15.12.11
Stepski, knjiga i moj osmeh
Kao prvo sliku sam maznula od Sukija jer nemam cime da slikam svoju, ali ista je i moja verujte mi na rec.
Promocija je bila ja sam je na moju zalost propustila, verovatno svojom greskom, ali sta je tu je. Lepo sam se isplakala, izbesnela, malo rusila po kuci i na kraju morala da prihvatim poraz kao mnogo puta ranije.
Ima trenutaka kada nam se jednostavno ne da da nam se nesto ostvari. Prvi put u zivotu ni jednog trenutka nisam razmisljala hocu li biti na promociji, jednostavno sam znala da hocu i da to silno zelim, ali... Prvo auto koji nije bio spreman da podje na vreme, onda bus za koji nisam imala rezervaciju, pa onda neki drugi autobusi za koje nisam bila sigurna da ce me dovesti na vreme tamo gde treba i suzni povratak kuci.
I onda, dan nakon promocije bum! Poziv iz Smedereva da odmah dodjem tamo. I bila sam... juce. Sanjarenja nisam mogla da vidim jer je radila, ali sam zato upoznala naseg vuka, mog najostrijeg kriticara sa najpitomijim ocima koje sam ikada srela.
Znate sta najvise volim u Beogradu?
Lezernost gradjana kada je snalazenje u pitanju:)
Znate onu recenicu kad nekog pitate gde se nalazi Stepski a oni vam kazu : Malo ste promasili put, vratite se jedno desetak kilometara nazad a onda skrenite blago polulevo i idite pravo jedno 5-6 kilometara a onda pitajte nekog za dalje. Uzivam u tom snalazenju, u mom gradu ljudi moji gde god da zalutate na nekih 500 metara morate stici gde ste posli. Ali dobro, malo desno, malo polulevo, nekih pedesetak kilometara lutanja i vracanja na pravi put i ja pronadjoh Vuka i njegovu ljubav na jednom prelepom mestu gde me docekase sa sirokim prijateljskim osmesima dobrih i otvorenih dusa.
Sto se njegovog izgleda tice, znala sam ga sa slike tako da se tu nista nije promenilo, pitome oci i veliki osmeh... tako sam ga i zamisljala.
Sto se komunikacije tice, oduvek je i ovde bio slobodan i otvoren da mi kaze bilo sta, da me kritikuje i da se naljuti na mene samo da bii me naterao da vidim sunce i da se nasmejem tako da jucerasnj susret nikako nije licio na upoznavanje... to je bio srdacni susret starih poznanika.
Zao mi je sto sam imala 5 min vremena za druzenje sa ovom sjajnom porodicom, ali verujem da ce biti jos susreta.
Malog vucica nisam videla, ali znam da od onakvih roditelja mora biti medenko sa veeeelikim osmehom.
Dragi moji , Hvala vam na svemu i vidimo se ponovo.
Grli vas Casper !
