Na samom pocetku ovog teksta ja moram da napisem izvinjenje, jer nisam bas sigurna da sam pogodila datum. Sve jedno sigurna sam da je ovih dana. I sigurna sam da se ovo dobro srce nece naljutiti ako sam pogresila.
Eto, koristim priliku i mogucnost da nekom cestitam rodjendan.
Od prvog decembra smo poceli sa pricama o Novoj Godini. Narucivali zelje, pretili Deda mrazu, molili ga da nas ne zaobidje. Kupovali smo poklone, ukrasavali kuce i smisljali kako da obradujemo najmilije. Narucivali smo sneg, saonice, magicne zvezdice. Jurili, jurili, jurili...
Neko je jedva cekao Novogodisnju noc, neko jedva cekao da prodje. Neko je slavio, neko plakao... nekom je bila samo jos jedna noc...
I stigla je, svidjalo se to nama ili ne...
Slavilo se, cestitalo, pevalo.....
Pucalo se previse, pilo se previse... jedino vatrometa nikad nije previse.
I prosla je... a da mnogi nisu ni primetili.
Svanuo je prvi januar. Zeleli smo srecu, radost, ispunjenje zelja.... bolju i uspesniju godinu.
A dobili smo sasvim obican januar. Sa malo snega sa mnogo zakasnjenja, sa ledom od koga je mnogima nova godina pocela u bolnici, sa ledenim stanovima, sa papreno skupim grejalicama, sa mnogo problema i ni jednom ispunjenom zeljom.
Sada je vec 20. januar. Od doceka, neispunjenih zelja i nepostojece carolije ostale su samo
Moja.....
I jelka u decijoj sobi
Od praznika nisam ocekivala nista, nista nisam ni dobila. Jelke ce biti jos koji dan ovde samo zato sto je to jedino sto volim u celoj guzvi oko proslave.
I....posle svega, kako Shadow kaze "idemo dalje!"
Danas je Jovan dan, pa bih svima koji slave cestitala slavu, a svim Jovanima i Jovanama imendan.
Napokon sam se probudila. I jos mi se ne ustaje. Divni su ovi mekani jastuci ispod jelke. Mislila sam da se usunjam kao i kod svih ostalih, ali ne vredi. Sanjarenja postavila kokos zamke, i ja sam se eto uhvatila. Mogu vam reci da sam se divno provela. Malo sam se smrzla, ali vredelo je. Videla sam vas sve, vedre i nasmejane, videla sam vase skakutave malisane, i videla sam na svim vratima zvezdice smejalice. Sada znam da ste dobro i da cete uvek biti dobro. To je ujedno i prva zelja koju sam svima pozelela.
Andjelko, tvoje dvoriste sam odmah prepoznala... mirise na veselje, na radost... na nadu....
Hodajuci ovim kockicama razmisljala sam sta da ti ostavim ispod jelke i odlucila sam se za dva poklona. Nadam se da se niko nece ljutiti:
A kad se srce upeca Zauvek onda i
Iluziju sam vrlo lako nasla.... njena kucica opravdava njen nick!
Ostavila sam joj poruku
I jedan veliki osmeh i najiskreniji zagrljaj, mada ona to vec i sama zna.
Odletela sam i do jedne kapije ispred koje nikakvih dilema nije bilo da li sam na pravom mestu
Ono sto sam iza ove kapije videla i osetila ne moze se recima opisati. Garavoj i ovom suncokretu ostavila sam samo zelju da im i dalje suncokreti budu ovako zuti i nasmejani i u sred zime.
Nastasju i Kinga nisam nasla kuci.... Otisli su na docek, srela sam ih usput... Ostavila sam im zelju...
Malo mi je bilo hladno, i odjednom mi se ucinilo da sanjam. Ali ne.... usla sam pravo u.....
Cicilly takodje nisam videla, ali se nadam da ce poklon pronaci...
Onda ugledah prizor od koga mi srce prestade kucati. Ne jedna, nego hiljade zvezdica smejalica smesilo se sa Ticine zgrade
Usunjala sam se i poljubila je onako snenu.... nije me ni primetila. Sto se zelja tice ona ce ih sve sama ostvariti... ja cu joj samo pomagati kad negde zaskripi.
Bila sam i kod Stepskog. Njega sam nasla na jednom jako lepom mestu sa gomilom lepotica sve u crvenim odelcima i kapicama. Nisam mu smetala, videla sam da uziva. Za njega kad se probudi ispod jelke....
Koliko god lepih stihova napisao, samo ona moze da sacuva decaka u njemu. A za njega bi bilo steta da odraste, Poljubac za osmeh koji vidim ovog trenutka.
BIla sam i kod Shadow..... Videla sam njenu ogromnu jelku, i milion i dvesta lampiona po celom stanu....Stan izgleda cudesno.... Dugo sam razmisljala sta njoj da ostavim ispod jelke... Shvatila sam da ona sada ima sve... Ima svog ljubimca, svoju najdrazu pahuljicu, ima mnogo prijatelja i probleme dovoljno da joj ne bude dosadno.Njoj sam odlucila da ostavim
ovu svesku, i da je zamolim da je sto cesce otvara i pise u njoj, jer je zaista pravo zadovoljstvo citati ono sto ona napise.
Ostavljam joj i jedno specijalno HVALA za sva razmisljanja i komentare ostavljene na mom blogu.
Letela, letela, i doletela i do moje nasmejane drugarice Donne.
Ovo je njeno carstvo, osetila sam neverovatni mir kad sam u njega uletela. Mojoj smejalici ostavila sam mnogo osmeha i zelju da donese sve svoje vazne odluke i da bude zadovoljna i srecna kao i do sada.
Tuzna, cula sam da si se lepo provela sinoc. Ja sam ti pozelela ovo crveno srce i ovog sto ide u paketu sa njim. Kad stigne do tebe ti ces se vec nekako snaci:))))
Domacica je bila odsutna, ali je njena kuhinja bila pravi raj za moje umorne oci. Njoj sam medju svim ovim povrcem ostavila zelju da se sve njene zelje ostvare... i da cesce boravi na blogu.
Patos je postavio silne putokaze do kuce...
Sreca da su zmajevi moji prijatelji pa su me uputili pravo na vrata... zamislite otvorena.
A mozda je i to jedan od njegovih pronalazaka da se duhovima vrata sama otvaraju. Kako god ispod jelke sam ostavila milion lepih i konstruktivnih zelja za mog predsednika i njegovu porodicu.
Mandraka sam pronasla, u mraku.... Kaze uziva u novogodisnjoj noci, i razmislja o cemu ce nam danas sutra... pisati...
Njemu sam ostavila sve ove zvezdice da mu svetlucaju dok luta mracnim putevima sakupljajuci bisere za svoje ogrlice pricalice.
Provirila sam iza ovog prozora i pronasla Hyper, kako spava. Smesila se u snu... Nisam je budila, samo sam joj pozelela da se san ostvari....
Malaino sam ostavila ovu slicicu... kao podlogu za prelepu pesmu koju ocekujem vrlo skoro.
Bila sam kod jos nekih blogera, pisacu o tome sigurno , ali poslednja koju sam nocas posetila bila je Sanjarenja. Ljudi, da samo znate kakve je kolace umesila. Ja prejela, i ostala da spavam ispod jelke. Kad sam se danas probudila ugledala sam ....pogodite sta???
Moju drugaricu, kako cestita Novu Godinu po blogu. Cak joj se i macka smesila.
Dobila sam i
Ispod jelke sam joj ostavila ono sto najvise voli
i najiskrenije zelje.....
Obecala sam da cu ponovo doci....
I HOCU! VERUJTE MI NA REC! SAMO DA SE MALO NASPAVAM.
Danas ovako polovna imam mnogo posla pa ne stizem da se druzim sa vama, ali, posto svi znate da sam ja duh, nemojte se iznenaditi ako sutra vidite neki neobjasnjivi nered u kuci. Poseticu vas sve nocas u ponoc i doneti vam mnogo svetlucavih osmeha i iskrenih zelja. Ako slucajno porusim nesto, ne zamerite.....
Gledam ove prednovogodisnje emisije, svi nesto dolaze, pricaju, smeju se.... a imam osecaj da im se place samo tako. Vecina pevaca, onih najjacih, grandovih, koji citave godine udavise ljude svojim divnim pesmama, koje se, kako Dragana Katic zna da kaze, vrte po svim diskotekama, ove godine ceka Novu Godinu u krugu porodice. Kao, pa radilo se citave godine hoce da odmore. Ma da, toliko se radilo da ih niko ne zove ili ne placa koliko bi oni da im se plati. Strasno. Ne volim da gledam Grand ni kad nisu praznici, ali ova prredpraznicna lupetanja su tuga nevidjena.
Sa druge strane su ove druge "bolje" emisije gde se kao vode razgovori po temama, sa tim istim Grandovim intelektualcima, jer svi su oni Dr,Mr, i ko zna kakvi RR, samo im jos jedan ispit hvali do titule, ali eto ploca se zavrtela, mnogo posla pa se na fakultet ne stize. E bas ti takvi pametni odgovaraju na jako teska i zahtevna pitanja tipa:
"Deda mraz se pojavljuje u ponoc. Ciji lik ima i sta vam nosi?"
I tako sve neka pitanja, sta cete pamtiti, sta cete zaboraviti, sta cete uraditi od Nove Godine... bla bla bla.
Niko bre nikog ne pita kako se oseca, ima li para da doceka tu Novu Godinu, onako domacinski, da li je neko tuzan, besan.. Ma kakvi, svi zdravi, nasmejani, radosni.. svi idu na neka zimovanja..... Jos jednom bla, bla, bla...
Eto, i mene niko nije pitao, ali ja cu na kraju ove glupe godine reci da sam jako besna, i da me sva ova sarada laznjaka dovodi do ludila, da mi taj njihov nazovi veseli smeh izgleda jako histericno.
I znate sta? Bas me briga za sve njih!
Ja sam besna na sebe,
Na ljude oko sebe,
Na sneg koji nikako da padne, da se dete izigra. Na glavu mi se popela:"Hocu da se igram u snegu", a snega vise ni na cestitkama nema. Nema dete, nema, cujes li?
Na Deda Mraza, tu matoru varalicu koja se vozi u BMW-u, i bas ga briga za nase zelje. Ko nam je kriv sto smo porasli i sto nas mame i tate ne salju u krevet pre dolaska pomenutog prevaranta.
Besna sam sto sam se povredila pa ne mogu nista da radim. Ne zato sto ne mogu da radim, nego zato sto nema ko da uradi umesto mene.
Besna sam na ovaj grad koji sakriva ljude kad god ja izadjem napolje.
Besna sam na postara koji me svakog meseca zaobidje kad deli penzije... one devizne... a letovala sam i u Grckoj, i u Italiji... Bugarsku necu da pominjem cenim da je blizu pa se ne ubraja u Inostranstvo.
Besna sam na led koji se svake godine pojavi niodkuda, baci mi se pred noge tako zestoko da me uvek obori. Razbijemo se i ja i on.
Besna sam na sina koji me je iznenadio (ne)uspehom, a lepo mi je govorio da mu se ne svidja skola. Ja sam mislila da mu se ne svidja fasada jer je sva u grafitima.
I znate sta? Vecina ovih stavki koje me cine ovako besnom su bile prisutne i prosle Nove Godine, a ja uopste nisam bila besna. Nisam ih ni primecivala.
E sad sam najvise besna, sto sam ove godine toliko besna i sto mi sve smeta... odnosno sto mi samo nesto nedostaje....
Hajde, Vama svima zelim SRECNU, ali ZAISTA SRECNU Novu Godinu, neka sav bes ostane u ovoj, neka se sve suze pretvore u pahuljice i ulepsaju nam Novogodisnju noc, neka se sva bol rasprsne u vatrometu i neka se vrate svi koji su otisli.
