18.12.08
Svim dragim ljudima
Zivot je takav kakav jeste. Vecinu stvari koje su nam se desile nismo zeleli, ali su se desile. To je zivot. Nepredvidiv, lep, ruzan... nekad siv, nekad zut... Bio je i sjajan kao Sunce, i saren kao duga... I smejao se, i plakao... I ja sa njim. Citajuci Vas, shvatila sam da je i sa Vasim zivotima isto.
Ja sam pocela pisati onda kad je taj isti zivot odlucio da se srusi. Ali bukvalno, do temelja... kao kula od karata. A gradila sam je dugo... sa puno paznje, i mnogo ljubavi. Kartu po kartu, redjala sam svoj dvorac... nasmejana i vesela. Onda je naisao jak vetar, veoma jak i kula se srusila. I to je to... Kisa je pokvasila karte i one sada ne stoje pravo. Pokusala sam mnogo puta da ih naredjam ponovo, ali ne ide. Mozda kad se karte osuse. Mozda.
Vecina mojih tekstova je vise ili manje obavijeno tugom. Jednostavno, neke tuge ne prolaze. Nikada! Neke kule se ne mogu preboleti. Nikada! I neke duge se ne mogu zaboraviti. Nikada! Ni na tren!!!
Ali, ja ovaj post pisem, ne da bih pricala kako sam i koliko tuzna, ne da bih zalila sebe, ne ni da bi drugima bilo zao mene. Naprotiv.
Sve ovo pisem da bi ljudi koji su mi vec jako dragi shvatili, da je jedan deo mene tuzan i obicno taj deo mene i izadje u vidu postova. Ali drugi deo mene je jako srecan. Drugi deo mene su moja dva Sunca koja sijaju i kad je oblacno, i kad pada kisa , koja sijaju i kad je najcrnja noc. I ta dva Sunca ustvari cine mene jako jako srecnom. Sve njihove radosti su i moje radosti, njihovi uspesi su i moji uspesi i ja sa njima skacem i pevam i smejem se i radujem se... Ucim hemiju, fiziku a nikad ih nisam volela, navijam najglasnije na svim utakmicama, uzivam u divnoj muzici za ples, gledam decije predstave u pozoristu i ucim da govorim kao strasni vuk jer crvenkapa mora da uvezba ulogu. Naravno i tugujem sa njima, bolujem, prolazim kroz pubertet i to muski, pecem po 150 palacinki za ekipu posle dobro odigrane utakmice...
Dragi moji, nadam se da ste shvatili da sam jedna vrlo zadovoljna majka koja itekako ume da se smeje, i da se raduje. Da brine, ponekad cak i da vice jako, toliko jako da me i vi cujete...
Na kraju Vam zelim reci:
Ne volim da budem tuzna, ne volim
I nisam ja birala tugu
Ona je izabrala mene
Kao i mnoge od Vas
Ne zalim sebe nikad
Niti bi htela da mene iko zali
Zalim i tugujem:
Sto nisam bila pametnija
Sto sam mnogima dozvolila svasta
Sto sam prastala
Sto sam postovala osobe koje nikako ne mogu biti ljudi
Sto sam dozvolila da mi se sve srusi
Sto i sada hvatam sebe u greskama....
Ja jednostavno ne zelim da verujem da bilo ko od nas mora staviti tacku tamo gde ne zeli. Nikako, postoje price koje nemaju kraj. Znam da i Vi tako mislite... Da tako i pisete... Tako vas i prepoznajem... I opisujem. Na sve nase price, ja stavljam tri tacke....
I idemo dalje....
Do sledeceg nastavka...
domacica :
18/12/2008, at 09:33 [ Odgovori ]
neke tuge nikad ne prolaze. ali ni neke radosti.
a promeniti špil karata i početi zidati neku novu kulu je moguće. jeste teško, ali, trudom se postiže.
Prijatno!*
casper :
18/12/2008, at 09:41 [ Odgovori ]
Domacice, upravo tako...
Svi, bas svi prolazimo u zivotu i kroz dobre i kroz lose stvari. I nekad smo srecni, sto bi deca rekla do Boga, a nekad nam ni taj isti Bog ne moze pomoci koliko smo tuzni. Jedini sigurni balans u svemu su upravo deca. Koliko god lose bilo njihov osmeh cini da se osetimo bolje... I da se ne predajemo.
tanjic :
18/12/2008, at 10:45 [ Odgovori ]
casper tvoja dva sunca su nadjačala tamu, tugu ... zablesnula su sve one koji su te povredili i naneli bol ... veruj mi casper mlađa sam izgleda puno, ali veruj mi oprosti im svima oni su takvi rođeni i nikada se neće promeniti , a bog sve gleda i sve se vraća on je taj koji će na sve staviti tačku ... tebi je stavio zarez, a to znači samo da kreneš napred i da uzdigneš glavu, nabaciš osmeh ... TO JE ONO ŠTO IM SMETA , ŠTO IH JEDE , A TI ZNAŠ DA SI SJAJNA MAMA I ČOVEK I NE SAŽALJEVAŠ TI SEBE SAMO SI SE OTVORILA I SADA ĆE TI BITI LAKŠE ... MI SMO TU I VDIŠ KOLIKO JE LJUDI KOJI TE VOLE U TOME JE TVOJA PREDNOST ... ŠALJEM TI OBLANDU :))))) COKIM TE
casper :
18/12/2008, at 11:32 [ Odgovori ]
Tanjic, hvala na ovom divnom komentaru... Upravo to sam i htela da kazem. Tuga je deo zivota, sigurno su u pravu svi koji kazu da sami dajemo moc drugima da nas povrede, nesvesno ali im pomazemo. I svi se ponekad osecamo kao ja sada, ali i to mora da prodje.
Hvala za oblandu, divna je... i bices ti sjajna domacica, i mama naravno. Samo budi pametna i postuj svoje prioritete.:)))
Ljubim i ja tebe devojcice.
sanjarenja56 :
18/12/2008, at 12:48 [ Odgovori ]
Dovde te čujem kako navijaš! Takvu mamu navijačicu niko nema! E, takvu te volim! Tuga je sastavni deo života, neke se nikad ne odboluju sasvim, ljudi nas često zgaze kad smo najslabiji i kad to najmanje očekujemo, ali dignimo glavu, ne moraju baš sve videti, zar ne?
donna :
18/12/2008, at 13:54 [ Odgovori ]
Dok sam čitala ove tvoje riječi na radiju se čula pjesma "Tvoj neko" od Balaševića.
Evo, pustila sam je sada, slušam i ponovo čitam tvoj tekst.
Svako od nas u sebi nosi neku svoju tugu, pati za Nekim svojim. Tvoj Neko, moj Neko, taj Neko, Neko....
Ma pusti lutko lepa
oni koji odu
otišli su
raširi zastore i pusti Sunce.
Već sam ti negdje napisala da sam valjda sebična. Da križam i da idem dalje, hrabrija, jača, smjelila.
Ovo je moj život. Samo moj. I nemam rezevni.
I daj te palačnike:)
casper :
18/12/2008, at 14:04 [ Odgovori ]
Sanjarenja, upravo sam se vratila sa terena, navijala sam samo tako, i pobedili smo. Sutra idem opet.
Sto se tuge tice, naravno da ne moraju svi da je vide. Ja ovde pisem o njoj, ali veruj mi da se to na meni ne vidi. Nikad ali nikad nisam pokazala da me nesto boli. Ne znam da li je to mana ili dobra osobina, ali niko ko me je povredio, nikad nije video da je uspeo.
Koliko god bolelo. Ja umrem od tuge, ali u sebi, ako me razumes.
casper :
18/12/2008, at 14:12 [ Odgovori ]
Dona, momci jedu sa kremom, plazmom i ananasom.
Samo reci hoces li isto ili ces neki drugi krem i palacinke stizu.
To je inace jedan od retkih poslova koje obozavam u kuhinji, i danju i nocu, kad god im se jede.
sanjarenja56 :
18/12/2008, at 14:15 [ Odgovori ]
Razumem te...
donna :
18/12/2008, at 14:41 [ Odgovori ]
Casper
plazma i krem. Može i šlag.
Hvala:)
cicilly :
18/12/2008, at 15:07 [ Odgovori ]
Samo cu se blago nasmesiti na ovaj tvoj post... :)
Znas koliko bih ti rekla... a samo cu biti srecna sto si stavila tri tacke... bez kraja... :)
A i ja zalim sto nisam bila pametnija, sto sam dopustila drugima da me slome, sto... ma... Ne zalim, samo se sa setom secam... Lepo ljudi kazu posle khm, khm nema kajanja... :)
Ne kajem se, ne zalim, bilo je kako je moralo da bude... a ja jaca i hrabrija koracam napred... :)
Sa tugom u srcu, ali koracam...
A ta tvoja dva sunca su jaca i vrednija od svih tuga ovoga sveta... :)
:*
principessa :
18/12/2008, at 15:42 [ Odgovori ]
Ti samo zivish zivot, lep, neponovljiv, tvoj...na tvoj nachin...ne izvinjavaj se zbog toga i nemoj zaliti...
A ja jednu tachku prokleto ne mogu da stavim, znash zashto? Jer smatram da joj tu josh nije mesto :)
casper :
18/12/2008, at 15:56 [ Odgovori ]
Donna, plazma, krem slag...
Izvoli, uzivaj.
casper :
18/12/2008, at 15:59 [ Odgovori ]
Cicilly, upravo o tome govorim. Sa tugom u srcu, ali idemo dalje.
A moja dva Sunca, imaju dovoljno sjaja i topline za jos dva moja zivota... to ce potvrditi svaki roditelj koji ovo procita.
casper :
18/12/2008, at 16:02 [ Odgovori ]
Principessa, zalim jedino sto sam dozvolila da svoj tako lep i neponovljiv zivot osiromasim za jos lepsi i neponovljiviji. Ali, ni ja nisam stavila tacku. I znam zasto nisam ni ja, a verijem da zato nisi ni ti. Sve dok ima nade i zivota u nama te tri tacke mogu prerasti u najlepu do sada ispricanu pricu.
Pricu, mog, tvog, svacijeg zivota.
stepskivuk :
18/12/2008, at 17:52 [ Odgovori ]
Samo jednom stazom hodimo...raduje me da si naucila da zvizduces putujuci.
Mnogo je prijatnije putovati uz osmeh,nego uz suze.
casper :
18/12/2008, at 18:00 [ Odgovori ]
Stepski, podrska znaci... hvala
spartanka :
18/12/2008, at 18:48 [ Odgovori ]
Cesto vecina nas postavi lose temelje u zurbi da mu sreca ne pobegne,onda kada nas zadesi jak vetar ostanemo i bez dvorca i bez zaklona,ali zivot je protkan usponima i padovima i veruj mi da ces se ponovo smejati od srca i ponovo imati sjaj u ocima,to je tako jer je zivot prepun iznenadjenja,a nista na svetu nije nemoguce ako covek ima volje,pa makar i kao zrno gorusicino...veruj mi.
mandrak72 :
18/12/2008, at 19:13 [ Odgovori ]
Casper, hodaj gordo, kad je najteže digni bradu, hodaj nemoj stati. Na korake smo predodređeni, ne broji ih, koračaj, koračaj, koračaj. Svoj ćeš put naći. pozdrav dobri duše.
kammmelija57 :
18/12/2008, at 19:25 [ Odgovori ]
nikada ne treba gubiti nadu...ceka te jos puno lepoga sa tvoja dva Sunca...misli na njih...
casper :
18/12/2008, at 20:46 [ Odgovori ]
Spartanka, hvala na lepim recima.
Slazem se sa tobom da nista na svetu nije nemoguce:)
casper :
18/12/2008, at 20:49 [ Odgovori ]
Mandrak, i kad je najbolje i kad je najgore, nema stajanja. Svi koracamo, neko brze, neko sporije... Neko trci u susret sreci, a neko trci bezeci od tuge. I to je zivot i to smo mi.
Pozdravljam i ja tebe.
casper :
18/12/2008, at 20:49 [ Odgovori ]
Kammmelija, naravno... oni su mi najvazniji.
jb :
18/12/2008, at 21:41 [ Odgovori ]
casper baš imaš smisla za sastavljanje. Šteta što nema pismenih pa da ti se obratim za pomoć, ali zato ima seminarskih :-))) stvarno lepo, svako se može pronaći...
casper :
18/12/2008, at 23:00 [ Odgovori ]
Jb, hvala, kad ti treba nesto javi se...a javi se i kad ti ne treba nista... Samo eto tako svrati uvek si dobrodosla
tuzna :
19/12/2008, at 09:37 [ Odgovori ]
Draga casper,kad je meni bilo najteze i kad sam se razocarala u sve ljude,nasa hyperblogger mi je napisala "Svi smo mi ljudi,ali retko je ko od nas covek."Zapamtimo to,i gurajmo dalje...Tugu mozemo i izbaciti iz srca,ali nesreca je kad se na nju naviknemo....:***
casper :
19/12/2008, at 09:50 [ Odgovori ]
Pametnice moja, hvala na komentaru... Ovo je komentar kakav bih ja ostavila na drugom blogu... i zato mi je duplo drazi. Ljubim ja tebe i naravno da idemo dalje... Tuga ima svoje mesto, ali i sreca ima svoje....:)
pricalica :
21/12/2008, at 22:50 [ Odgovori ]
Драга Каспер,
након неколико постова код тебе, овако те и замишљам. Ништа другачија од свих нас.
Поздрав!
casper :
22/12/2008, at 01:23 [ Odgovori ]
Pricalice, hvala.
Ja se nadam da sam bas takva, nista drugacija od Vas.
Umem da placem i da se smejem, da volim i da patim, da bolujem i da ustajem... da idem i kad je lose. Da se borim i da priznam poraz. Nadam se da svaki covek sve to ume zar ne?