09.11.08
Da li Vi.......
Da li Vi Bla Bla, pristajete da se udate za ovde prisutnog Bla Bla?
Da!
Da li Vi Bla Bla, pristajete da se ozenite sa ovde prisutnom Bla Bla?
Da!
Ne dozvolite da Vam brak uredjuje zakon, uredite ga sami...
Mozete da poljubite mladu..
Muzika, veselje smeh.......
Mlada u belom blista, Mladozenja kao Bog....
Sreca....
I onda?????
Znam, ima i lepih i dugotrajnih ljubavi. Ali, one su dovoljne same sebi.
Najcesce zivot nije ono sto bi trebao da bude.
Ili se ljudi slome, ili se u njima nesto slomi....
Ustajem ujutru, pijem kafu i cutim. I on takodje. Deca galame, doruckuju, odlaze u skolu... i opet tisina... Praznina.
Sta se to desilo sa nama? Gde smo se izgubili? Od onolike srece, veselja, planova....Ostalo je dvoje ljudi koji nemaju sta da kazu jedno drugom.
Gde smo pogresili????
Da li jos na vencanju... ili mozda kasnije... Kada je dlan prestao da greje onaj drugi, kada je pogled negde odlutao.... Kada smo postali stranci?
Kada su nam rekli da zivot uredimo sami, sigurno nisu mislili da svako uredjuje svoj... a mi smo bas to uradili.
Jureci za poslom, obavezama ,nacinima za bolji zivot ostali smo bez Nas. Sada imamo sve,a nemamo nista.Imamo kucu, prepunu hladnih uredjaja cije zujanje jedino razbija tisinu medju nama... kola... posao.. vikendicu, u kojoj odlaze nasi prijatelji... Sve uslove za dobar zivot.
Jedino nemamo zivot! Nas zivot!
I cemu onda sve?
I kako?
I dokle?
Deca rastu, jos malo i odlaze...
Sta onda?
S kim?
Svakod dana cujem po jednu ovakvu pricu...od prijateljice, komsinice.. nepoznate zene u cekaonici. Da li je moguce da se svima desava isto? Da se svi parovi izgube u vremenu? Da onda kad najvise trebaju jedno drugom, shvate da ustvari nemaju jedno drugo?
Nemoguce! Ne zelim da verujem u to!
Zasto se onda vencamo, sanjamo zivot..zasto ga godinama gradimo?
Zasto se zaklinjemo za ceo zivot?
I ima li ta zakletva uopste smisla?
P. s. nemojte mi reci da sam preterala, nemojte mi reci da neznate o cemu pricam.... znam da znate... osecam...
