03.09.08
NA KRAJU DUGE.....
Sedim i razmisljam....o zivotu, o sreci, o prolaznosti, o padovima, greskama...I vise mi nista nije jasno. Kako, zasto i dokle? Toliko pitanja bez odgovora. Kad sam konacno bila sigurna da sam sklopila svoju slagalicu, ja sam se ustvari potpuno izgubila. Delovi su ostali rasuti tamo negde i sta sad? Nista, bas nista.
Dosla sam ovde kod Vas jer mi glasni razgovor vise ne prija. Ovde razgovaram u tisini. Sa razlicitim ljudima koje ne poznajem, a opet su mi blizi nego oni realni. Blizi po osecanjima, po padovima, po zivotu. Drago mi je kad procitam da je neko ponovo pronasao sebe, sam ili kroz nekog drugog sve jedno. Zelim da verujem da je tako. Zelim da verujem da je i to moguce. Ali, mislim da je to samo privid. Mozda pokusaj da se podmiti sudbina.
Neko me je jednom pitao "Ako ti Bog da sve sto si u zivotu sanjala, zelela i zamisljala, da li i dalje trazis?" Ja sam rekla ne, ja nemam vise sta da trazim. I sad tako mislim. A Bog je vecinu onoga sto mi je dao opet uzeo. Citajuci sve sto na blogu pise cesto se srecem sa komentarima kako sad boli ali vreme leci, mi zivimo od secanja, nalazimo nove vidike...Sva ta misljenja postujem, ali da li i Vi dragi moji u dubini duse verujete da se moze ziveti od secanja, da se moze biti isti ponovo? Da li ponovo uopste postoji, i cemu?? Za mene ne! Ja "ponovo" ne priznam za mogucnost. REPRIZE POSTOJE U POZORISTU,U ZIVOTU IH NEMA.Celog zivota sanjamo i mastamo, o dobrom poslu, pravoj ljubavi, deci, svom gnezdascu i sreci.Retko kad se desi da sve to dobijemo, ili da dobijemo u paketu. Obicno dobijamo jedno po jedno ,sa zakasnjenjem ili u pogresnom trenutku kad je kasno ili nemoguce zadrzati sve. I sta onda?
Vecina odgovara zivot ide dalje, bice novih prilika, vredi pamtiti....Ja u sve to ne verujem na taj nacin. Nova prilika? Ja ne zelim novu priliku. Slazem se da zivot ide dalje, naravno ide i moj, ne ceka da se ja sastavim ali kako? Od danas do sutra u tisini, u pitanjima bez odgovora, u glasovima u glavi koje ni ne zelim vise da slusam. U proklinjanju same sebe, u uzaludnim pokusajima i molbama, u osudama...
U NADI U NEKO MOJE SUTRA NA KRAJU MOJE DUGE KOJA SVAKIM DANOM SVE VISE BLEDI....
