22.12.11
Strah
Cele nedelje me boli zub. Ustvari, ne boli me zub nego me boli glava, uvo, jagodicna kost cak me i kosa sa te strane boli, ali kukavica kao ja pristaje da se drogira analginima samo da ne ide kod zubara.
Odavno je Tijana postavila pitanje cega se plasimo u zivotu.
Ja sam samouvereno odgovorila nicega!
Epa, dragi moji, sada se javno izvinjavam.
Lagala sam.
Plasim se i to koliko se samo plasim zubara.
Mirisa koji se oseti ulicom kao da prolazimo pored pekare a ne zubne ordinacije,
Svih onih sicusnih alata koji kad mi dotaknu zub izgledaju kao teske gradjeviske masine
Onog tihog zujanja za koje mi trebaju cepovi jer buka prelazi granice moje izdrzljivosti
Anestezije bez koje ni ne otvaram usta
Onog pitanja da li me boli dok mi cacka zivac, a ja ne mogu da mu odgovorim zauzeta dziberskim pominjanjem cele njegove uze i sire porodice u svojoj glavi.
Milion izgovora nadjem samo da ne odem kod zubara.
Od onog najbanalnijeg da me vise ne boli pa sve do side i hepatitisa koji se mogu preneti nesterilnim alatom.
Kad god krenem molim Boga da nije tu, da je prezauzet, da jednostavno ne moze da me primi.
U cekaonici najkulturnije propustam sve koji su dosli pre i posle mene dok ne ostanem samo ja.
I sad, ako neko slovo nije na mestu, ne ljutite se, ja za pola sata krecem kod zubara, i vise nisam svoja.
Prva zelja koju cu vam pozeleti u Novoj Godini bice da vas nikada ne zaboli zub!!!!!
Pozelite je i vi meni molim vas.
