22.10.08
SAMO OSTANI TU...
Samo ostani tu..
Zelja, molba, krik...
Samo ostani tu....
nedosanjani san,
prazne ruke
suza u uplakanom oku.
Samo ostani tu...
Ili se bar vrati kad se umoris...
Od lutanja, trazenja...
od nicega!
Kad ti putevi ostanu
bez putokaza...
Kad ti dlanovi postanu prazni
i hladni...
Kad ti okice izgube sjaj...
Vrati se
kad shvatis da si sve
sto si svo vreme trazio
ostavio kad si posao
kad shvatis da si
najvise dobio
onda kad si najmanje dao....
Kad ti lutanja dosade...
Kad trazenja postanu bez smisla..
Kad ti se bes umiri
i ljubav se ponovo
u tvoje srce vrati...
Kad ti oci ponovo zasvetle
Sjajem mog pogleda...
Dodji i uzmi
ono sto je tvoje...
I...zauvek....
Ostani tu!
vodolija :
22/10/2008, at 10:34 [ Odgovori ]
TI ne zasluzujes da patis zbog nekog...
kammmelija57 :
22/10/2008, at 10:52 [ Odgovori ]
Vratice se i uzeti ono sto mu pripada..malo je tuzno ali sigurno se danas tako osecas.
andrijana :
22/10/2008, at 11:46 [ Odgovori ]
Casper, neka ostane tu, a znam da ce ostati, zato ne brini... Zasluzujes svu srecu ovog sveta!
domacica :
22/10/2008, at 12:56 [ Odgovori ]
...i ljubav se ponovo u tvoje srce vrati...
talas koji šalješ odbraviće i najtvrdje katance. i put do pogleda tvog oka osvetliti čarobnim sjajem.
nad se i žarko želim da to bude uskoro.
Prijatno!*
tijanas :
22/10/2008, at 13:20 [ Odgovori ]
Nemoj da patis,ja jedva drzim oci otvorene dok te citam...znaci ne zbog tebe,vec...ma pise mi u postu:)
nastasja :
22/10/2008, at 14:40 [ Odgovori ]
prelepo.... suvise tuzno.....
sanjarenja56 :
22/10/2008, at 15:40 [ Odgovori ]
Uf, Casper, protresla si me ovim: "kad shvatis da si najvise dobio onda kad si najmanje dao...."
Ti ga želiš pa ćemo glumiti da te on zaslužuje...a nisam sigurna. Nadam se da će se potruditi da dokaže da te zaista zaslužuje.
casper :
22/10/2008, at 16:35 [ Odgovori ]
Vodolija, niko na ovom svetu ne zasluzuje da pati...
casper :
22/10/2008, at 16:36 [ Odgovori ]
Kammmelija, svi imamo periode kada se tako osecamo, i kada zelimo da se neko vrati, a u sustini znamo da nece...
casper :
22/10/2008, at 16:57 [ Odgovori ]
Andrijana, hvala. Ova pesma je nastala od tvoje poslednje recenice..i mog komentara na tvom blogu...:)
casper :
22/10/2008, at 16:58 [ Odgovori ]
Domacice, divan komentar, hvala.
casper :
22/10/2008, at 17:00 [ Odgovori ]
Tico, nadam se da si se do sada naspavala...
Ponekad je patnja neminovna iz ko zna koliko razloga....
casper :
22/10/2008, at 17:00 [ Odgovori ]
Nastasja, "sve prave ljubavi su tuzne..."
casper :
22/10/2008, at 17:02 [ Odgovori ]
Sanjarenja, obicno je tako...:(
tijanas :
22/10/2008, at 17:02 [ Odgovori ]
naspavala se delimicno,ali si mi opet pesimisticna.Ne mora da znaci da su sve prave ljubavi tuzne.
casper :
22/10/2008, at 17:24 [ Odgovori ]
Tijana, naravno da ne mora...zavisi od trenutka i jacine osecanja...
I nisam pesimisticna, nikad nisam,samo postavljam stvari na mesto. To ponekad zvuci, okrutno, nekad sebicno, nekad pesimisticno...a ja znam da ponekad u zivotu jednostavno tako mora da bude, koliko god bolelo...
domacica :
22/10/2008, at 17:29 [ Odgovori ]
...a ja znam da ponekad u zivotu jednostavno tako mora da bude, koliko god bolelo...
neke stvari ne možemo promeniti. definitivno.
ali, možemo promeniti naš pogled na njih.
samo treba poželeti i svaka boja će biti...
kao na početku duge.
Prijatno!*
tijanas :
22/10/2008, at 17:30 [ Odgovori ]
ljubim casi da ne boli :)
casper :
22/10/2008, at 17:34 [ Odgovori ]
Domacice, znam...Hvala :)
casper :
22/10/2008, at 17:35 [ Odgovori ]
Tico, predivna si...ljubim i ja tebe:)
andrijana :
22/10/2008, at 17:44 [ Odgovori ]
@Casper, nisam znala da sam tako uticala pozitivno na tebe! Bas mi je drago! Ljubim :***
casper :
22/10/2008, at 17:57 [ Odgovori ]
Samo si nesvesno pokrenula pricu...onda se pesma napisala sama...:)
krilaandjela :
22/10/2008, at 21:36 [ Odgovori ]
Ево како инспиришеш из срца...
Огледало
Ти моје огледало душе
у којој нађох вољени стих
написах га једним уздахом
и бацих у ветар међ стењем
поплочаних корита река
наших погледа.
Остани призор у празно
кад зажмурим у кајању,
туги и болу,
отвори поново очи
кад нађеш љубав и наду.
Срце је стаклом пресликано у њеним очима, а прсти су оставили траг не на теби него на души која се смеје,
не окрећи моје огледало
светлост твојих погледа обасјава моју патњу и моје грехе да избледе брзо.
Погледај га у мени, пронађи како је уздах стиха освојио твоје срце и почни да дишеш у мојим плућима
осмехом детета.