20.11.08
Ko zna zasto je to dobro
Dobar dan, dragi moji!
Danasnji post je ustvari nastavak komentara koji su mi Andjelko i Gost ostavili juce. Andjelko je napisao:
" Ko zna zasto je to dobro"
Ja sam oduvek imala tu (ne)srecu, da me zivot nikad nije mazio i stedeo. Cini mi se da sam rodjena i ostavljena u lavirintu i da celog zivota trazim izlaz. Celog zivota prelazim prepreke i nastavljam da putujem... Mnogo sam izgubila, ali sam naucila da cenim ono sto imam. Da mi to bude sveto.
"Sudbina mesa karte, mi igramo"
Pazite, sudbina je vrlo opasan i iskusan kockar. Sudbina samo baci karte ispred nas, a mi smo ti koji pravimo kombinaciju... koji igramo... dobijamo ili gubimo. Ustvari:
"Sudbina coveku daje izvesnu slobodu onda ga opomene, pa zada udarac"
I ne mozemo je kriviti, nikako... jer nas stalno opominje.... ukazuje..... salje signale.... Stalno nam se javlja glasic koji kaze:
"Ne dajte da Vas ponesu osecanja, ko zna da li ce Vas ikad vratiti"
Ali, mi ga ne cujemo. Sigurni smo da sve mozemo, i da nam se nista ne moze desiti. Sigurni smo da smo zasticeni od svakog zla. Da nas gledaju oci koje nece dozvoliti da nam se bilo sta lose desi. Sve je ruzicasto, suncano, raspevano. Vidimo jedan divan svet i zivimo ga najbolje sto umemo .Ali...
"Svaka zamisao je laka, kad ne uzme u obzir stvarnost"
A, stvarnost je tu... ona nas prati, doziva, opominje... govori nam da:
"Kad god pomislimo da su nam se za nesto "otvorile oci" to obicno znaci da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili."
Nazalost! I onda, i ne primetimo kad...
"Dodje vreme kada se svi dugovi traze, i to odjednom sa strasnim i zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto smo ikad u zivotu kupili placamo ponovo. I to po novoj, visoj ceni."
I opet, ko zna koji put dodjemo do cinjenice da smo nesto prevideli .Samo se probudimo jednog jutra i shvatimo da poznatih tragova vise nema... da su dani kisni i prazni... da su dlanovi hladni... Da puta nema... Da su..."Snovi zaista preskupi kad ih placamo nasumice zaslepljeni njihovom lepotom."
Budjenja su uvek teska i bolna. Niko ne zeli da se budi... Da se suoci sa stvarnoscu... sa samim sobom. Niko ne zeli da prizna da je izgubio... propustio... ili jednostavno pustio jer je tako najpostenije..... Emerson kaze:
"Sa svakim delom koji si propustio, nesto si dobio.
Sa delom sa kojim dobijes, uvek nesto gubis!"
Ja sam mnogo izgubila, ali sam mnogo i dobila. Propustila sam.... znam... i boli jako.... I znam da nema druge prilike... Ja samo hocu da naucim da zivim sa tim i da budem tu za meni drage ljude.
"Najlepse trenutke naseg zivota,
ne ispisujemo mi nasom rukom"
Ispisuje ih zivot, vreme, trenutak.... Nas zivot, koliko god bio tezak,on je nas, i ako smo vec dobili priliku da ga zivimo... onda moramo ziveti ubedjeni da je
ZIVOT LEP!
KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO!
altamoda :
20/11/2008, at 12:45 [ Odgovori ]
Ne volim nikada da merim sta sam izgubila, sta sam dobila, da li sam mogla, kako sam mogla..kava je sudbina, ima li sudbine.. Shvatila sam da sam najsrecnija kad pustim da me voda nosi i kad se ne ogranicavam sa onim "morala bih, trebala bih.." Pustim se u vodu, pa tek onda ucim da plivam...
casper :
20/11/2008, at 13:10 [ Odgovori ]
Altamoda, tako je i najbolje, mada nije uvek i u svakoj situaciji izvodljivo. Nekad te voda sama ponese...a onda moras da odlucis hoces li plivati ili izaci iz vode.
altamoda :
20/11/2008, at 13:17 [ Odgovori ]
Naravno. To je sva "car" odluka, uvek mozes pogresiti. Pa onda naucis nesto. Pa onda sve ispocetka...;)
shadow :
20/11/2008, at 13:30 [ Odgovori ]
Casper, uopste se ne slazem sa verovanjem u sudbinu i tom utesiteljskom mantrom - Ko zna zasto je to dobro. Znas, nikada nisam cula da je neko kome je zivot sredjen, ko je zadovoljan, ko nema neke velike probleme rekao - Takva mi je sudbina, trebalo bi da je isto zar ne.
Da me ne shvatis pogresno, ja se strasno cuvam da ne uvucem sebe u to kolo - Ko zna zasto je to dobro. To vec znaci da si se prepustio stihiji i da znas da ce biti onako kako onaj odgore vidi i misli da treba pa po tome i deli sudbinu. A to onda znaci da neces uraditi za sebe nista. Napraviti korak, krenuti, preseci, okrenuti list, bilo sta ali ne miriti se sa tim da nam je pripala ona gorca strana.
Svaki dobitak i svaki gubitak su jednostavno nas zivot samo sto svi mi mnogo vise paznje posvecujemo gubicima za koje mislimo da smo ih uglavnom nepravedno zakacili a kad dobijamo, kad je sve na svom mestu mislimo da bas tako treba. Pa nije tako. Ne tebi, ne meni, sveukupno je takav stav.
casper :
20/11/2008, at 14:24 [ Odgovori ]
Shadow, ja nisam napisala ceo komentar od juce... Ja sam odgovorila;
"Ko zna zasto je to dobro
I da li je uopste dobro"
Tako da isto ne verujem u "Ko zna zasto je to dobro." Onog trenutka kad ostanemo bez necega, nama jako vaznog, ne moze nam biti dobro. Jedino mozda vremenom, neko shvati, ili uvidi, da to toliko vazno, i nije bilo nista posebno, pa kaze "dobro je sto je tako ispalo."
I sudbina... to je samo odbrambeni sistem kad pogresimo... I to sam rekla... sudbina baci karte... a mi smo ti koji igramo... mi smo odgovorni i za dobro i za lose. Naravno da nikom nije drago kad se desi lose, ali nije sudbina kriva sto ja nisam videla ono sto je bilo ispred mene... Sto sam bila zaslepljena lepim, pa sam ono manje lepo sakrivala i od sebe same... Kad tad stvari dodju na svoje, koliko god bolelo.
Postoje ljudi, koji posle takvog pada, ustanu, otresu prasinu i nastave dalje...I ja se takvim ljudima divim i postujem ih jer su borci, jer je sigurno da ce se vrlo brzo snaci.
Ja sam emotivac, i ja moram da odbolujem... ja znam sve, ali mi treba vreme.Ne smatram sebe ni slabijom, ni manje vrednom, samo mozda zbog svega prozivljenog vremenom postajem opreznija...
I mislim da se nista u zivotu ne podrazumeva... ni dobro ni lose... ni vanzemaljska ljubav, ni samoca. Ni beda, ni milioni. Mislim da postoje ciklusi u zivotu kad je sve kako treba, a onda naidje smak sveta. I mislim da se to bar jednom svima desi. Naravno, svi se lako naviknemo na dobro i sazivimo se sa njim, pa nam postane normalno da je tako... dok lose, uvek i svi dozivimo kao kaznu, i uvek se pitamo "Sta sam Bogu zgresio?"
Verovatno nista, samo je tesko prihvatiti poraz, patnju, bol...
shadow :
20/11/2008, at 15:03 [ Odgovori ]
Casper, svi odbolujemo gubitke, narocito emotivne i to su gubici iz kojih se najteze cupamo. Razlika je samo u tome sto neko prizna da je doziveo bol, ziv je covek, normalno je a nekome sujeta ne dozvoljava da to ispolji pa ispadne da ga to nije dotaklo. Nekako ne verujem da postoji covek kamen. A mozda se i varam.
Ja, na primer ne mogu da pricamo svojim bolima dok traju, prosto to moram da odbolujem sama, ne volim utehu narocito zato sto se ona svodi na - ajde, sta ti je itd. Tek kad uspem to da pomirim u sebi i naucim da zivim sa tim mogu da pricam i istresem iz sebe to vreme u kom sam se raspadala.
Na zalost, u vremen nekih mojih emotivnih krahova i dilema nije postojao blog, pretpostavljam da bih pisala i da bi mi tako bilo lakse.
I sve ovo zaist anije zamerka tebi, prosto se nadovezujem na pricu, komentare i tvoje i svoje i ostalih. Samo razmisljam.
tijanas :
20/11/2008, at 15:09 [ Odgovori ]
Shadow jw u pravu i zaista te razumemem draga.Ali, ipak bih volela da znam konkretno sta te muci, ponekad mi se cini da ti je dosta postova prozeto tugom i razocarenjem...
casper :
20/11/2008, at 15:31 [ Odgovori ]
Shadow, kod mene mozes razmisljati koliko hoces...i reci svoje misljenje uvek.
Sto se bloga tice, jeste divno mesto za razmenu misljenja, pocela sam da pisem kad sam se bukvallno raspadala kako ti rece, ali ne da bi me ljudi tesili, nego sam u pisanju sebi nasla ventil. Ja nisam pisac, i to sto pisem ne mora imati neku opstu vrednost, meni znaci... A pronasla sam i dosta ljudi sa kojima mogu da razmenim misljenje o svemu.
Sto se utehe tice, ne volim je ni u realnom zivotu... Recenica "Bice bolje", onda kad mi sve ladje tonu, me dovede do ludila, ko god da je izgovori.
casper :
20/11/2008, at 15:34 [ Odgovori ]
Tico, dusice...neke tuge se boluju dugo...Ja svoju pokusavam da ublazim kroz pisanje...
LJubim te devojcice!
shadow :
20/11/2008, at 15:35 [ Odgovori ]
Za misljenje znam :)
a sto se utehe tice u ''Talmudu'' pise:
''Ne tesi druga svoga dok njegov mrtvac pred njim lezi''
znaci bas to - bol se mora odbolovati.
casper :
20/11/2008, at 15:56 [ Odgovori ]
Shadow, upravo tako.:)
tijanas :
20/11/2008, at 16:02 [ Odgovori ]
Znam Mico,to je jedan i od mojih nacina :**
mandrak72 :
20/11/2008, at 17:53 [ Odgovori ]
Nema te rečenice, riječi, nakon koje bol može da nestane, da se umanji. Ne treba ni da postoji jer bi svaka bol unaprijed bila otjerana s praga. Bol je ono što osjećamo zbog nečeg. Bol je ono što nas izdvaja. Bila fizička, psihička ili neka druga. Paket emocija koji posjedujemo različito je raspodijeljen kod svakog.Nije to teret kojeg sbacimo sa leđa kad uđemo u kuću. On je kao grip. Treba mu vrijeme, ma koom ga metodom liječili. Bol ostaje i poslije liječenja, samo je manje u prvom planu. Vrijeme je taj element koji razrijedi intenzitet boli, ali ga nikad ne može apsolutno izbrisati. pozdrav
casper :
20/11/2008, at 17:59 [ Odgovori ]
Mandrak, svaka cast na komentaru...
Ovo je prava definicija osecanja .
Kako Shadow rece, "bol se mora odbolovati."
Pozdravljam te.
iluzija :
20/11/2008, at 18:39 [ Odgovori ]
Pisala, pisala, pa obrisala, ne volim duge komentare da ostavljam. I ja mrzim da cujem "bice bolje", ali moramo da verujemo u nesto bolje da bi opstali, ali treba vreme... znas... :*
casper :
20/11/2008, at 18:54 [ Odgovori ]
E bas mi je zao sto si obrisala...Ali znam o cemu govoris...i znam da moramo...
Mozda vremenom...:)
sanjarenja56 :
20/11/2008, at 21:29 [ Odgovori ]
Biće bolje tek kad se potrudimo, kad se saberemo, skupimo snagu da se suočimo prvo sa samim sobom, sa svojim strahovima, tugama, pa sa svima drugima. Najteže je naći u sebi snagu, ali je i najbolje, jer jedina osoba koja će sa mnom biti celog mog života sam ja. U tvome - ti!
krilaandjela :
20/11/2008, at 21:39 [ Odgovori ]
На много путева човек у свом животу крене, па добро кренуо је.
На некима стане, па добро, стао је.
Ко зна зашто је то добро.
Немој да заборавиш да још увек имаш карту и немој да питаш чему она служи.
Поздрав,
ипак ми се више свиђа песма Живот је леп, одох њу да прочитам.
Posted by: krilaandjela at 2008/11/19, 20:07
ЈА се бре крећем, не предајем се тако лако, а ко би мене и преданог примио. Ја се борим, рекао сам да не верујем у судбину, да верујем у људе, да се туга мења осмесима, да се радост рађа у сваком срцу у нашим очима и њиховим огледалима. И опет одох да прочитам Живот је леп јер мора да буде такав.
Ти знаш Касперко да већ три дана радим од пола шест до осам увече и да после посла седнем и напишем љубав у песми и мислима о њој. И кад није ту, кад фали ја је желим и проналазим у својим речима испред стихова у мислима које боје ово наше сивкасто небо.
Живот је леп
casper :
20/11/2008, at 21:50 [ Odgovori ]
Sanjarenja, ne plasim se vise nicega, tugu poznajem jako dobro, ali se nikako ne nalazim sa mojim ja.:(
casper :
20/11/2008, at 21:52 [ Odgovori ]
Andjelko, ni ja ne verujem u sudbinu...sami je stvarmo...sami sebi dajemo i uzimamo...A krecem se i ja, nemoj tako...i verujem ljudima...i saljem veliki pozdrav:)
patos :
20/11/2008, at 22:54 [ Odgovori ]
Baš se roje misli tvoje,
Koje li je tuga boje?
Neke tamne biti mora
I od crne noći gora...
Koje li je, koje li je boje?
I dok tako zamišljena
Oko sebe savijena,
Ti od mraka tražiš aber,
Grunu svetlo iz sve snage,
Spazih osmeh naše drage
Casper.
Ave!
casper :
20/11/2008, at 23:17 [ Odgovori ]
Patos....sta reci???
HVALA:)
tuzna :
20/11/2008, at 23:41 [ Odgovori ]
svaka cast za post,ali zaista svaka cast,nemam reci.samo cu jos jednom da procitam :***
casper :
20/11/2008, at 23:44 [ Odgovori ]
Tuzna, ljubim te..Hvala:)
pricalica :
21/11/2008, at 00:33 [ Odgovori ]
Обриши сузе, драга,
обриши сузе јер читав је живот пред нама...
Не ваља само кад се од туге и мисли праве идоли и кад им се почне клањати. Бежи од тога колико год можеш и кад год можеш, а разлога увек има.
grlica :
21/11/2008, at 00:44 [ Odgovori ]
Dirnulo me ovo sto sam procitala i ponovicu ono sto je rekla tuzna-moracu opet da procitam.Moj moto je da uvijek nekako sve dodje na svoje,kockice se jednostavno posloze kad dodje vrijeme za to.Za sve u zivotu treba pravo vrijeme i mjesto,jos kada bi mi znali prepoznati taj trenutak.Ipak vjerujem u frazu KO ZNA ZASTO JE TO DOBRO
casper :
21/11/2008, at 00:45 [ Odgovori ]
Pricalice, tuga mi nikako ne moze biti idol...ona se uselila sama, nepozvana,i samo je idol moze oterati....
casper :
21/11/2008, at 07:10 [ Odgovori ]
Grlice, Koeljo kaze:"Jedi kad je vreme jelu, i putuj kad je vreme putovanju"
Ali, kako znati kad je vreme, kad zivot putuje i bez nas,dok se mo popakujemo on je otisao do sledece stanice...
i kako jesti samo kad si gladan, kad je jelo stalno ispred tebe...
anam :
21/11/2008, at 07:17 [ Odgovori ]
Samo da mi je znati gde je ta knjiga u kojoj je zapisana moja sudbina.
Što bi je se slatko dočepala, pa joj počupala sve stranice... i zapalila...da ni trag ne ostane...
Mene je našla... mene... u zdrav mozak...ma, samo da je dohvatim...
Onako me namami na kvarno... ja kao budala, ili naivna francuska sobarica, poletim... mislim sve što leti da se jede...e...
šipak... ne da da sudbinetina... nego me klepi po glavi...tek da skrene pažnju da ne može da mibude predugo dobro...
Ih...gde me nadje sa ovim postom...
pozz
casper :
21/11/2008, at 07:24 [ Odgovori ]
Anam, knjiga sugbine je stalno u nasim rukama... mi je pisemo... vecinom nesvesno.... i svi bi je kad se osvestimo rado pocepali, izgazili.. i svi bi menjali ono sto smo npisali juce.. uvek "danas" znamo, kako je trebalo biti juce da bi i danas bili srecni... Ali... Juce je proslo, i ne mozemo ga vratiti....