ionako trebalo zatrpati, nije bilo vredno truda da pokusava da magarca izbavi napolje, vec je resio da ga zatrpa unutra.
Pozvao je ceo komsiluk da mu u tome pomogne. Svi su dograbili lopate i poceli da zatrpavaju bunar.
Magarac, shvativsi sta se desava, poceo je jos vise da njace i da neutesno place.. Nakon izvesnog vremena, na cudjenje svih, zacutao je.
Farmer je ubacio jos nekoliko lopata zemlje u bunar, a zatim pogledao dole. Ono sto je video, zaprepastilo ga je. Magarac je cinio nesto neverovatno. Kad god bi na njega sletela zemlja, on ju je otresao sa sebe i popeo se na nju.
Farmerove komsije su i dalje vredno nabacivale zemlju u bunar, a magarac ju je stresao sa sebe i sabijao pod svojim nogama. Kad se nakon nekog vremena pojavila njegova glava na otvoru bunara, svi su bili iznenadjeni. Radostan sto je jos uvek ziv, vestim skokom, magarac je iskocio iz bunara i dao se u beg.
Naravoucenije I :
Zivot ce po tebi bacati na samo zemlju, vec svakakvo smece. Umece prezivljavanja je da to sklonis sa sebe i da ga zgazis, bacis pod noge.
Svaki problem koje se pojavi pred tobom predstavlja jedan stepenik. Hodaj polako, pazljivo stepenicama i ne preskaci nijedan. Mozes se izvuci i iz "nemogucih" situacija, ako nastavis dalje i ako se nikada ne predas!
Otresi sa sebe "bezizlazno" i hrabro zakoraci na jos jedan stepenik.
Permalink
16.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:27
"Boji se samo usamljeni covek u pecini kada mu ugasne i poslednji žar u vatri. Nadam se da je u našim dušama ostalo još malo žara. Žara slobode, ljubavi i bratstva medu ljudima.
Ne volim ljude koji iz dana u dan menaju lice i ponasanje"
Permalink
15.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 08:40
"Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slucajni susreti ne postoje. Ali, da li cemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako cemo odgovarati na ove susrete. Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znaci da poruka ne postoji. To samo znaci da smo je iz nekog razloga propustili.“…
“CELESTINSKO PROROCANSTVO” – Dzejms Redfild
Permalink
14.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:36
U ljude upisuj druzenja
al' nikad srca oluju
ljudi te pazljivo slusaju
ali samo svoj glas cuju.
Zato im sto manje kazi
ljudi su tek tada ljudi
kad im se nista ne trazi
a mnogo im se nudi.
....................................
...............................
Mika Antic
Permalink
13.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:12
13.07.2009
Uz razbijanje kokosa i nekoliko suzica splav je krenuo sa ostrva.
Ja zaista ne znam gde idemo, Vuk odredjuje pravac.
Lavic je malo nervozan, navik'o je da juri po ostrvu. Ovde mu je dosadno, a i plasi se vode.
Splav je za sada vrlo dobar, cvrst i stabilan.
Imamo sobu, koja je zasticena od kise i vetra, i imamo otvoreni deo splava za suncanje.
Jos uvek je sve ovo novina i za nas , pa je izvestaj ovakav.
Cim krenu neka desavanja bice iscrpnijeg izvestaja.
Pozdrav dragi blogeri, molite se da nam more bude mirno i da sto pre pronadjemo nase mesto.
Permalink
12.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 17:57
12.07.
Sve je spremno za polazak.
Vuka mi danas nema, a da se nije javio.
Mislila sam da je kod splava, ili da bere tresnjice ali njega nema.
Ako neko zna nesto o njemu molim Vas javite.
Jako sam zabrinuta!
Unapred HVALA svima!
Permalink
11.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 14:31
11.07.
potop na ostrvu.....
Vuk zavrsava splav, ja pakujem zalihe hrane i vode, lavic tuguje.....
Svaka pomoc nam je dobrodosla.
Javicemo kad krenemo, i naravno kad stignemo.
Za sada ne znamo gde idemo.
Vuk po tragovima u vazduhu bira mesto naseg boravka.
Ja mu verujem.
Pozdrav prijatelji.
Hvala svima na toploj odeci, cebadima i svemu sto ste nam juce doneli ili poslali.
Permalink
10.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 14:38
10. 07.2009
Potop na ostrvu....
Kao sto se moze primetiti, nema izvestaja sa ostrva.
Vec nekoliko dana pada uzasna kisa, more se uznemirilo, ne prima postu.
Prevoz putnika do ostrva je takodje ukinut radi njihove bezbednosti.
Vuk nekako ide do posla, mada ne bas svakodnevno, a ja i lavic sedimo u kucici.
Ovih dana ne mozemo u setnju, a ni nu nabavku jer bi nas vetar oduvao ko zna gde.
Za sada toliko, ako neko moze da dodje do nas bilo bi dobro da nam donese topliju odecu....
Ovde je jako hladno kad pada kisa.
P.s. Jedina dobra strana ove kise je ta sto je Vuk stalno sa nama....
Permalink
08.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 10:20
07.07.2009
Peti dan na ostrvu......
Za one koji pitaju, Suky je malo prehladjen, ali dobro je.
Od temperature, ili lepote ostrva poceo je da pise fantasticne stihove:)
Sanjarenja je nadam se dobro, suncala se juce na pustoj plazi u toplesu...
Mi smo ispostovali privatnost, ali su citavog popodneva nadletali neki avioni.... Ili je Jelence trazila ostrvo, ili su paparaci... Videcemo u toku dana...
Ja sam juce, usla sama u pecinu.
Tamnu, hladnu, vlaznu i mocnu!
Velicanstvenu!
Bilo je poteskoca, malih otrovnih pauka, sitnih vodenih zmijica, klizavog kamenja.... uskih prolaza....
Bilo je slepih miseva, duhova, babaroga... svega i svacega....
Kada se Vuk vratio, doneo je lampu.... Osvetlio pecinu....
Prizor je nemoguce opisati recima.....
A i mene je nemoguce opisati recima....
Neuhvatljiva....jurila sam iz hodnika u hodnik, ulazila i izlazila, zelela sam da vidim sve....
Sa nama u pecini bila je i Anam, sa nekim.
Po njihovim pogledima, rekla bih da su se lepo proveli, mada.... ako zeli, reci ce Vam sama svoje utiske.
Domacici sam donela ljubicansvene ukrase, i mnoogo slicica, da uziva u njima.
Vodila bih je unutra, ali ima mnogo mostica, a znam da ona ne voli mostice.
Kako se je Vuk proveo, reci ce on, kad se vrati. Ja Vam samo mogu reci da mu nije bilo lako. Hihihi....svo vreme me je drzao za ruku, da se ne okliznem, ne pogubim ili ne zaglavim u nekom uskom prolazu....
Ja se Vuku izvinjavam za pretrpljeni strah zbog moje nesmotrenosti, i porucujem jos jednom da sam ja duh da ja mogu da letim ako se bas okliznem.
Izvinjavam se sto nemam strpljenja za putokaze, sto idem u neistrazene delove, sto rusim mostice....
Ujedno se i zahvaljujem na plavoj sobi.....
Po izlasku iz pecine, kao po obicaju imali smo gosta.
Bio nam je Talas.....Popio kaficu, i otisao....na svoje ostrvo.....
Ocekujem ga danas ponovo, da me nauci da pecam....
Vuce, ja odoh tamo, vodim i lavica sa sobom, a ti dodji....
Pozdrav blogeri, vidimo se......
Permalink
07.07.09
Objavljeno na
Generalna
| 09:06
06.07.2009
Cetvrti dan na ostrvu .....
Svi znate da je ova pustolovina pocela kao putovanje u proslost, u neko lepse vreme koje je nestalo iz ko zna kog razloga.
Negde na sredini putovanja pronasli smo ostrvo i ostali na njemu. Na prvi pogled bilo je jako pusto.....
Sada, kada ste vec svi sa nama, vidite i sami koliko je lepo i koliko je "zivo".
Suky se je danas proveo kao nikada do sada. Pronasao je vulkan, a onda se kupao i kupao i kupao....
Sinoc je Sanjarenja nesto morala da ga uvija u cebence, jer se malkice prehladio...
Ja sam znala da ce biti tako, ali svi koji ste bili tamo, videli ste koliko je bio srecan. Ja nisam imala srca da mu tu srecu uskracujem.
Domacica je pravila koh.... mmm.... jesam, priznajem, jela sam...
Pa sta, ovde je more, ja cesto plivam.... jedan koh mi nece ugroziti dijetu....valjda...
Drugi stanovnik ovog ostrva je Vuk, ako ste zaboravili. Svi me pitaju gde je....
Vuk, radi..... Znam, ni ja nisam cula da neko sa pustog ostrva svakodnevno odlazi na posao, ali covek se uci dok je ziv, zar ne? Tako i ja naucih da se i to moze.
Vuce, malo se salim....
Trebali smo danas u setnju iznenadjenja, ali smo se nesto mimoisli. Vuk mi je rekao da je pronasao pecinu. Ja bih volela da svi zajedno odemo tamo, jer obozavam pecine, ali....
JA JEDNOSTAVNO NEMAM STRPLJENJA DA CEKAM VUKA I OSTALE. JA IDEM DA VIDIM, MAKAR DA GVIRNEM... A KAD DODJE VUK ONDA CU DA LUTAM SATIMA PO PECINI.
POZDRAV CIVILIZOVANI SVETE, JA ODOH U PECINU!
P.S. Recite Vuku da ne brine, ja se ne plasim nicega, nece mi se nista desiti.
Permalink
JA SAM KRIK ZALEDJENOG VULKANA
