20.11.08
Ko zna zasto je to dobro
Dobar dan, dragi moji!
Danasnji post je ustvari nastavak komentara koji su mi Andjelko i Gost ostavili juce. Andjelko je napisao:
" Ko zna zasto je to dobro"
Ja sam oduvek imala tu (ne)srecu, da me zivot nikad nije mazio i stedeo. Cini mi se da sam rodjena i ostavljena u lavirintu i da celog zivota trazim izlaz. Celog zivota prelazim prepreke i nastavljam da putujem... Mnogo sam izgubila, ali sam naucila da cenim ono sto imam. Da mi to bude sveto.
"Sudbina mesa karte, mi igramo"
Pazite, sudbina je vrlo opasan i iskusan kockar. Sudbina samo baci karte ispred nas, a mi smo ti koji pravimo kombinaciju... koji igramo... dobijamo ili gubimo. Ustvari:
"Sudbina coveku daje izvesnu slobodu onda ga opomene, pa zada udarac"
I ne mozemo je kriviti, nikako... jer nas stalno opominje.... ukazuje..... salje signale.... Stalno nam se javlja glasic koji kaze:
"Ne dajte da Vas ponesu osecanja, ko zna da li ce Vas ikad vratiti"
Ali, mi ga ne cujemo. Sigurni smo da sve mozemo, i da nam se nista ne moze desiti. Sigurni smo da smo zasticeni od svakog zla. Da nas gledaju oci koje nece dozvoliti da nam se bilo sta lose desi. Sve je ruzicasto, suncano, raspevano. Vidimo jedan divan svet i zivimo ga najbolje sto umemo .Ali...
"Svaka zamisao je laka, kad ne uzme u obzir stvarnost"
A, stvarnost je tu... ona nas prati, doziva, opominje... govori nam da:
"Kad god pomislimo da su nam se za nesto "otvorile oci" to obicno znaci da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili."
Nazalost! I onda, i ne primetimo kad...
"Dodje vreme kada se svi dugovi traze, i to odjednom sa strasnim i zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto smo ikad u zivotu kupili placamo ponovo. I to po novoj, visoj ceni."
I opet, ko zna koji put dodjemo do cinjenice da smo nesto prevideli .Samo se probudimo jednog jutra i shvatimo da poznatih tragova vise nema... da su dani kisni i prazni... da su dlanovi hladni... Da puta nema... Da su..."Snovi zaista preskupi kad ih placamo nasumice zaslepljeni njihovom lepotom."
Budjenja su uvek teska i bolna. Niko ne zeli da se budi... Da se suoci sa stvarnoscu... sa samim sobom. Niko ne zeli da prizna da je izgubio... propustio... ili jednostavno pustio jer je tako najpostenije..... Emerson kaze:
"Sa svakim delom koji si propustio, nesto si dobio.
Sa delom sa kojim dobijes, uvek nesto gubis!"
Ja sam mnogo izgubila, ali sam mnogo i dobila. Propustila sam.... znam... i boli jako.... I znam da nema druge prilike... Ja samo hocu da naucim da zivim sa tim i da budem tu za meni drage ljude.
"Najlepse trenutke naseg zivota,
ne ispisujemo mi nasom rukom"
Ispisuje ih zivot, vreme, trenutak.... Nas zivot, koliko god bio tezak,on je nas, i ako smo vec dobili priliku da ga zivimo... onda moramo ziveti ubedjeni da je
ZIVOT LEP!
KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO!
