27.09.08
K A K T U S . . .
Danas mi je jako, jako lose. Danas mi nepodnosljivo nedostaje ono sto me je cinilo zivom. Danas cak ne mogu ni da placem. Znam da ne vredi, znam da mi ni to vise ne pomaze. Nije mi bolje. Danas je i lep dan, ne mogu se vaditi na kisu, jesen ili ko zna sta. Tuga je u meni, prejaka...kida... lomi...ubija...
Zbog svega toga moji ljubimci odavno pate. Ne zale se, ne napustaju me, ali, vidim da pate. Danas sam utehu potrazila bas u njima. Danas sam ih malkice sredjivala, izvinila se za nebrigu i rekla, ne obecala, da cu pokusati da brinem malo vise o njima. Ne znam da li ste pogodili, ali pricam o svojim kaktusima. Vecina ljudi mrzi kaktuse, i nema ih u svojim kucama zbog bodljica, a ne znaju kakvu lepotu propustaju. Sa bodljama se lako izlazi na kraj, a dobija se najlepsi cvet. Traje koliko i carolija, jednu noc, ali se toliko zaljubite u njih da ih bez zaljenja cekate, po nekad i godinama da vam opet u nekoj mirisnoj noci otvore i poklone svoju lepotu. Ja imam oko 30 razlicitih, imala sam vise ali sam ih svojom greskom izgubila, a sad nemam volje da ih obnavljam, i verujte mi ni jedan mi ne smeta niti povredjuje bilo koga u kuci. A vecina cveta prelepo.
Ovo su neki od njih, slike nisu moje, jer su cvetovi odavno prosli ali su i na mojima isti. Od pupoljka do cveta prodje dugo, cvet traje veoma kratko i vecina vrlo jako mirise.
P.s. Za one koje jos uvek nisam ubedila da kupe sebi kaktus zbog lepote, hocu da Vam ukazem i na korisnu primenu kaktusa....
ili mozda ovako...
Izaberite sami zbog cega, ali obavezno kupite sebi bar jedan kaktus!
Kad se zaljubite u njega, javite se.
