« Prethodni | Sledeći»

27.11.08

Zelja i strah....

Objavljeno na Generalna | 08:56

 

       Neke stvari bih rado izbegla, ali se one dese. Eto tako, same od sebe. Cak se trudim i da ne mislim o tome.

       Ali, misli su neposlusne... van moje kontrole... Dodju nezvane, smeju se pakosno, placu preglasno... i mrve... mrve i to malo sto se mojim imenom jos uvek zove.

       Retko izlazim, ne pricam sa ljudima, radim i druzim se sa kompom... tj. Vama. Spolja, u realnost, ne smem. Plasim se videcu nesto.... Ne, nemam snage za to!

       A opet... ponekad, sasvim nesvesno odem.. i nadam se... Ustvari, jako zelim...! Zelja i strah pomesani... U korak me prate, zveckaju potpetiicama prkosa... Prkose jedno drugom! Strah dominira, prestize zelju, saplice je, cupa... grebe... sve dok je ne savlada. Dok je ne ubedi da njena jacina nije dovoljna da ga pobedi. Dok je ne ubedi da nije dovoljna sama sebi... Da zavisi od drugih... Da i drugi moraju krenuti ka njoj... Da moraju zajedno pobediti strah...

       I tako se zelja u suzama, vrati svom sivilu, samoci... i mrzi strah... O, kako ga samo mrzi, dok joj se on prkosno smeje svestan svoje nadmoci... Svestan njene samoce... Svestan svega! I jak... Prokleto jak...!

       Jos jedan prazan dan....

       Jos jedna neispunjena zelja....

       Jos jedna pobeda straha....

69 Komentari | "Zelja i strah...." »

  1. shadow :

    27/11/2008, at 09:24 [ Odgovori ]

    Casper, svi smo ponekad bili u situaciji tog nekontorlisanog straha kad samo mislili da cemo umreti suocimo li se sa onim sto nas toliko uznemirava. A vreme prolazi i u tom vremenu koje se nikada vratiti nece umiremo polako, svakog dana po malo sto je gore od bilo kakve stvarne smrti.

    Porazgovaras sa sobom i kazes sebi - ako cu da umrem neka umrem, od toga, ovog trenutka.
    Znas, nekome mora da dosadi, ili tebi ili tvom strahu. Kad dodjes do zida mozes u njega da udaras glavom ili da ga preskocis.

    Secas se onoga o bolu. Bol treba postovati ali ga ne treba negovati da raste.
    Skini tu nevidljivu crninu koju nosis i kreni napred.
    Toliko toga te ceka sto nema veze s aproslim vremenima, sa bolom, sa dilemama, krenes napred kao da nikada nista nije bilo.

    Fiocice na srcu sluze da bi se u njih nesto spakovalo. One prazne, preostale, sluze tome da se otvore za nov, jos lepsi, jos bogatiji zivot. I pretpostavljam da u ovom trenutku, zbog ovoga sto si napisala u to ne mozes da verujes.

    Moras u jedno neprekidno da verujes i sebe da podsecas kad god se ovako osecas - zivot je lep i nepredvidiv, da bi ti se desavao moras mu se otvoriti.

    Ne smes imati ni jedan prazan dan i ni jednu neispunjenu zelju.

    Ispunjavaj sve svoje zelje, neke tako sto ces postati pomirena sa tim da se ne mogu ostvariti. Onda je lakse.

    Imam utisak da vec vrlo dugo, citajuci sta pises, pustas emocije da te pobedjuju. Nije lepo gusiti ih ali ponekad je dobro a mi pobedimo njih. Prosto zato da se ne potrosimo i ne ugasimo pre vremena.

    Napred!

  2. kammmelija57 :

    27/11/2008, at 09:25 [ Odgovori ]

    Ja imam puno takvih dana...neke stvari bih rado izbegla,ali one se dese...pogledam kroz prozor sunce sija..ali u dusi hladno...

  3. domacica :

    27/11/2008, at 09:47 [ Odgovori ]

    ima dana za koje bih volela da nikad nisu svanuli. ali njihovo postojanje ne mogu izbrisati.
    ali, mogu sprečiti da ih bude što manje.
    skrenuti pogled sa njihovog mrtvila na ružičasti cvet koji je prisutan i reći:
    - ovo je moj sretan dan. dan kada ću pobediti sve svoje strahove. otvoriti širom vrata i prozore da kroz njih udahnem neke lepše osećaje.
    Prijatno!*

  4. casper :

    27/11/2008, at 09:50 [ Odgovori ]

    Shadow, hvala na ovom predivnom komentaru...
    Znam da si u pravu, i znam da je tako.... i trudim se zaista... rekla sam vec, ne da prebolim jer je to nemoguce, jednostavno ucim da zivim sa tim. I ima dana kad uspevam, ali ima i onih koji su jaci... koji lome... razbijaju...
    Ne zelim ja da mucim sebe namerno, ne... sigurno ne.. ne volim da budem bespomocna, da me ljudi zale... nikako... to bi me nacisto ubilo! Ja umem i zelim sama, bez patetike... da bolujem, ali i da se radujem. A imam cemu znam, samo eto, dodje taj strah nepozvan, i tako me jednostavno saplete...
    Otvorila sam se previse, pustila da emocije izadju, dozvolila da se prepoznaju moji strahovi... i sad... ne umem da ih sakupim i vratim negde tamo, unutra, gde su celog zivota bili slabiji od mene.
    Hvala jos jednom, bas me je prodrmao tvoj komentar:)

  5. casper :

    27/11/2008, at 09:52 [ Odgovori ]

    Kammelija, upravo tako....Nekad je i zima bila topla, sada je i leto hladno.

  6. shadow :

    27/11/2008, at 09:59 [ Odgovori ]

    Nema na cemu, naravno, pretpostavljam da te niko ne zali, bar ne onoliko koliko ti zalis samu sebe, mi previse pridajemo znacaja tome sta drugi misle a u stvari to treba da bude najmanje vazno.

    ''Otvorila sam se previse, pustila da emocije izadju, dozvolila da se prepoznaju moji strahovi... i sad... ne umem da ih sakupim i vratim negde tamo, unutra, gde su celog zivota bili slabiji od mene.''

    Da bi mogla da se boris sa njima moras da ih prepoznas, neprijatelja uvek valja dobro upoznati, ako si ih pustila, samo sta imas sad da ih skupljas da ponovo zive u tebi makar i slabi.

    Napolju su, rvi se sa njima, vristi na njih, svadjaj se sa njima i oteraj ih od sebe. Nije lako ali je izvodljivo, moguce je.

  7. casper :

    27/11/2008, at 10:01 [ Odgovori ]

    Domacice, hocu, zaista hocu...Predugo lutam, sudim sebi, trazim odgovore...Sve vise mi se cini da sam ih svo vreme znala, ali sam se bojala da priznam da ih znam, da su jasni...
    Imam ja puno rasloga za srecu, za smeh, za zivot, znam...ali mi upravo ti odgovori prave ogromnu senku, i boje u sivo moje ruzicaste dane.
    I otvaram prozore i vrata, ne za nova osecanja, nego za nadu...u lepse sutra...

  8. luna :

    27/11/2008, at 10:11 [ Odgovori ]

    Draga, ako mogu malo topline ovako da ti pošaljem, šaljem ti je...Život i nije uvijek najsjajniji, ali vrijedi ga živjeti i boriti se sa strahovima i problemima koje on nosi.Vrijedi...Dok god ima onih kojima je stalo do nas.A sigurna sam da ih u tvom slučaju ima dosta...Jedan sunčani pozdrav, da ti uljepša dan:)

  9. casper :

    27/11/2008, at 10:12 [ Odgovori ]

    Shadow, nadam se da me ne zali niko, i ja to i ne zelim.
    I pobedicu, znam da hocu, nije ovo prva borba, samo je sada neprijatelj veoma jak, pa i borba duze traje...

  10. casper :

    27/11/2008, at 10:18 [ Odgovori ]

    Luna, hvala... Naravno, ja prvenstveno zivim za svoje andjelcice, i znam da je njima stalo do mene... I znam bar jos nekoliko ljudi koji bi voleli da me vide srecnu... naravno i ja njih... uvek...
    Hvala za Sunce....vidim da mi se osmehuje:)

  11. patos :

    27/11/2008, at 10:21 [ Odgovori ]

    Trebalo je nešto vremena da sebi približim veliku istinu kako zapravo strahujemo uvek od onog nepoznatog, neizvesnog. Onda se i strahovi polako redukuju. Ono na šta ne mogu imati nikakvog uticaja ne izaziva više strah; ono što od mene zavisi, e njemu pristupam odlučno, bez straha, sve je na meni.
    Kako si često unutra, toplo predlažem listanje knjige "Strah i drhtanje" Sorena Kierkegaarda, jednog od osnivača egzistencijalizma. Možda odškrine neka vrata, a u svakom slučaju imaćeš zanimljivog sagovornika.
    Ave!

  12. casper :

    27/11/2008, at 10:40 [ Odgovori ]

    Patos, hvala, procitacu sigurno. Ja se u sustini malo cega plasim u zivotu. Istinski strah sam osetila samo jednom u zivotu, kad sam se borila za zivot svog deteta... svesna da ishod ni jednog trenutka ne zavisi od mene.
    Sad se plasim svoje slabosti, jer se prvi put srecem sa njom, ali znam da cu je pobediti, ili bar pripitomiti dovoljno da me ne paralise.

  13. tijanas :

    27/11/2008, at 12:13 [ Odgovori ]

    Jednom si mi rekla da se ne bojis ...
    Da strahujes jedini za svoju decu.
    Izadji i pricaj sa ljudima... meni ne lici na tebe da se bojis, samo da znash :)
    Ljubim

  14. sanjarenja56 :

    27/11/2008, at 12:40 [ Odgovori ]

    Svi su odlično rekli nešto od onoga što bih i ja rado rekla, ali mi se čini da je tijanas dala zaključak svemu. Postoje samo strahovi za decu, njih priznajem. Svi drugi se mogu i moraju prevazići. Skupila si jedra u nekim bolnim trenucima slabosti, ali ti odlično znaš da si jaka i da su to samo TRENUCI slabosti, i ništa više. Trebali bi da si svesna koliko si sjajna osoba i koliko to ljudi uočavaju. (Oni koji ne uočavaju, nisu ni bitni).Razvićeš jedra koliko odmah, zasjalo je sunce, pobedilo tmurnost, i neka tebi otvori prozor i nasmeje se. Jača si od straha, jača si od izazova života, jesi, i znaš to.

  15. casper :

    27/11/2008, at 12:47 [ Odgovori ]

    Tico,odgovor Patosu, je odgovor i tebi. Tacno je da se jedino plasim za decu... Tad sam ti rekla da sam se jako plasila necega i da se taj strah ostvario..i da se odtada nicega ne plasim....Vidis...samo sam jos uvek jako slaba na sve to...

  16. casper :

    27/11/2008, at 12:53 [ Odgovori ]

    Sanjarenja, hvala...
    Zaista je bilo mnogo strahova i mnogo izazova zivota.... cak i previse... ali... jos sam tu... i to je valjda dokaz da sam jaca... od mnogo cega....
    Kao i svi Vi....
    Niko od ns nije svestan koliko moze, dok ga zivot ne stavi na test... A onda shvatimo da smo jaki.. da mozemo... da smo ljudi.

  17. altamoda :

    27/11/2008, at 13:10 [ Odgovori ]

    casper, negde sam citala da se zene uglavnom "tuku" sa svojim strahovima, patnjama, i losim stvarim. Boluju, muce se i na kraju odboluju. Ali kad jednom sve to stavis iza sebe ne vracas se na staro...

    Nije to nista lose, ni taj strah, zelja i bol nisu nista cega treba da se stidis. Znam jer i ja sam takva. Sve me pogodi i sve moram da propustim kroz "unutrasnje filtere", da osetim, odbolujem, pa da nastavim dalje..

    I ne mislim da se strahovi redukuju sto smo stariji, mislim da ih je sve vise. Od onih najbanalnijih..kad sam bila mladja skakala sam sa 3,4 m visine ravno na glavu, ne plaseci se svih stena oko mene, u vodi. Danas to ne radim, dodjem do vrha, pogledam dole i pomislim da me ako skocim samo par cm deli od toga da ostanem paralizovana. Vise nisam neustrasiva. Tako je i sa unutrasnjim strahovima. Mnoze se i ponekad su potpuno iracionalni...

    I normalno je da Zelis i da se plasis da se nece ostvariti. Cekanje je najteze, ali kazu da se posle isplati...

    A tu Slabost "pobedi" tako sto ces poceti da ugadjas sebi. Da radis ono sto te cini srecnom. Ako dodju dani kada zelis da budes sama, izmedju cetiri zida - budi. Ne osecaj krivicu zbog toga i ne bori se protiv toga. Proci ce.

    Svi imamo lose dane, ali zaboravimo na njih kad prodju.

  18. casper :

    27/11/2008, at 13:20 [ Odgovori ]

    Altamoda, plasim se da dodam bilo sta, da ne pokvarim receno. Hvala...
    Upravo tako se i ponasam, jer ne umem drugacije...

  19. grlica :

    27/11/2008, at 13:25 [ Odgovori ]

    CITIRACU ANDRICA:~Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali.A nije trebalo.Trebalo je zivjeti.Nesreca je u tome sto tako cesto,krace ili duze,javno ili tajno,hocemo da budemo ono sto nismo ili da ne budemo ono sto smo.Takvim nasim prohtjevima i cudima,kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla,mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas.Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i ceo zivot.Ko ima i umije,taj ne samo da duze i ljepse zivi nego i lakse boluje i umire.Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene.Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumijevanja i usrdne pomoci naidje na hladne,ostroumne analize svojih shvatanja i postupaka...Ko ljudima sve vjeruje,prolazi rdjavo,ko nista ne vjeruje,jos i gore.I tuga je jedna vrsta odbrane.~
    ~Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od poslednjeg medju ljudima.Ono sto moze biti i ne biti uvijek se,na kraju krajeva,pokori onome sto mora biti...~
    POSTO TI NISI NI NAJGORA NI NAJSLABIJA OD POSLEDNJEG MEDJU LJUDIMA,GLAVU GORE,ZAKLJUCAJ SVOJE STRAHOVE U NEKI STARI KOFER I BACI KLJUC.VELIKI POZDRAV

  20. casper :

    27/11/2008, at 13:44 [ Odgovori ]

    Grlice, ima mnogo istine u Andricevim recima, ne samo za mene, nego za sve nas..I ja ga rado i cesto citiram...
    Hvala na komentaru i hvala na ovom divnom zakljucku.
    Uzvracam najveci pozdrav:)

  21. nastasja :

    27/11/2008, at 17:03 [ Odgovori ]

    znas kako - GLAVU GORE, ISTURI GRUDI, NABACI OSMEH (onaj carobni, koji umes) I UDRI... lomi sve pred sobom... hrabra - koliko si dobra... i da vidis... sve ce doci na svoje mesto... :)

  22. casper :

    27/11/2008, at 17:12 [ Odgovori ]

    Nastasja, srecice, ti prosto umes da me rasplaces i nasmejes u istom trenutku....
    Kissic:)

  23. nastasja :

    27/11/2008, at 17:45 [ Odgovori ]

    :)

  24. pricalica :

    27/11/2008, at 18:27 [ Odgovori ]

    pricalica

    Некад страх и није на одмет, ако од њега бивамо мудрији. Јер храбри се боје, а кукавице гину улудо.
    Поздрав од Причалице.

  25. casper :

    27/11/2008, at 19:44 [ Odgovori ]

    Pricalice, da, hrabri se boje...a kukavice ginu uludo!
    Ne znam da li cu iz ove situacije izaci mudrija, ali sigurno znam da cu se mudrije ponasati prema sebi. A i to je nesto, zar ne?

  26. stepskivuk :

    27/11/2008, at 20:03 [ Odgovori ]

    Reci sebi:
    Zivote,toliko te volim,da ne zelim da zaboravim i izbrisem ni jedan jedini trenutak...

    I nemoj sebe ogranicavati sa mislju da ces pobediti,da treba da se boris...pa,to radis od prvog trenutka kada si udahnula ovaj vazduh!
    Boris se i pobedjujes.
    Strahovi su,obicno,imaginarni.
    Savladaj ih malim i obicnim stvarima.
    Prosetaj se nekim hladnim jutrom.
    Setnja bistri misli.

  27. casper :

    27/11/2008, at 20:13 [ Odgovori ]

    Stepski, mozda ovaj strah i jeste imaginaran, mozda se i nista ne bi desilo, ali se ja, posle svega sto se desilo upravo izlaska i bojim.
    Ustvari, mozda ja to pogresno i kazem, bojim se sebe u nekim mogucim situacijama, bojim se svojih reakcija...
    Ne znam, mozda se svesno povlacim dok ne osetim da sam dovoljno jaka da se suocim sa strahom.

  28. stepskivuk :

    27/11/2008, at 20:18 [ Odgovori ]

    Svaki je strah imaginaran.
    TI mu dajes opipljivost i postojanje.
    Prestani da ga hranis.
    Znas zasto nojevi zabadaju glavu u pesak?

  29. iluzija :

    27/11/2008, at 20:49 [ Odgovori ]

    Procitala tvoj post... procitala komentare... mnogo smo jaki kada savetujemo druge, ali kada nas nesto pokida iznutra tesko izbacujemo tugu iz sebe... znas...
    Bas si me rastuzila :((
    Andrica cesto citiram i ja ...
    Bas si me rastuzila...

  30. casper :

    27/11/2008, at 20:53 [ Odgovori ]

    Zasto?

  31. iluzija :

    27/11/2008, at 20:56 [ Odgovori ]

    Podsetila si me na moje strahove...

  32. casper :

    27/11/2008, at 21:11 [ Odgovori ]

    Iluzija, zao mi je...Jednostavno se tako osecam...Uvek je najteza borba sa samim sobom...Kad je neprijatelj poznat, a uvek iznenadi...

  33. casper :

    27/11/2008, at 21:13 [ Odgovori ]

    Stepski, zasto noj zabija glavu u pesak?

  34. donna :

    27/11/2008, at 22:36 [ Odgovori ]

    Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se plašili.A nije trebalo.Trebalo je živjeti, rekao je nekad Andrić.
    Koliko sam samo trenutaka, koji su neponovljivi, propustila iz straha. A nisam trebala.
    Svaki dan je jedinstven i svaki strah.
    Pobijedi ga. Možeš ti to.
    Opali tog demona u pleksus, odmah. Aj prvo grudvom.
    Fijuuuuuuuuuuuu

  35. casper :

    27/11/2008, at 23:11 [ Odgovori ]

    Donna, zahvaljujuci svima Vama, odlucila sam da ga tresnem po sred srede... pa sta bude... a sta ce biti javicu...
    Shadow rece, ako cu od toga da umrem neka umrem odmah... Epa bas tako.. Ako ne pisem vise umrla sam, ako me vidite ponovo, tresnula sam ga najjace! Eto!

  36. iluzija :

    27/11/2008, at 23:28 [ Odgovori ]

    Caspeeer!!! Dodji na tulumbe (najjaci antidepresiv!) i kaficu, naravno... :):)

  37. casper :

    27/11/2008, at 23:39 [ Odgovori ]

    iluzija...Tulumbe za mene ovako buckastu.. Zeno ti hoces da ja budem loptica?:)
    A kafica moze...sladja....:)

  38. tijanas :

    27/11/2008, at 23:41 [ Odgovori ]

    Nisi slaba i tacka.Iracionalan strah je posredi i to ces brzo prevazici, sigurna sam
    :)

  39. Gost :

    27/11/2008, at 23:41 [ Odgovori ]

    Eh, srahovi...
    Ja cu ti reći: polako.
    Jer, nisu oni tu za džabe... a, nisu ni "najgore" što ti se u ovoj fazi može desiti. Najgore je kada počnu da ti se ostvaruju... a ti još uvek ranjiva i nedovoljno snažna... Onda akcija postane kontraproduktivna - logično. :)

    Ne želim da zvučim ni crno ni negativno... samo realno... jer, prosto je verovatnoća da bude tako mnogo veća nego da ne bude... živimo u takvom svetu, i to je sve ok.

    Svetlija strana ove medalje je da za tim rizikom ni nema potrebe... sem ako te on jača (a meni se čini da ti nisi od tih tipova :)). Dovoljno je praviti i male korake... koji čoveka udaljuju od starih navika. Ti koraci su obeleženi manjim strahom, pa ih je lako prepoznati. A što udaljenost od starih navika bude veća, to će svi sadašnji strahovi postajati manji... i jednom će svi koraci koje sada želiš postati jednostavni. :)

    To je sigurniji način.

    Ja ipak uvek biram ovaj prvi, jer mrzim strahove... čim neki vidim, odmah krenem na njega. Pa, prosto ga mrzim!
    Tako sebe uvalim u novu nevolju... i sve to fercera... :)))

    Ali, čini mi se da se tu nismo iste.

  40. Gost :

    27/11/2008, at 23:56 [ Odgovori ]

    Bitno, a ne napisah!

    Ono što svakako mislim da treba što pre da uradiš je da izađeš iz kuće! To je bitno... poželjno... neophodno... fantastično!
    Što pre. Što što pre.

    Pa, čitav Svet je napolju... svuda okolo!!!

  41. casper :

    28/11/2008, at 00:01 [ Odgovori ]

    Gost, znam ja sve to...i upravo sam o tome i pisala... i znam da je sansa ogromnada se strah ostvari... i da me dotuce... a hoce sigurno. Ne moze da me ojaca, ne to, sigurno... Od svih starih navika sam udaljena predugo... ali kao da nisam ni tren... sve je zivo i sve je u meni. I javlja se stalno... i mrvi...
    I ne zelim ja to svesno, to jednostavno dodje... ustvari i ne odlazi... ne bledi... cak i ne spava... Vec sam rekla, ja se ustvari svoje slabosti plasim, jer sam prvi put u zivotu slaba... ne slaba fizicki, ne ni psihicki, nego emotivno...ranjiva...

  42. casper :

    28/11/2008, at 00:09 [ Odgovori ]

    Gost, opet mi je neprijatno da ti protivurecim, jer znam da si u pravu, ali sta znaci svet? I za koga? Ja sam deo svog sveta izgubila... drugi deo su moja deca, a ona su pored mene. Ovo pisanje i razmena misljenja me opusta, otvara mi nove poglede na odredjene stvari, pomaze mi da shvatim, tj. da prihvatim mnogo toga sto i sama znam, ali odbijam da prihvatim...i to je to. Svakim izlaskom bi sama sebe povredila... a to je previse. Od sutra idem na pilates... ustvari probacu... cisto zbog sebe... vise od toga.... bi bilo silom.

  43. Gost :

    28/11/2008, at 00:14 [ Odgovori ]

    Pa, to je normalno... ne znam što se čudiš? :) Zamisli da te lični krahovi vesele i pune energijom... to bi bilo za brigu... ovako znaš da si dobro sasvim!

    Mora da se javlja ponovo, jer si nedovoljno aktivna... a u prirodi čovečjeg mozga je da stalno o nečemu mozga. (valjda su ga zato tako i nazvali ;))
    Daj mu novu zanimaciju, i stara će biti potisnuta.

    Sve što sam želela gornjim postom da kažem je da ta nova zanimacija ne bude odmah suviše radikalna.

    I moraš da se ubaciš među ljude... samo ljudi mogu da potisnu druge ljude... Razumem te što nećeš... ali moraš.

  44. Gost :

    28/11/2008, at 00:23 [ Odgovori ]

    Silom, dabome... pa nego kako ćeš kad neće milom?
    Pilates je odlična stvar... dobar izbor... prijaće ti sigurno.

    I nisam rekla svet, nego Svet... To nije isto. :)

    A toliko je veliki, da čim izađeš iz kuće i bar kapak jednog oka samo malo otvoriš... ćeš morati da ga vidiš.

  45. casper :

    28/11/2008, at 00:26 [ Odgovori ]

    Probacu sa vezbama... opet kazem zbog sebe... jer sve ovo ostavlja vidljive tragove na meni... koji me jos vise iritiraju... a ostalo... mozda vremenom... ne znam.
    I znas, ja to ne radim namerno, jednostavno tako osecam... razumes me znam.

  46. casper :

    28/11/2008, at 00:34 [ Odgovori ]

    Gost, pogodila si mi strah...:)

  47. Gost :

    28/11/2008, at 00:42 [ Odgovori ]

    Razumem te... skroz.
    Ali Shadow je rekla vrlo tačnu i preciznu rečenicu: ne smeš to da neguješ.
    Znam da ti ne izgleda da to radiš... ali ipak to radiš. Radila sam i ja... pa prestala.
    Moraš prestati i ti.
    Kako?
    Pomoću 2 stvari: trošenjem velike količine energije da obuzdavaš svoj mozak... i korišćenjem raznih smicalica da doskočiš samoj sebi.

    Za ovo prvo potrebno je da je imaš... a to znači da se stalno puniš njome, i da je ne rasipaš na pogrešne stvari.
    Šta te puni energijom - znaš ti. Ako sad ne znaš - seti se! Nekada si znala, i vrlo je verovatno da radi još uvek.

    Za ovo drugo je teže naći način. Ali baš zato je pravi izazov!!! Mene bar uvek zabavi.
    Lako je prevariti drugog.

    Ako budeš disciplinovana par nedelja u ove dve aktivnosti, desiće se promena.
    Posle sve ide lakše.

  48. casper :

    28/11/2008, at 00:51 [ Odgovori ]

    Jao, pa ja svu energiju koristim da obuzdam mozak, da ga zaludjujem nekim drugim stvarima... bas kako si rekla da doskocim sama sebi.
    Promene jos nema, ali, ako ti tako kazes ja ti verujem... pojavice se ...:)

  49. Gost :

    28/11/2008, at 01:07 [ Odgovori ]

    Hoće bre... uvek se pojave.
    :))))
    I izađi iz te kuće već jednom... u njoj već sve znaš napamet... Pa, vidiš da je čak i tebi dosadilo!

    Radi ono što te ne plaši. Npr. pilates nije baš ni malo zastrašujuć. Ni kafa sa drugaricama... koje imaju svoje živote i koje će razumeti da o nečemu nećeš da pričaš.
    (a, nećeš - jel' tako!!!?)

    Uostalom, i mi treba da je popijemo nekad... a čini mi se da sam pročitala i o nekim kolačima pride... Gomila sve samih pitomih stvari! :)

  50. Gost :

    28/11/2008, at 01:15 [ Odgovori ]

    Uostalom, moram da ti kažem... možda ti promenu ne vidiš... ali ja je vidim.
    :)

    I, verujem da nisam jedina.

  51. sanjarenja56 :

    28/11/2008, at 06:38 [ Odgovori ]

    Gost, da skoknem do tebe pa da je izvučemo iz kuće, da se razmrda i vidi da nije tako teško kao što joj izgleda?

  52. casper :

    28/11/2008, at 07:12 [ Odgovori ]

    Gost, ponekad imam osecaj da si stalno pored mene... Stvarno, vec duze od godinu dana nisam popila kafu sa najboljom drugaricom... a cak je i ne cujem redovno...
    A o kafi sa tobom, odlucujes ti. Ja postujem tvoju odluku, kad odlucis, popicemo je..i bice i kolaca...sladoleda...
    I...nadam se veselijih prica:)

  53. casper :

    28/11/2008, at 07:14 [ Odgovori ]

    I...moram da se zahvalim za jos jedno ohrabrenje sto se promena tice...Divna si zaista:)

  54. casper :

    28/11/2008, at 07:15 [ Odgovori ]

    Sanjarenja, moze, samo ako popijemo kafu zajedno, i ako pojedemo gomilu sladoleda:)

  55. sanjarenja56 :

    28/11/2008, at 07:17 [ Odgovori ]

    Ne vidim u čemu je problem? Gomila sladoleda ide odlično s kafom, a još bolje sa triom gost+casper+sanjarenja. Na gostu je da se odluči. Možda prvo duet pa trio, ili odmah trio, vas dve odlučite.

  56. sanjarenja56 :

    28/11/2008, at 07:19 [ Odgovori ]

    A dok vas dve rešite, mene koleginice izvlače za uši, ruke i šta ti ga ja znam da danas promenim sredinu, pa se čitamo večeras!

  57. Gost :

    28/11/2008, at 14:23 [ Odgovori ]

    Casper, sanjarenja... ma zašto da ne :))) Mislim da sam vam prenela krivu sliku o sebi...
    Meni je neuporedivo lakše da se družim uživo, nego da kuckam po netu... A, i nekako više volim da gledam ljude u oči, nego u ekran. :)

    Moj mail je holsign@gmail.com. Javite se da se dogovorimo... I, što se mene tiče, može slobodno da nam se pridruži ko god želi.

    A, iskoristiću ovu priliku i casperov blog :) da imenujem još jednu osobu ovde... koju takođe osećam jako, jako bliskom... i koja mi je u više navrata pružila pojačanje... a da to nije ni znala.

    Shadow?
    (tnx. :))

  58. casper :

    28/11/2008, at 14:28 [ Odgovori ]

    Hej, kakva promena:)))) Gost, kod tebe se bas oseca promena na bolje:)
    Bas mi je drago sto je tako:)

  59. Gost :

    28/11/2008, at 14:30 [ Odgovori ]

    Casper... ono o promeni ti nisam pomenula kao ohrabrenje, već kao činjenicu. :)
    Pogledaj sama... Kad sam ti se prvi put javila, pisala si o svojoj tuzi i nekakvoj potrebi da u njoj ostaneš. :/
    Pogledaj o čemu pišeš sada... O akciji, ženo - o akciji! :))

    Pa, reci... malo li je? :)

  60. Gost :

    28/11/2008, at 14:34 [ Odgovori ]

    Ma, pusti bre mene... :) Nevolja je moje drugo ime.

  61. casper :

    28/11/2008, at 14:45 [ Odgovori ]

    Gost, ja sam vrlo temperamentna osoba i ja nikad nisam mogla biti pasivna, ni u cemu. Niti sam ikad mogla da mirujem, i da budem sama.... Mislim na ljude,prijatelje, ne na osobu.
    Ovo je prvi put da ja ne osecam potrebu za kretanjem, za druzenjem, za zivotom. Prvi put mi jedino samoca i tisina prijaju. I ovo kuckanje.
    I shvatam da ne mogu vise... da se nista ne menja, a ja pocinjem da licim na biljku.
    Naravno, i dalje nemam ni potrebe ni zelje za nekim ludiranjem, zurkama i ko zna cemu, ali shvatam da moram cuvati sebe. A ja to nisam radila...i vec placam nepaznju.
    I nisam dobro, i nisam ni bolje, ali kao sto Shadow rece, ili cu umreti sada, ili necu umreti...i to je to.

  62. casper :

    28/11/2008, at 14:47 [ Odgovori ]

    Gost, Nevoljo, drago mi je sto smo se upoznali....
    Kakva slucajnost, i moje ime je Nevolja:)

  63. Gost :

    28/11/2008, at 14:59 [ Odgovori ]

    :)))) Onda se diži, i kreći u nove!

    I prestani da govoriš da nisi dobro. I prestani da govoriš da nisi ni bolje...

    I da ti se baš ništa loše nije dogodilo, do sad bi već sebe ubedila da si loše! Prestani s tim.

    I, da, da ne zaboravim ni to - nećeš umreti sada.

    :)

  64. casper :

    28/11/2008, at 15:04 [ Odgovori ]

    Sad ne znam sta da ti kazem, nasmejala si me...Hvala:))))

  65. sanjarenja56 :

    28/11/2008, at 20:04 [ Odgovori ]

    Pa, moje dame, počele smo. Gost, poslala sam ti mejl.
    Casper, imaš li moj?

  66. poluuspavanka :

    14/07/2009, at 09:23 [ Odgovori ]

    Tekst baš opisuje kako se osećam, divno napisano!

  67. ahorros prima : na kraju duge.... | Zelja i strah....

    06/09/2021, at 04:15 [ Odgovori ]

    Very energetic blog, I enjoyed that bit. Will there be a part 2?

    https://harborbaystorage.net/
    ahorros prima https://harborbaystorage.net/

  68. Davidted : Home — hydra-token.cloud

    08/09/2021, at 08:58 [ Odgovori ]

    Hydra onion https://car-blog.ru https://0ni0n.com

  69. porno holocaust : na kraju duge.... | Zelja i strah....

    22/09/2021, at 16:36 [ Odgovori ]

    Helpful info, Appreciate it!
    porno holocaust
    latin porno http://www.deliciouslysimple.ca/

Dodaj komentar