20.04.11
U sta se pretvorilo nedeljno spremanje ili bolimestomak pesma
U nedelju ranom zorom odlucim ja da uradim veliko spremanje.
Mrvica spava, tata i bata nisu kod kuce, odlicna podloga za rad.
Onako mirno popijem kafu, procunjam po blogu i krenem.
U jednom trenutku, sasvim neocekivano zvuk usisivaca nadjacao je jedan urlik, koji bi i ranjenog lava naterao da ozdravi i da bezi. Ne moram da vam govorim da je dopirao iz decije sobe.
Bacam usisivac, ulecem u sobu i vidim moju Mrvicu na podu, sklopljenu kao salvetu u tanjiru pre rucka.
Razgovor tece ovako:
Jaooooooooooooo
Sta ti je?
Jaooooooooooo
Aman govori!
Jaoooooooo
Ovog dela se bas i ne secam najbolje jer sam bila u komi od straha, ali znam da sam je podigla i pocela da vicem da mi kaze sta joj je.
Bolimestomakbolimestomakbolimestomak brzinom svetlosti izgovorila je jedno 6 miliona puta.
Ne moze da sedi, ne moze da lezi, ne zna od cega je boli.
Ne znam ni ja.
Pozovem tatu:
Dolazi hitno Mrvicu boli stomak idemo kod lekara!
Hitno, posle pola sata dolazi bata, tata ne sme kod lekara.
Onako za svoju dusu, u sebi se prisetim cele njegove rodbine a i sire i krenem.
Razgovor kod doktorke:
Gde te boli?
Nigde.
Kako nigde?
Ne boli me.
Cekamo pola sata da je zaboli, nista.
Vratimo se kuci, ne prodje ni deset minuta krece ista pesma bolimestomakbolimestomakbolimestomak.
Ovog puta nas na ulazu cekaju tri pedijatra, dva hirurga, urolog i osoblje cele zgrade.
Pozvala sam sve moguce doktore koje sam znala i rekla ko ne dodje mrtav je.
Svi su dosli.
Svi su je gledali.
I niko nista nije pronasao.
Niti je nju nesto bolelo.
U jednom trenutku promatranja ovog fenomena zvanog moja Mrvica, jedna sestra pocinje da se raspituje kako je u skoli.
Super.
Cele nedelje traju turniri u fudbalu, pratimo sve utakmice.
Gde se igra?
U dvoristu na novom terenu.
A gde ste vi?
Pa na tribinama!!!!!
EUREKA!
Sedela si na betonu cele nedelje, upitam je ja vrlo "neznim" glasom.
Pa nisam samo jaaaaaaaaa
Zahvaljujuci dobrocinstvu mog deteta da ugreje te divne ledene tribine svojim nebitnim delom tela koji ionako ne vidi, ona je sada u krevetu, kljukam je ko guscicu raznoraznim lekicima, merimo temperaturu svakih deset minuta pa opet, ali se pesma bolimestomakbolimestomakbolimestomak vise ne cuje.
Dragi moji, ja jos uvek sredjujem kucu, jer sam sada primarno patronaza pa tek onda cistacica, ovo je pauza dok ona spava, i da znate namerno nisam stavljala citate, jer bi tekst bio preozbiljan.
Pozdravce!
