09.11.08
Da li Vi.......
Da li Vi Bla Bla, pristajete da se udate za ovde prisutnog Bla Bla?
Da!
Da li Vi Bla Bla, pristajete da se ozenite sa ovde prisutnom Bla Bla?
Da!
Ne dozvolite da Vam brak uredjuje zakon, uredite ga sami...
Mozete da poljubite mladu..
Muzika, veselje smeh.......
Mlada u belom blista, Mladozenja kao Bog....
Sreca....
I onda?????
Znam, ima i lepih i dugotrajnih ljubavi. Ali, one su dovoljne same sebi.
Najcesce zivot nije ono sto bi trebao da bude.
Ili se ljudi slome, ili se u njima nesto slomi....
Ustajem ujutru, pijem kafu i cutim. I on takodje. Deca galame, doruckuju, odlaze u skolu... i opet tisina... Praznina.
Sta se to desilo sa nama? Gde smo se izgubili? Od onolike srece, veselja, planova....Ostalo je dvoje ljudi koji nemaju sta da kazu jedno drugom.
Gde smo pogresili????
Da li jos na vencanju... ili mozda kasnije... Kada je dlan prestao da greje onaj drugi, kada je pogled negde odlutao.... Kada smo postali stranci?
Kada su nam rekli da zivot uredimo sami, sigurno nisu mislili da svako uredjuje svoj... a mi smo bas to uradili.
Jureci za poslom, obavezama ,nacinima za bolji zivot ostali smo bez Nas. Sada imamo sve,a nemamo nista.Imamo kucu, prepunu hladnih uredjaja cije zujanje jedino razbija tisinu medju nama... kola... posao.. vikendicu, u kojoj odlaze nasi prijatelji... Sve uslove za dobar zivot.
Jedino nemamo zivot! Nas zivot!
I cemu onda sve?
I kako?
I dokle?
Deca rastu, jos malo i odlaze...
Sta onda?
S kim?
Svakod dana cujem po jednu ovakvu pricu...od prijateljice, komsinice.. nepoznate zene u cekaonici. Da li je moguce da se svima desava isto? Da se svi parovi izgube u vremenu? Da onda kad najvise trebaju jedno drugom, shvate da ustvari nemaju jedno drugo?
Nemoguce! Ne zelim da verujem u to!
Zasto se onda vencamo, sanjamo zivot..zasto ga godinama gradimo?
Zasto se zaklinjemo za ceo zivot?
I ima li ta zakletva uopste smisla?
P. s. nemojte mi reci da sam preterala, nemojte mi reci da neznate o cemu pricam.... znam da znate... osecam...
tijanas :
09/11/2008, at 10:00 [ Odgovori ]
Ja ne znam zasto se zaklinjemo... samo ti mogu reci, da ama bash svaki par koji sretnem, a u dugogodisnjem je braku izgubi tu caroliju...
I ja odbijam da poverujem u to...
Ne zelim to sebi, ali opet ko me pita.
Niko od nas bez obzira na najvecu zelju za ocuvanjem ljubavi i strasti u jednom odnosu, ne moze da garantuje da ce to da traje zauvek...jbg
shadow :
09/11/2008, at 10:07 [ Odgovori ]
Casper, nema sve to veze sa zaklinjanjem i potpisivanjem, to je samo jedna ceremonija.
Postavila si dobra pitanja, svaka cast, sustina je da od sve one toplote ponekad ostane samo topao tanjir supe koji stoji izmedju i da dodje trenutak kad dvoje vise ne umeju jedno drugom da postave ova pitanja. A treba.
Uvek je prisutan strah od odgovora ali da bi svanuo nov dan mora da se smrkne. Ponekad je dobro istresti sve, prevrnuti ga, ocistiti i isprati pa krenuti ne ponovo od pocetka nego dalje ali drugacije.
donna :
09/11/2008, at 10:08 [ Odgovori ]
dešava se često, prečesto. Kada jedno drugo postane "svojina", kada se izgubi čarolija, kada se veza ne osvježava,kad se jedno drugom podrazumijevaju... e tada, postanu stranci. I to ostanu zauvjek.
sanjarenja56 :
09/11/2008, at 10:50 [ Odgovori ]
Odlično znam o čemu pričaš. Ljubav se neguje kao biljka, nežno i pažljivo, bez podrazumevanja. Čim počnu navike, ljubav izvetri kao etar u etar. A posle ide praznina. Neki parovi uspevaju da daju sadržaj promenjenom obliku bračne ljubavi, a većina ne.
tuzna :
09/11/2008, at 11:32 [ Odgovori ]
Evo,necu reci..
domacica :
09/11/2008, at 12:33 [ Odgovori ]
gde baš u nedelju da postaviš ovakvo pitanje!
dok pijemo jutarnju kafu ( kakve veze ima što je podne!), ćutimo. zabavljeni svako svojim mislima, svojim ekranoma...
ali kada se razbudimo dovoljno...
pričaćemo, skitaćemo, svadjati se oko bilo čega, družiti sa prijateljima, decom ( ako svrate)...
i iskreno rečeno, nemam pojma kako to uspeva.
i ne znam da li bi neko to nazvao brakom, ljubavlju ili nekim trećim imenom, ali, može.
veruj, već 34 godine.
Prijatno!*
Gost :
09/11/2008, at 12:57 [ Odgovori ]
Zato što ljudi, vazda, više pažnje posvećuju ružnom nego lepom.
Kada se naljutite na njega/nju... uradite sve što ta ljutnja podrazumeva... ali, ne zaboravite pri završnom ljutitom okretu da pomislite:
bože, kako je lep/a.
Ako to budete oboje znali...
Gost :
09/11/2008, at 12:58 [ Odgovori ]
I da... da ne zaboravim:
Isto važi i za današnji dan... i on je samo vaš!
:)
nastasja :
09/11/2008, at 13:22 [ Odgovori ]
...................
ne prihvatam.
svaki odnos je proces. gradi se stalno. iznova... uci se citav zivot. euforija (pocetna) splasne, ali ostaju duboko postovanje, prijateljstvo i ljubav. to je ono sto treba negovati. ne dozvoliti da se izmedju Dvoje uplete spoljasnji zivot - brz, mahnit, pohlepan...
mamica :
09/11/2008, at 13:26 [ Odgovori ]
Put od ljubavi do poštovanja i prijateljstva je pun stranputica. Često se na njemu izgubimo i nažalost u lutanju provedemo ceo život. Znakovi pored puta postoje, ali ih je teško pratiti. Potrebno je ukrotiti svoj ego, raditi na sebi i tražiti sreću u malim stvarima. Menjajući sebe menjamo ljude oko sebe.
mandrak72 :
09/11/2008, at 18:03 [ Odgovori ]
Ljubav je kad jedno digne nos, a drugo mu nos spušta. Naravno koristeći sve on trikove zavođenja prije veze. Malo šale....
Ljubav je... krv, voda, vazduh, hrana, djeca,...
Ljubav je dok se jutrom budimo nasmješeni sa novom cakom kako da nam voljenu osobu probudimo.
Ljubav je ostati blesav čitav život ali tako da uvjeriš osobu koju voliš da se samo blesaviš.
Ljubav nisu bajati vicevi.
pozdrav:)
casper :
09/11/2008, at 18:11 [ Odgovori ]
Tico, nazalost...obicno vreme ii svakodnevnica ucine svoje...a mi sami im tu pomognemo samo tako. Znas ono sad smo vencani, ne moramo vise da se ljubimo svaki cas, ne moramo da se gledamo, gde da izlazimo vise....i tako dan za danom i...nema nas.
casper :
09/11/2008, at 18:13 [ Odgovori ]
Shadow, upravo tako...i ja sam za to, ali vecina nas vremenom nema sa kim da istresa i pretresa...
casper :
09/11/2008, at 18:16 [ Odgovori ]
Donna, to je najgore, kad se jedan drugom podrazumevaju...i vise ni ne obracaju paznju jedan na drugog, i ne trude se...jer se podrazumevaju. STRASNO, UBITACNO ZA BRAK!
Na kraju se samo podrazumeva da su postali srani jedno drugom..i podrazumeva se da ne mogu dalje zajedno.
casper :
09/11/2008, at 18:19 [ Odgovori ]
Sanjarenja...ti si samo dodala jos jedan pasus mom postu.:)
casper :
09/11/2008, at 18:23 [ Odgovori ]
Domacice, svaka cast!
Uvek mi je zadovoljstvo da cujem da ima i takvih brakova. I da, to jeste ljubav...istinska...sigurna sam...
P.s. mnogi bi dodali, a i ja sa njima, blago Vama. I ne, nije to ni ljubomora, ni zavist, nikako, to je samo ceznja za pronalazenjem istog.
Pozdrav!
casper :
09/11/2008, at 18:25 [ Odgovori ]
Gost, tebe puno pozdravljam!Opet naglasavam, da bih tebi imala puno puno sta da kazem...:))))
casper :
09/11/2008, at 18:30 [ Odgovori ]
Nastasja, ponekad je vrlo tesko izboriti se sa svim tim spoljnim neprijateljima braka. Jos kad nisu oboje dovoljno jaki da se uporedo bore za svoj brak...onda vremenom odustanu sami...umore se, istrose se ....vise i ne osecaju ni volju ni zelju da ista uspe.
I na kraju, kad se mozda i pojavi neka nada, pitaju se sta bi i uspelo, sta vise spasavju? Ionako nema vise nicega.
domacica :
09/11/2008, at 18:32 [ Odgovori ]
samo da kažem mandraku72, ideš dobrom stazom. u dobrom društvu.
Prijatno!*
casper :
09/11/2008, at 18:37 [ Odgovori ]
Mamice, postujem tvoje misljenje, ali mislim da u braku ne zavisi sve od jedne osobe. Menjajuci sebe, menjamo druge...Veruj mi, nije uvek tako. Mozes biti andjeo, ako neko ne zeli da se menja nikad se nece promeniti. I sta onda kad izgubis gomilu godina sipajuci samo ljubav, paznju, poverenje, a ne dobijes ni delic nazad.A znas da taj neko itekako ume sve to da uzvrati.Taj neko je do juce uzvracao sve to.I onda prestao.
casper :
09/11/2008, at 18:41 [ Odgovori ]
I mamice, jos nesto...sad kad vec imamo i veliku decu, i posao i sve sto treba za jedan solidan ispunjen zivot, sta znaci traziti srecu u malim stvarima?
Male stvari u vezi partnera su postovanje, razumevanje, podrska...uteha u losim momentima...ako toga nema, nmamo u cemu da trazimo srecu.
I nismo srecni.
casper :
09/11/2008, at 18:45 [ Odgovori ]
Mandrak, ljubav je kad se volite....
i kad bude tesko...
i kad bude lose...
i kad deca dodju
i kad ta ista deca odrastu i odu!
ljubav je kad se radujete zajedno
ali i kad patite zajedno,
ljubav je kad nekom drzite ruku
kad mu brisete suzu
kad mu mamite osmeh
ljubav je kad mu prastate greske
kad ga volite
i kad Vas voli
zauvek.
patos :
09/11/2008, at 19:15 [ Odgovori ]
Života pre braka, i njegove krune - dece, gotovo da se i ne sećam. Kao kroz maglu, uz napor, kao da je to bio neki drugi život. Bez njih, sada i ubuduće, ne mogu ništa zamisliti - zato ih čuvam.
Ali, brak je uopšte vid građanskog ugovora koji sklapaju dve slobodne volje. Zato potpis i ceremonijalna zakletva. Kako je (kao i svaki ugovor) sklopljen slobodnom voljom, tako se (ako te volje ponestane) može i raskinuti.
Samo što to nikada nisu (niti će) razumele dve crkve: pravoslavna i rimokatolička (i stoga ono sklopljeno u crkvi i nije brak).
Ave!
Gost :
09/11/2008, at 19:24 [ Odgovori ]
Imaćeš prilike, idemo na neku kafu uskoro... :) Daj mi samo još malo vremena.
Gost : Gost
09/11/2008, at 19:30 [ Odgovori ]
Domaćice..
respect.
:)
casper :
09/11/2008, at 19:35 [ Odgovori ]
Patos, ja sam i to sto nije brak sklopla i u crkvi...i iskreno ni sad ne znam zasto sam to uradila...i ne verujem da ako dodje do razvoda, da ce me crkva koja ne da razvod zadrzati u necemu sto ja vise necu priznavati za brak.
casper :
09/11/2008, at 19:36 [ Odgovori ]
Gost...imas svo vreme ovog sveta...ako ikad pozelis da mi kazes ko si, vrlo rado cu popiti kafu sa tobom.
principessa :
09/11/2008, at 19:40 [ Odgovori ]
Najvishe od svega mrzim kad ljudi dozvole da ljubav utihne, jedno je kad to nije od smaog pochetka bilo jako i veliko,a drugo je kad neshto tako lepo zanemarimo, nekim totalno nebitnim stvarima :(.
anam :
09/11/2008, at 19:51 [ Odgovori ]
Mislim da u braku nestane ona čarolija nepoznatog. Previše obaveza, previše istih, neinteresantnih stvari. Ne znam, sama sam. Ne bih mogla da živim sa nekim kad nestane ta iskrica sreće na svaki njegov pogled.
casper :
09/11/2008, at 19:53 [ Odgovori ]
Principessa, u pravu si potpuno...ljubav se ne sme zanemariti ni jednog trenutka...ona je kao cvet..nekoliko dana bez vode i zauuvek je izgubljena. Samo sto to vazi za obadve strane, ne vredi da samo jedna strana zaliva, ako druga uporno prosipa.
casper :
09/11/2008, at 19:56 [ Odgovori ]
Anam...ta iskrica srece nestane vrlo brzo. Pojave se plameni obaveza, racuna, nedovrsenih poslova...i sve to preraste u pozar obostranog nezadvoljstva i bezanja od resenja. Zasto? Ni ja nemam pojma.
iluzija :
09/11/2008, at 22:07 [ Odgovori ]
Ne, nisi preterala... i znam o cemu pricas...
casper :
09/11/2008, at 22:23 [ Odgovori ]
Iluzija...pozdrav!
Bice bolje, mora da bude.
krilaandjela :
10/11/2008, at 00:20 [ Odgovori ]
Отворићу своје срце јер га ни до сада нисам затварао,
нека буде мојим речима поплочан путељак којим ходамо, није узак, а ни превише широк за рецимо све нас у пару у коме видимо нашу срећу и љубав, оно што треба да знамо, проста је љубав... Не престаје само се временом мења и окреће мање и више позади иза свих наших осећања и сећања, па можда понекад зажмури на тугу, радост и слободу, али увек мирише на јасмин... Опет ме нешто вуче више да кажем него да признам, људи се сами по себи одбију тишином, стварним животом луталице у спољном свету-шкољке коју нису разумели, очекујући бисер баш ту где ће вечно стајати њихова друга половина-живота. Ово је претпоставка праве љубави која застрани бледилом спољњег света, ја се ту нисам нашао. Друга можда истина у коју не верујем, можда је моја, и иде овако, нисам нашао сличну особу себи, али сам нашао бољу у појединим стварима које више поштујем и ценим, али бледило се неће зауставити на причи моје душе јер она пати за немирним лукама огромних облака које она у својим очима не носи, да ме смири можда нема довољно снаге, а ја сам себе не могу смирити, напросто се жеља са жеђи никад не умири и напије већ вечно крене да лута, као рањена звер ил повређена срна. Трећа страна наше болести, вируса кога је он нама предао на кожи која осећа и јежи се кад све па и оно када дође је сам смирај ветра у нама, избледела душа, пуна празнине, бесконачног трагања и једноставно стапање, задовољног, далеког и блиског, све време да ли је већ била ту или не у сваком случају у једној равнини моје и твоје очи, не мора срећа већ само поглед и разумљиви топли загрљај. Иако се сви ратови и све ватре угасе у нама увек гори нова, а ми се увек боримо и то не признамо другој половини, а поготово себи не признамо то.
Претерао сам са коментаром, извињавам се.
pricalica :
10/11/2008, at 02:48 [ Odgovori ]
У једном филму према истинитом догађају, само са замењеним улогама мушко-женским, у болници је седео старац поред своје умируће жене и ни једног тренутка се није одвајао од ње. А онда су једно за другим, пуни љубави, почели да пристижу деца и други чланови фамилије. медицинска сестра, која је управо преживљавала пакао раставе, гушила се у сузама док их је гледала и на крају је пришла и упитала старца у чему је тајна овако успешног брака. Он јој је одговорио: Ту тајну је мене научила моја жена, која је читавог живота живела једно правило, да, када наиђу буре и олује, најважније је не изаћи из собе! Што значи - разговарати и имати поверења једно у друго.
Тамо где нема поштовања и пријатељства, без обзира где и у чему, нема другог до себичлука, које и није друго до кукавичлук и бежање од себе.
casper :
10/11/2008, at 18:27 [ Odgovori ]
Krilaandjela, sto vise preteras, komentar ti je sve lepsi i sadrzaniji, znas?
casper :
10/11/2008, at 18:30 [ Odgovori ]
Pricalice, hvala, od srca na ovom divnom komentaru....
Razgovarati i imati poverenja...citav zivot sa svima zivim tako...ali kako njih da naucim da i oni samnom zive tako?
Stepskivuk :
10/11/2008, at 18:52 [ Odgovori ]
Sve ono sto je posuto carolijom ljubavi i obasjano sjajem Duha,nikada ne gubi svezinu i lepotu.
Tamo gde ima Svetlosti,nema mesta Mraku.
Istina,ume u sve da se uvuce bezvolja i dosada...ali ako je svetlost duha dovoljno snazna,vera u ljubav i ljude nepokolebljiva i ako se zlatnom ponesenoscu obasja svaki nas dan...kako ljubav moze nestati,tamo gde je zaista bilo?
casper :
10/11/2008, at 19:32 [ Odgovori ]
Kako ljubav moze nestati, tamo gde je zaista bilo?
Stepski, celog zivota se to isto pitam.... a stalno gledam kako nestaje...
P.s. Drago mi je da te vidim ovde....
automanijak :
20/11/2008, at 14:27 [ Odgovori ]
Ali bilo bi dosadno da nije tako, zar ne?
casper :
20/11/2008, at 14:33 [ Odgovori ]
"Ali bilo bi dosadno da nije tako.."
Automanijak, nasmeja me sad.. Da znas da ponekad i ja to isti kazem... ali samo u sali:)