07.09.08
GRESKE....
Danas me je jedan post naveo na pricu o greskama i prastanju.O tome da li smo svesni svojih gresaka i koliko smo spremni da razumemo i oprostimo tudje greske?
Svi gresimo. Svesno ili nesvesno, namerno ili ne, greske se prave stalno. Svesne greske pravimo iz besa, povredjenosti, sujete.. Iz zelje da nekog povredimo, da vratimo...Cesto nismo svesni koliko sebe povredjujemo na taj nacin, i koliku stetu takva greska napravi. Koristi nikad nema, ni za jednu stranu. Posledice su zauvek teske i bolne.
Nesvesne greske obicno pravimo iz najbolje namere. Zato sto nam je stalo da pomognemo, da ucinimo, zato sto uzivamo nesvesni da gresimo. Tu nikad nema zlobe, pakosti, skrivenih namera. Ali, nekad vreme pokaze da smo pogresno postupili, da smo opet nekog povredili, da smo neke znakove mozda prevideli. Sta onda? Opet su posledice teske i bolne.
Koliko ste spremni da priznate gresku i koliko ste spremni da oprostite tudju?
Mozda bi razgovor "hladne glave" resio ili bar ublazio posledice.
Koliko ste voljni za takav razgovor kada ste povredjeni?
sonatica :
07/09/2008, at 21:18 [ Odgovori ]
Spremna sam da oprostim grešku, i da pružim ruku i izvinjenje ukoliko sam ja pogrešila.
hyperblogger :
07/09/2008, at 22:40 [ Odgovori ]
Uh, iako sam spremna za prastanje, uvek mi taj prvi razgovor najteze pada i izbegavam ga sve dok mi se ne smire zivci, jer znam da cesto covek ume reci u takvim trenucima i ono sto ne oseca i sto ne zeli, samo zato da bi preneo deo svog gneva i gorcine na onu drugu stranu... to je valjda neka vrst emotivne osvete...
ali treba prastati, treba teziti ka tome... to je ljudski.
hyperblogger :
07/09/2008, at 22:40 [ Odgovori ]
Uh, iako sam spremna za prastanje, uvek mi taj prvi razgovor najteze pada i izbegavam ga sve dok mi se ne smire zivci, jer znam da cesto covek ume reci u takvim trenucima i ono sto ne oseca i sto ne zeli, samo zato da bi preneo deo svog gneva i gorcine na onu drugu stranu... to je valjda neka vrst emotivne osvete...
ali treba prastati, treba teziti ka tome... to je ljudski.
casper :
07/09/2008, at 23:26 [ Odgovori ]
Sonatice, tako i treba, svako ima pravo na drugu priliku.
casper :
07/09/2008, at 23:33 [ Odgovori ]
Hyper, prastanje coveka cini velikim.
vodolija :
08/09/2008, at 00:31 [ Odgovori ]
Spremna sam da oprostim gresku, ukoliko je osoba koja je pogresila spremna da je prizna i da pokaze da joj je zaista krivo, i ukoliko nije proslo puno vremena...Kako vreme prolazi...cini mi se da toj osobi nije ni stalo do oprosta,samim tim ni do mene, nego do svog ponosa...mrzim kad greskom pokrivaju greske... tada mi je sve teze da oprostim i vise boli... A trudim se da ne gresim, ako se i desi, spremna sam da razgovaram,priznam,i pokajem se... Ali nista bez iskrenosti...a iskrenost se uvek prepozna!
krilaandjela :
08/09/2008, at 01:19 [ Odgovori ]
Ја сам спреман увек да признам своју грешку, тако сам научио још давно.
Ја три пута праштам, а после остављам срце да издржи ако може или да умре ако треба и размишљам и будем озбиљан и себи туђ, а то не волим да будем.
mia4love :
08/09/2008, at 02:38 [ Odgovori ]
Prelako oprastam jer jako lako zaboravljam, vec sa prvim lepim utiskom dobijenim od te osobe. Ne volim da cuvam nista lose u sebi, zato i to nesvesno i brzo zaboravljanje ruznog.
Dugo vremena mi je trebalo da pocnem da uvidjam svoje greske, jer su najcesce bas od tih nenamernih i nesvesnih. Spremna sam na razgovore, jer samo to moze da me smiri najlakse, pored toplog zagrljaja, koji sve brise.
Shvatila sam da kada se dese neke stvari ne bas lepe, nije bitno ni ko je kriv, krivica ne resava problem, nisu bitni ni razlozi i opravdanja, bitno je samo da li boli.
I uciniti sve sto mozes da to nestane.
casper :
08/09/2008, at 07:42 [ Odgovori ]
Vodolija, slazem se da vreme pokaze koliko je kome stalo.Bila sam u situaciji kad sam zvala prva i kad nisam bila kriva a nailazila na jos vecu osudu da bi neko opravdao sebe.
casper :
08/09/2008, at 07:44 [ Odgovori ]
Krilaandjela, kad srce boli svi smo sebi i drugima tudji.I razmisljamo... i razmisljamo, a odgovora nema.
casper :
08/09/2008, at 07:49 [ Odgovori ]
Mia4love, dobrodosla kod mene.Rekla si sve ono sto bih i ja rekla.I meni jedan pogled rusi svu ljutnju ako sam je i osetila nekad,i slazem se da nije vazno ko je kriv.Ako nesto u zivotu vredi ne treba ga se odricati i gubiti ga uzaludno trazeci krivca.
kammmelija57 :
08/09/2008, at 09:32 [ Odgovori ]
LJudski je prastati i ja sam u prilici cesto da oprostim.Zato sto sam previse dobra i tolerantna vraca mi se tako sto me mnogi povrede,a ja povlacim prva potez za pomirenje jer ne mogu da ne pricam npr.sa koleginicom sa kojom provodim pola dana.Mozda i ja ponekad uvredim ljude a da nisam svesna.Pozdrav..
casper :
08/09/2008, at 09:39 [ Odgovori ]
Svi nekad nesvesno povredimo nekog.Sustina je da prihvatimo to kao svoju gresku i da pokusamo da je ispravimo.I da svi imamo svest o tome.
casper :
08/09/2008, at 09:48 [ Odgovori ]
Kammmelija "prastanje nas uzdize iznad onih kojima prastamo".Pozdrav.
Pinokio :
08/09/2008, at 10:25 [ Odgovori ]
Ne cinim nista na racionalnom nivou. Naravno, znam da razmislim, znam sta i kako treba i uvek, uvek i uvek odreagujem srcem.
Prastam isto srcem i mogu da prastam sve dok tog nekog volim. Nije vazno ko je u pitanju!
casper :
08/09/2008, at 11:11 [ Odgovori ]
Pinokio slazem se sa tobom, i ja reagujem isto.Steta sto vecinu vodi bes i sujeta a ne srce.
Baladasevic :
08/09/2008, at 13:19 [ Odgovori ]
Najcesce treba smiriti strasti i hladne glave reagovati. Prastanje je duhovno odrastanje. Samo retko ko moze da se izbori sa svojim egom, a treba se boriti!
casper :
08/09/2008, at 13:31 [ Odgovori ]
Lalosu dragi,ne sme ego da bude jaci od ljubavi..ma koje vrste ona bila.
hyperblogger :
08/09/2008, at 13:36 [ Odgovori ]
casper, ta, nisam dovoljno "cista" da mogu da bacim prvi kamen.... mogu samo da prastam....
iluzija :
08/09/2008, at 21:43 [ Odgovori ]
"Čim možemo nekom čoveku da kažemo jasno i otvoreno da nas je uvredio i da navedemo posve odredjeno čime je to i kada učinio, to znači da smo mu uvredu oprostili ili smo spremni da to učinimo. Muka je dok uvredu nosimo ćutke u sebi."
Andric
casper :
08/09/2008, at 22:46 [ Odgovori ]
Iluzija, postoje ljudi koji celog zivota mogu da te muce time cime si ih uvredila, da gledaju kako se ubijas od bola i da ti nikad ne oproste. Ne zato sto si ih toliko jako povredila, nego zato sto uzivaju da te gledaju kako patis.Na taj nacin oni prikrivaju svoja mnogo veca nedela, ali ih nikad ne priznaju.
iluzija :
08/09/2008, at 23:52 [ Odgovori ]
Casper, nema "celog zivota" :)
ako se ne razumemo, prijateljstvo ne postoji i razlaz je neminovan ;) Sto bi se "mucili" zbog nekog s kim se ne razumemo? :)
Briga me za njihova nedela, ne dozvoljavam da me neko nervira niti je moj cilj da nekog nerviram.
domacica :
10/09/2008, at 14:37 [ Odgovori ]
čitajući popušteno najduže ostah ovde.
mislim da skoro sve mogu da oprostim, ali mnogo toga ne zaboravljam. čuči negde u dnu srca, grize me i boli.
i ne uzvraćam "udarac". ne zato što nisam "imperija", nego, verovatno, zbog hrišćanskog vaspitanja.
a možda bi nekad bilo potrebno uzvratiti istom merom i dovesti stvari u red.
samo što ja to nikad neću naučiti.
Prijatno!*
casper :
10/09/2008, at 14:47 [ Odgovori ]
`Domacice, drago mi je sto te opet vidim ispod moje duge. Mislim da "bolujemo od iste bolesti", i mislim da nikad necemo nauciti kako se uzvraca udarac, valjda zato sto znamo koliko boli. Ili, mozda zato sto nas tako nece boleti manje.... Pozdrav.
domacica :
10/09/2008, at 15:03 [ Odgovori ]
@casper, da neće nas boleti manje! to je pravo objašnjenje.
Prijatno!*