28.04.11
Ja....
Maleni,
Da li si ikada pomislio
Sta bi se desilo da si umeo da volis?
Da li si ikada pomislio
Koliko bi ljubavi dobio
Da si bar umeo da je prepoznas?
Ili da si bar znao da vratis delic?
Ne lepi moj,
Nije kisa uzalud pala
I nije dugu slucajno nacrtala
Prvi put u zivotu
Imao si pravi kljuc u rukama
Trebalo je samo da znas
Da se vrata mogu
I njime otvoriti.
Da li si shvatio
Da nebo samo jednom
Nacrta put?????
Danas sam ostavila komentar kod Roksane, koji me potakao da napisem ovaj post.
Zaista sam se milion puta susrela sa pricama o velikim ljubavima koje puknu kao case od kristala.
Zasto?
Sve velike ljubavi su u pocetku velike upravo zato sto se nadju dve polovine istog bica. Zato sto se nadju ljudi koji su se citavog zivota trazili.
Nikada nisam bila pobornik lepih, atraktivnih i nabildovanih momaka, ako mi ne daju vise od tog izgleda. Naravno, nemam nista protiv njih, i naravno da bih i ja kao i sve mi, volela da bude "lep ko Bog" ali i da me voli takvu kakva jesam bar koliko i ja volim njega.
Jos od malena sam prilicno svoja, i ne volim fleksibilnost zbog drugih. Umem da volim, da postujem, da podrzim, da oprostim. Ali, zelim da budem ja.
Sve mogu da oprostim u vezi, osim zelje partnera da od mene pravi osobu po svojoj meri.
Tu pucam obavezno.
I mogu voleti jos dva zivota, ja cu otici.
Ja sam ja i uvek cu biti ja!
