06.10.08
V E R N O S T . . .
VERNOST. U poslednje vreme, cesto slusam i citam o vernosti, odnosno nevernosti. O uzrocima i posledicama, o bolovima, patnjama...o tome ko je kriv i zasto. Postoje razni primeri vernosti koje znam.
"Ja nikad nisam prevarila svog muza, jer bi odmah saznao."
"Kakva prevara, ubio bi me kad bi cuo"
"Kad bi znao da ga varam, izbacio bi me, i decu nikad ne bi dobila."
"Sa kim da ga prevarim, kad ne izlazim iz kuce?"
"Ma kakva prevara, odakle mi vreme pored cetvoro dece?"
.........I na hiljade ovakvih po meni praznih prica. Sve ovo sto sam napisala po meni nije vernost. Sve ovo je samo strah od posledica.
Za mene je vernost nesto sasvim drugo. Vernost je u nama. To je osecanje koje se budi kad se probudi ljubav. Kad nekog volite, ali zaista vise od sebe, onda Vam nije potreban ni jedan gore navedeni razlog da budete verni. Verni ste zato sto imate pored sebe osobu do koje Vam je istinski stalo, osobu koja je za Vas citav svemir i koja Vas cini kompletnim. Verni ste zato sto nemate potrebu da nekog prevarite. Zato sto je taj neko savrsen, i zato sto na planeti ne postoje 2 tako savrsena bica. Zar ne?
"Ja nemam potrebu da varam, ili da razmisljam o prevari jer je najbolji na svetu vec pored mene."
"Ja nemam sa kim da ga prevarim, jer pored njega niko nije vredan mog pogleda".
"Zasto bih razmisljala o prevari, kad tako rizikujem da izgubim sebe u njegovim ocima"..
I jos mnogo pravih primera vernosti, kad rec vernost zaista dobija smisao.A pravi smisao mu daje samo ljubav...istinska, do granice ludila...do kraja duge......
