05.12.09
Pa to ti je nepravda....
Podjem...
Pa stanem....
Prestanem.
Ćutim....
Osluškujem.....
Ništa ne čujem.
Gledam....
Tražim.....
Ne vidim.
Pitam....
Čekam....
Tišina.
Okrećem...
Prevrćem...
Shvatam!
Čitam...
Ne pišem...
ĆUTIM!!!!
Jednostavno nemam šta da napišem. Razmišljam, i shvatam da se tuga najlakše opisuje. Da za nju ima reči koliko hoćeš. Ali, čemu tuga kada odgovora nema. Ili ga ima, ali nema replike na odgovor.Jednostavno se sve zna i bez reči.
Pokušavam da objasnim, nešto neobjašnjivo, odnosto nešto sasvim jasno. Nešto što uopšte ne zavisi od mene.
Koliko puta sam pročitala, bori se, ne odustaj, traži, sve je u tvojim rukama....
Ali ne!!!! Postoje stvari koje jednostavno ne zavise od nas. Koliko god se mi borili, želeli, koliko god sebe dali, postoje situacije koje ne zavise od nas.
"I naprosto se tuga desi..."
I naprosto nas parališe, izdvoji iz celine i onda lomi...mrvi.... melje....
I mi tu ne mozemo nista.
I onda pišemo, bolujemo patimo... I svi to znaju, osim onih koji su odgovorni za naše stanje. Onih, koji ustvari jedini znaju kako se osećamo.
Pitamo se zašto, gde smo pogrešili, šta smo uradili ili šta nismo uradili, vraćamo slike milion puta u glavi... Sve do trenutka kada nam se odgovori nametnu sami! Kada nam neki nečujni glasic dovikne da nije do nas.
Trenutak prosvetljenja, najbolniji trenutak kada spakujemo svoje emocije i odemo u svoj svet gde nema ničega.
Gde se ne pitamo ništa, jer sve znamo. Gde ne tugujemo, ne plačemo, gde ničega nema.
Slike se više ne smenjuju, godišnja doba miruju, srce kuca tek toliko da pokaže da smo živi....
Živi...u svetu ravnodušnosti.... neosećanja... ništavila!
Ima li ičeg goreg od smrti.
Ima!
Ravnodušnost!
Ne dozvolite sebi da dodjete u stanje ravnodušnosti. Da dodjete u situaciju da ništa ne osećate. Ne dozvolite sebi da mrtvi proživite život.
Koliko god bolelo, shvatite da život prolazi, da se menja.... da se godičnja doba smenjuju...
Da oblaci sakrivaju Sunce
Da kiša asocira na suze...
Na bujice
Na poplave...
Ali da posle toga
Sve što ostane
Bude čistije...
Da je nebo posle kiše
Vedrije...
Da sneg zatrpa puteve...
Da zaveje tragove
Da sakrije boje
I sve pretvori u belo...
Ali da daje mogucnost
Da napravite nove tragove
Da naslikate sebi novu sliku
Da Sunce jednog dana
Otopi sneg
I da svetu ponovo vrati boje.
Zivot je nepravda!!!!
Ali raširite ruke....
Pustite tugu, bol... ravnodušnost
Pustite da izadju...
Da odu...
Samo raširite ruke....
Rasirene ruke primaju.
Nista ne možete zadržati na silu...
Ali, nemojte na silu ni terati
Ono što vam dolazi.....
SAMO RAŠIRITE RUKE!!!!!
Jovan s.s. :
05/12/2009, at 10:25 [ Odgovori ]
Au, pa više nego lepo..voleo sam Kalimera..pozdrav..
stepskivuk :
05/12/2009, at 10:56 [ Odgovori ]
Vredelo je cekati ovakav post...sazreo je.
Puno pozdrava za mog lepog Duha...
nastasja :
05/12/2009, at 11:43 [ Odgovori ]
ako i sta mrzim na svetu to jeste upravo nepravda...
da, Casper - samo rasirene ruke i osmeh... Otvoreno srce...
:* :)
sanjarenja56 :
05/12/2009, at 11:46 [ Odgovori ]
Konačno! Nadala sam se da ćeš jednog dana napisati nešto ovakvo. Niko ne zaslužuje naše suze, a ravnodušnost je najveća kazna koju može dobiti. Smej se, dobri duše!
domacica :
05/12/2009, at 12:00 [ Odgovori ]
širim ruke. da te zagrlim.
osmehujem se. da mi osmehom uzvratiš
Prijatno!
Pinokio :
05/12/2009, at 12:09 [ Odgovori ]
Uh.....ja bih sad da izvalim nesto veselo, ali se u mnogim stvarima slazem sa napisanim, pa resih da ovoga puta malko zacutim. Nije mi lako jer ja to ne umem, ali....
Ajmo, Vranjance nase, komsice.....za pocetak pusti dobru muziku!
:*
poluuspavanka :
05/12/2009, at 12:12 [ Odgovori ]
Prelep post!
Casper, mene si toliko oduševila ovim rečima da sam prosto zanemela...
Evo, širim ruke...
mesecina :
05/12/2009, at 12:14 [ Odgovori ]
"И напросто си ту где јеси..."
Сузе су моћне...руше људе, светове...али зато осмех улива огромну снагу уплаканима...
Ништа не кошта, а толико вреди...
Осмех и поздрав :)
П.С. пост ти је одличан. Слажем се са тобом. Ипак није све у нама...
behappy :
05/12/2009, at 12:45 [ Odgovori ]
Јако добар пост... Одговара на многа питања.
И знаш шта? Управу си. Живот је једна јако велика НЕПРАВДА!
Али баш зато требаш да се смејеш, свима у инат.
И од неких ствари једноставно морамо да одустанемо, и да наставимо даље.
Не вреди да патиш...
Не волим да те видим тужну, (уђи на мој блог, мећу линковима си Најхрабрија жена блога, мама каспер!) Тако да гурај даље...
Имаш за кога, имаш са ким!
Шаљем ти пуно пољубаца, и стварно ти кажем да се слажем са твојим ставовима.
sopran87 :
05/12/2009, at 13:11 [ Odgovori ]
Ili u alternativi popijte Bromazepam i sve će samo izaći, nećete ni osetiti :-) Šalim se, lepo si to rekao ali ipak je to teorija, a praksa je drugo! Treba truda za opuštanje, a ljudi ne vole da se trude, već traže izgovore...
krilaandjela :
05/12/2009, at 13:24 [ Odgovori ]
Еј!!!
Калимеро,
Немаш појма,
живот је и у твојим очима леп, лепши са свима нама овде.
Како је смешно што смо овако наопако далеко,
дебели иза ових електрончића од каблића, струје и интернета, а опет тако лако окретни и покретни својим стиховима, причама и речима.
Баш си ме овако меланхолично одушевила и изненадила.
Ето тебе човек пусти да се сакријеш у његовим зидовима, примириш у срцу и шта мож да испадне од једног кућног духа....па може да испадне само уживо душа наше туге, среће и жовота у његовим раширеним рукама.
Вредело је наћи те и чекати, предлажем блог дружење идуће суботе у једанаест у Ниш.
Душе ако те није пронашао, а знам и да неће гром у коприве, онај ех 1 и а јој 2. онда да се прошеташ.
Зврцни Илузију и Пинокија, па да планирамо.
Овије Београђани уопште неће да мрдну, не мож да их сакупиш у њиховом граду, а камоли да их истераш из њега (са изузетком АНАМ), ал АНАМ је чудо.
ЦИЦИ МИЦИ само штреба и не јавља се ником.
и тако слично стање и са остали,
ај да то мењамо!!!!
Поздрав,
нисам те читао овако изванредно добро и усмерено, свака част.
behappy :
05/12/2009, at 13:41 [ Odgovori ]
krilaandjela,
Морам да кажем да вам завидим. Хоћу и ја на једно блог дружење!!!
П.С. Ако смем да приметим, АнаМ јесте чудо, а и сањарења наравно :)
А што се тиче Цици Мици, (ако мислиш на cicilly, моју блог сестру, јес, штреба, али мислим да је баш срећна. :)) Па јој се не одваја од њеног принца.
Извињавам се што се мешам, ал' маликце само.
:)
Поздрав теби!
unajedina :
05/12/2009, at 13:42 [ Odgovori ]
Kalimero.Sirim i ja ruke.
Pa sta bude.
Charolija :
05/12/2009, at 13:58 [ Odgovori ]
Sve u životu ne zavisi od nas, već samo od našeg viđenja toga, pa ma šta da je. Mi smo ono što mislimo.
casper :
05/12/2009, at 14:32 [ Odgovori ]
Evo stigoh iz pozorista, Mrvica je jos jednom uspesno odglumila jednog divnog leptira.
Srecna sam!
casper :
05/12/2009, at 14:33 [ Odgovori ]
Jovane, hvala!
Svi smo voleli Kalimera i njegovu pobunu protiv nepravde.
:)
casper :
05/12/2009, at 14:35 [ Odgovori ]
Stepski, vredelo je napisati ovakav post kad mi je on doneo pohvalu od tebe!
Sirim ruke i grlim tvoje veliko srce!
casper :
05/12/2009, at 14:36 [ Odgovori ]
Nastasja, za tebe i tvoje reci ruke i srce su uvek otvoreni.
Grlim jako!
casper :
05/12/2009, at 14:38 [ Odgovori ]
Sanjarenja, previse zivota ima u meni da bih se do kraja predala!
U rukama imam dva Andjela zbog kojih se vredi boriti!
Pozdrav:)))
casper :
05/12/2009, at 14:39 [ Odgovori ]
Domacice, prihvatam zagrljaj, i osmeh sirokim vedrim osmehom vracam.
Prijatno.
*****
casper :
05/12/2009, at 14:52 [ Odgovori ]
Pinokio, slobodno reci.
Osuncaj recima ovaj vedar dan!
Ja ga evo bojim muzikom
http://www.youtube.com/watch?v=x2Dg-MfH4Q4
casper :
05/12/2009, at 14:55 [ Odgovori ]
Poluuspavanka, hvala!
casper :
05/12/2009, at 15:31 [ Odgovori ]
Mesecina, bas tako
"I naprosto si tu gde jesi...."
Hvala za pohvale, osmeh na lice, rasiri ruke i zivi!
casper :
05/12/2009, at 15:34 [ Odgovori ]
Behappy, nisam tuzna...odavno.
Ravnodusnost je osecanje koje me ponekad uhvati, ali borim se...
Tuga, cesto zaluta kod mene, i druzimo se...ali ravnopravno.
Tako da...
Sirim ruke i osmehujem se.
P.s. Videla sam kako si me krstila, i jako mi se svidja kako si me dozivela.
Ljubim te!
casper :
05/12/2009, at 15:37 [ Odgovori ]
sopran87 :
Bromazepami meni ne pomazu i ne verujem u njih.
Mozda me u odredjenim situacijama smire, ali mi problem sigurno nece resiti.
Treba truda za opustanje...
Slazem se, mada ni to ne dolazi pre vremena.
Neke stvari se jednostavno moraju odbolovati.
Ne mislim da je to izgovor...
Ali se isto tako, mora dalje...kad tad!
casper :
05/12/2009, at 15:42 [ Odgovori ]
Andjele, toliko lepih reci..
Ma nemam pojma:))))
Kad se ljudi osete i shvate, kablici i daljina ne mogu nista.Duse pronadju i osete istinitost napisano.
Ja bolujem od onog starog obicnog, i tako se maskiram pred ovim novim "neizlecivim":))))
Ako do subote stanje bude kao do sada stabilno i van opasnosti dolazim sto posto.
A doci ce i Beogradjani ne brini, samo dok zavrse sve rabote:))))
P.s. Ako nas hoces sve na jednom mestu, samo objavi neku svadbicu:))))))))
casper :
05/12/2009, at 15:44 [ Odgovori ]
Behappy, mesaj se slobodno, kad god pozelis:)))
Blog druzenje sa Andjelkom se ne planira znas, on jednostavno poleti i tek onda javlja i okuplja sve ostale.
E sad, ja sam duh pa i stignem na vreme, a Zemljanima je to malo teze, mada njemu je tesko reci ne!
casper :
05/12/2009, at 15:45 [ Odgovori ]
Unajedina, kad rasiris ruke dobro mora da bude...
Sta god bude:))))
casper :
05/12/2009, at 15:47 [ Odgovori ]
Carolija, ono sto nas boli obicno dugo odbijamo da vidimo.
Ti imas srece da stalno letis i da su ti ruke stalno rasirene.
Ti si dokaz da je lepota zivota u rasirenim rukama i uzajamnom primanju i davanju.
Veliki pozdrav!
mandrak72 :
05/12/2009, at 16:05 [ Odgovori ]
Casper, nema te pa nema. Ali kao što reče ništa na silu. Raširi ruke, podigni glavu i zažmiri. Okreni se poput zvrka i samo će ti se kasti.
Neke se stvari jednostavno tako dese da im naš uticaj ne može ništa.
Koračaj duše.
pozdrav
Kalimero je moj prvi omiljeni junak iz crtaća. i zbog njega 5+ od mene.
casper :
05/12/2009, at 17:00 [ Odgovori ]
Mandrak, prohodala sam, ponovo.
I rasirila ruke..
Ako nista drugo, ono da bar sve te lose stvari odu...
Sa naprave mesta za nesto bolje.
Kalimera i sad cuvam medju igrackama:))))))
pricalica :
05/12/2009, at 18:07 [ Odgovori ]
Браво! Одлично си ово написала и најпријатније ме изненадила. Стога, нећу да те хвалим, већ да ти честитам на проналаску! Машем!***
casper :
05/12/2009, at 23:56 [ Odgovori ]
Draga Pricalice, hvala!
Drago mi je da ti se svidja!
I nemoj da me hvalis, otkrila sam ono sto sam svo vreme znala...
Samo je bilo tesko prihvatiti kretanje vremena i svega ostalog.
Hvala jos jednom.
**********************
bokikojic :
06/12/2009, at 20:36 [ Odgovori ]
Obozavao sam nekada Kalimera. A sada mi izgleda simpaticno patitican. Mozda zato sto sve vise licim na njega :=))
casper :
07/12/2009, at 19:23 [ Odgovori ]
Boki, mnogo je nepravde danas, tako da svi cesto licimo na njega.
Pozdrav!
krilaandjela :
09/12/2009, at 18:37 [ Odgovori ]
Ја сам своје реко, па ко дошо добро дошо, ко не дошо биље га нашо.
Би хепи, све је ок, ал зврк као што је ЦИЦИЛИ није баш баш увек са принцом и књигом, стигне она све на свету успут да испретумба, па може и ово.
Поздрав
malaino :
09/12/2009, at 19:34 [ Odgovori ]
Nepravda, stvarno...
Kako vreme prolazi sve više ličimo na njega...
Pozz
casper :
10/12/2009, at 16:47 [ Odgovori ]
Krilce, sto si tako zvanican ???
Evo ovde duva ko blesavo, ako izadjem na terasu ima da me oduva pravo u Nis, ma sta u Nis u Kalcu i to na sprat u kafic na sred hola:))))
Nemoj se iznenadis ako samo bupnem ko Meri Popins:)))))
casper :
10/12/2009, at 16:48 [ Odgovori ]
Malaino, lepo si rekla:)
Pozdrav!
medena :
31/12/2009, at 15:20 [ Odgovori ]
tekst je prediivaan..hvala puno, bas sam se nekako pronasla u njemu i pomogao mi je da shvatim neke stvari.HVALa :-*
casper :
02/01/2010, at 12:10 [ Odgovori ]
Medena, dobrodosla!
Drago mije da ti se svidja.
Jos ako moze da pomogne bice mi jos draze.
Pozdrav!