11.09.08
Mom leptiru......
" Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste, zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovom svetu, a ustvari ne zna nista, jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno, i isto ga tako zavolimo.. slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo sve dok Leptir od umora ne krene padati, a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste...I tek tada pocinju svi nasi problemi.
Onako malen, prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot.Toliko malo ljubavi treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono sto smo uvek zeleli, ono o cemu smo sanjali.. sve ono sto nam treba u zivotu. I niko nije sretniji od nas. Zivimo svaki trenutak u nadi da ce potrajati sto duze. Vreme nam nikad krace ne bude, snovi nikad realniji. Cak ljude gledamo drugacije. Sa osmehom prelazimo ulicu... zracimo. Leptir probudi leptira u nama.
Ali, kako Leptir ojaca, i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga s njim i mislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, Leptir se umori od vase toplote i podje traziti novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec ima sve. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda nas zivot izgubi smisao i boli jako, prejako.
Ali, onog trenutka kad tuzni i skrhani od bola ipak pustimo Leptira i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog kog zeli, kad mu mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom..
Al' opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu. "
Autor Insolitus
P.s. Obicno komentarisem tudje radove na svoj nacin i dodam svoje misljenje. Ovo ostavljam bez komentara. Ne znam da li je autor pisao o svom iskustvu, ali sam sigurna da mnogi od nas s pravom i najiskrenije mogu staviti svoje ime ispod ovog teksta.
