30.10.08
I mi veliki volimo da se igramo.....
Cao drugari,
Videla sam ovu igricu i evo odlucila da se ukljucim. Ranije sam jako volela da pravim leksikone, spomenare.... stalno sam izmisljala nova pitanja i pravila te lancane igrice. Smatram da je to jako zanimljivo, i nemam nista protiv takvih odgovaranja.
Sinoc sam videla da je nas Andjelcic prozvao sve ljude na blogu, i da su mnogi i odgovorili. Odgovore ustvari medjusobno vec i znamo, druzeci se ovako kroz ova piskaranja vec se pomalo i poznajemo, ali lepa je ideja okupljanja svih blogera ovako u jednoj temi.
Sedam istina o meni je meni malo da opisem sebe, niti ja umem da opisem sebe, ali pokusacu pa kako ispadne.
1. Obozavam svoju decu cak i kad su toliko zlacani da mi dodje da ih se odreknem
Deca su nesto najdivnije sto nam se u zivotu desava, iako su danonocna briga od prvog momenta kad ugledaju svet, oni su jedina sigurna vecna ljubav u nasim srcima.
2. Sanjalica sam i mastar-vecito dete.
Iako imam vec ohoho godina, iako imam dosta poraza iza sebe, iako me zivot ni jednog trenutka nije mazio, i nikad mi bas nista nije onako, bas, poklonio, iako mi je uzeo ono sto nije smeo ja i dalje sanjam moju dugu, i dalje verujem ljudima, i dalje sam spremna da pomognem i dalje cekam da mi zivot vrati oteto.
3.Znam da ne treba, ali prastam neoprostivo
Prastam stvari za koje sam sigurna da meni niko ne bi oprostio. Ne umem da se ljutim, da se uvredim, da kazem dosta je. Znam da to nije dobro, ali ja za svacije greke imam svoje razumno objasnjenje. Naravno mislim na ljude koje poznajem, i na meni drage ljude. Ovde ne pricam o ubistvima, kriminalu ... itd.
4.Umem i ne stidim se da priznam gresku i da kazem izvini
Nikad mi nije bilo tesko da se izvinim kad shvatim da sam pogresila. Nazalost, dozivela sam da neko zloupotrebi ovu moju osobinu, i da me porazi upravo tako sto ce mi pokloniti svoju krivicu.
5.Ne volim ogranicenja
Nikad nisam volela da mi neko naredi sta da radim ili sta da ne radim. To ne volim ni sada, mislim da sam dovoljno svesna da znam sta treba a sta ne.
6.Uspela sam da pomerim sve granice, u sebi i oko sebe i da dostignem neslucene visine.
7. Ne plasim se bas nicega
U zivotu sam se plasila svega i svacega a da nisam imala realne osnove za te strahove. Onda sam neko veme zivela u uzasnom, realnom strahu, i na kraju se taj strah ostvario. Jos uvek nisam sigurna da sam ga prezivela, ali sigurno znam da se vise nicega ne plasim.
Jedino se bez prestanka brinem za svoju decu, ali to ne racunam u strahove, jer sa tim strahom zive svi roditelji na svetu.
8.Ovo vreme mi budi jaku depresiju, pa mi nije ni do cega.
Ustvari, ovo je samo izgovor za stanje u kome se nalazim odkako se druzim sa vama. Nema vreme veze sa tim, ali ja vise ne mogu da kukam stalno kako mi je lose...a lose mi je.
9. Volm ova druzenja sa Vama, volim Vase komentare, volim Vasa iskrena misljenja....
Drago mi je sto ima toliko pozitivnih i srecnih ljudi na blogu, mada vidim da ima dosta i nas ovakvih. Ne volim da govorim ljudima koji izadju sa problemom koji se lako prepozna, sutra je novi dan, jer ni sama ne verujem u tu recenicu. Ne mogu da glumim srecu, kad nisam istinski srecna, mozda su mi nekad komentari neutesni, i ja se izvinjavam svima, ali sam naucila da stvari treba gledati onakve kakve jesu. Kad smo tuzni, tuzni smo, kad smo besni, besni smo, kad smo srecni, srecni smo. Ne mozemo ocekivati jedni od drugih da se stalno smejemo i veselimo zar ne? Prihvatimo jedni druge takvi kakvi jesmo.
I eto.... umesto sedam, ja napisah devet...i mogu jos puno. Kao sto rekoh j uvek pomeram granice...I evo na kraju pozivam sve ljude da se ukjuce i da pisu. Da odgovore, da se upoznamo..
Tico, sigurna sam da je i tebi malo samo sedam stavki, da i ti imas mnogo vise da kazes o sebi
Nastasja, o tebi znamo samo da prelepo pises i da volis Kinga najvise na svetu...Eto ja sam pocela, a ti nastavi
Cicilly, cim dodjes do kompa....mada znam tvoje odgovore
Andrijana, znam i tvoje, ali postoje drugari koji ne znaju....
Iluzija,koliko god bila iluzija hajde daj te odgovore
Ravnicarki druze, suncokretu, dobosaru, svi znamo da Garavu voles najvise, ali voles ti i jos ponesto...Hajde nam sam reci.
Domacice, vec si prozvana, ali se nisi oglasila...pa te ja jos jednom pozivam
Shadow, izvoli, na tebe je red...
I na kraju kao jagodicu na vrhu vocnog kupa, ja pozivam nasu dragi Goscu da nam se oglasi, i da nam kaze svoje istine, sta voli i ne voli..Unapred se izvinjavam ako je ovo suvise za nju, ali bi mi bilo drago kad bi se odazvala.
