18.09.08
PRICA BEZ KRAJA............
Jedan slucajni susret....
pogled koji zaustavlja vreme,
jedno obicno zdravo.
Mnogo, mnogo neobicnih dana....
sreca koja se samo u romanima srece,
nestvarno vreme kad je i nemoguce moguce,
kad su i sneg i kisa lepi,
kad hladnoca greje,
kad se tmurni dan smesi i
zeli dobro jutro.
Kad bolest ne boli,
kad se suza u biser pretvara.
Kad su reci suvisne,
kad pogled govori.
Vreme u kome zivimo
istinski,
u kome znamo sta osecanja znace,
vreme u kome se trenutak
pretvara u vecnost.
Nestalo je brzinom svetlosti,
i pretvorilo zivot u svakodnevnicu.
Bez pogleda, emocija, zivota...
Svi dani su obicni,
Oblaci su tmurni, kisa dosadna.
Zima hladna, ledena...
Necije srce u kamen pretvara,
ledi osecanja,
mrazom pise ruzne reci...
ledenicama tera srecu daleko....
Jos jedan slucajni susret,
Pogled prepun gneva i osude,
Jedno zasto....
I kraj.............
