29.12.08
Nova Godina.......
Gledam ove prednovogodisnje emisije, svi nesto dolaze, pricaju, smeju se.... a imam osecaj da im se place samo tako. Vecina pevaca, onih najjacih, grandovih, koji citave godine udavise ljude svojim divnim pesmama, koje se, kako Dragana Katic zna da kaze, vrte po svim diskotekama, ove godine ceka Novu Godinu u krugu porodice. Kao, pa radilo se citave godine hoce da odmore. Ma da, toliko se radilo da ih niko ne zove ili ne placa koliko bi oni da im se plati. Strasno. Ne volim da gledam Grand ni kad nisu praznici, ali ova prredpraznicna lupetanja su tuga nevidjena.
Sa druge strane su ove druge "bolje" emisije gde se kao vode razgovori po temama, sa tim istim Grandovim intelektualcima, jer svi su oni Dr,Mr, i ko zna kakvi RR, samo im jos jedan ispit hvali do titule, ali eto ploca se zavrtela, mnogo posla pa se na fakultet ne stize. E bas ti takvi pametni odgovaraju na jako teska i zahtevna pitanja tipa:
"Deda mraz se pojavljuje u ponoc. Ciji lik ima i sta vam nosi?"
I tako sve neka pitanja, sta cete pamtiti, sta cete zaboraviti, sta cete uraditi od Nove Godine... bla bla bla.
Niko bre nikog ne pita kako se oseca, ima li para da doceka tu Novu Godinu, onako domacinski, da li je neko tuzan, besan.. Ma kakvi, svi zdravi, nasmejani, radosni.. svi idu na neka zimovanja..... Jos jednom bla, bla, bla...
Eto, i mene niko nije pitao, ali ja cu na kraju ove glupe godine reci da sam jako besna, i da me sva ova sarada laznjaka dovodi do ludila, da mi taj njihov nazovi veseli smeh izgleda jako histericno.
I znate sta? Bas me briga za sve njih!
Ja sam besna na sebe,
Na ljude oko sebe,
Na sneg koji nikako da padne, da se dete izigra. Na glavu mi se popela:"Hocu da se igram u snegu", a snega vise ni na cestitkama nema. Nema dete, nema, cujes li?
Na Deda Mraza, tu matoru varalicu koja se vozi u BMW-u, i bas ga briga za nase zelje. Ko nam je kriv sto smo porasli i sto nas mame i tate ne salju u krevet pre dolaska pomenutog prevaranta.
Besna sam sto sam se povredila pa ne mogu nista da radim. Ne zato sto ne mogu da radim, nego zato sto nema ko da uradi umesto mene.
Besna sam na ovaj grad koji sakriva ljude kad god ja izadjem napolje.
Besna sam na postara koji me svakog meseca zaobidje kad deli penzije... one devizne... a letovala sam i u Grckoj, i u Italiji... Bugarsku necu da pominjem cenim da je blizu pa se ne ubraja u Inostranstvo.
Besna sam na led koji se svake godine pojavi niodkuda, baci mi se pred noge tako zestoko da me uvek obori. Razbijemo se i ja i on.
Besna sam na sina koji me je iznenadio (ne)uspehom, a lepo mi je govorio da mu se ne svidja skola. Ja sam mislila da mu se ne svidja fasada jer je sva u grafitima.
I znate sta? Vecina ovih stavki koje me cine ovako besnom su bile prisutne i prosle Nove Godine, a ja uopste nisam bila besna. Nisam ih ni primecivala.
E sad sam najvise besna, sto sam ove godine toliko besna i sto mi sve smeta... odnosno sto mi samo nesto nedostaje....
Hajde, Vama svima zelim SRECNU, ali ZAISTA SRECNU Novu Godinu, neka sav bes ostane u ovoj, neka se sve suze pretvore u pahuljice i ulepsaju nam Novogodisnju noc, neka se sva bol rasprsne u vatrometu i neka se vrate svi koji su otisli.
Ziveli!!!!!
