25.10.08
VREME...
Nikad se ne igrajate sa vremenom. Cak ni onda kad ste sigurni da Vam je vreme prijatelj. Ni onda kad mislite da je samo Vase, i da Vam niko ne moze nista. Nikad vremenu ne dozvolite da drema, da odmara, da stane.
Vreme je lazni prijatelj. I onda kad Vas prati, i onda kad Vam sve da, i kad Vam mnogo obecava znajte da samo ceka da se umorite...I onda kad je najvedrije, kad je nebo plavo kao necije oci, onda kad je dan kao izmisljen samo za Vas, vreme u svom dzepu sakriva noc...tamu... i jedva ceka da Vas uspava.
Kad su svi putokazi ispred Vas vidljivi i jasni, vreme ide korak ispred Vas, i napravi pogresno skretanje... Eto tako... Samo zato sto mu se moze... Vreme nikad ne dozvoljava da budete bolji od njega... pametniji... srecniji... Ono je ljubomorno na Vasu srecu. Ono je tu dok ga trazite... dok idete iza njega... dok gresite... Dok ne shvati da ste uradili pravu stvar u pravom trenutku. Onda postaje zver!
Onda se svim silama trudi da Vas unisti... Da Vam oduzme trenutak... Da vrati svoju vecnost... Da opet lutate... Da od njega trazite put... Da ga molite...
Zato me slusajte pazljivo i budite jaako oprezni sa vremenom. I nikad, NIKAD mu ne verujte!
Ja sam mu verovala... I pustila ga ispred sebe... I pobeglo je... Ostavilo me zarobljenu u proslosti... a ono je jednostavno otislo. Bez zaljenja. Bez grize savesti. Bez osecaja. I ne okrenuvsi se.... I sad luta ko zna gde, i nije ga briga sto ga ja jos cekam na istom mestu... i sto cu ga uvek cekati...
BAS TAMO GDE SAM GA PUSTILA, SIGURNA DA NECE OTICI....
