16.12.08
Najljubavnija pesma
Mozes li da zamislis
koliko dugo pokusavam
da napisem ovu pesmu?
Mozes li?
Ne, nije nedostatak ljubavi!
Pa ovo je najljubavnija pesma,
Ljubav nikad ne prestaje...
Secas se?
I nisam te zaboravila...
ni jednog trenutka...
nemoguce je zaboraviti
one koje volis...
narocito ne onog koga volis
najvise na svetu celom!
Znas... ponekad mi se cini
da je sve u redu...
da si tu negde...
da mozda jos spavas,
i ja cekam da se probudis.
Cekam, dok se moje uplakane oci
ne sklope u snu bez sna.
Nekad osetim da si tu,
i onda se smejem i pricam
dok me usne od smeha i price ne zabole,
i ne pretvore se u bolni grc
i krik bez glasa.
Cesto tvoja senka
seta mojim snovima
koje i dalje budna sanjam.
i onda podignem ruke
i hocu da te zagrlim
jako...najjace
i drzim ih tako
sve dok mi ne utrnu
i klonu prazne...
Ogledalo mi stalno ima
boju tvojih ociju
i stalno se, stalno
ogledam u njemu
trazeci svoj lik u tvojim ocima....
Gledam, i gledam
sve dok se ogledalo
ne rasprsne
u hiljadu plavicastih staklica.
Sedam godina nesrece!
Znam....
Sta je sedam godina
U odnosu na citav zivot
koji provodim u cekanju
Poslednjeg plesa
odavno obecanog meni.
Reci mi, da li i dalje
ne verujes, da je ovo
Najljubavnija pesma?
Za sve one kojima ljubav nije samo rec... i nista vise..
Za sve one koji znaju...
Koji osecaju...
Koji vole...
Za sve one koji se prepoznaju
Za sve one koji koji veruju
I one druge, koji ne veruju
Da najljubavnija pesma postoji.
