23.06.11
AMAN VISE !!!!!
Dovoljno dugo sam na blogu da bih sebi dala pravo da napisem ovaj clanak.
Za svo vreme boravka ovde, nikoga ni za sta nisam prozvala.
Kritikovala jesam, ali sa najboljim namerama.
Bila ostra i direktna opet sa najboljim namerama.
Teme bloga nikada nisam kritikovala jer smatram da svako pise ono sta zeli, i ja to pozdravljam.
Ali, ljudi moji, uci na blog i pronaci milion istih komentara tipa 188 lajkova, ja zaista ne razumem!
Bilo je mnogo razmirica na blogu, mnogo nerazumljivih postova, mnogo preterivanja ali me nista od toga nije navelo da pozelim da vise ne dodjem ovde.
Danas kad sam usla, pozelela sam da ugasim blog.
Nema svrhe pisati, ako vam se na naslovnici koja je putokaz do dragih ljudi pojavi milion praznih komentara, i ni jedan vredan odlaska na neciji blog.
Blog nije facebook, nije cet, nije takmicenje aman!
Ovo nije stranica na kojoj lajkovi odredjuju profitabilnost.
Ovo je mesto za opustanje, za druzenje, za pisanje.
Komentari su dobrodosli, prepiske takodje, ali stotine istih komentara ne vrede.
Kako neko uopste moze da pomisli da vredi zato sto ima 300 komentara ako ih sam sebi ispise?
Da se razumemo, ja nemam nista protiv te dece, i one su dobrodosle kao i mi svi, ali red je da se postuje kucni red.
Red je da se i drugima da sansa da se pojave na naslovnici.
Red je da i ta deca nauce sta znaci zajednica, postovanje i kucni red.
Princeze sirene, curo izvini, ali molim te dozvoli da kad udjem na blog vidim i jos nesto osim tvojih 188 lajkova, kopiranja komentara da bi ih bilo vise i praznih poruka.
