27.12.10
Treci dan...
Clanak koji je jutros trebao da izadje nije izasao.
Kad sam usla da proverim, pisalo je clanak uspesno obrisan!
Posto i kod mene svracaju duhovi, molim lepo da se jave da se druzimo umesto sto brisemo clanke.
Hvala.
Do njegovog javljanja, nastavljamo putovanje....
Prvu pozivnicu danas upucujem jedinom profesoru kod koga i ocevi rado idu na roditeljske sastanke.
Zasto?
Zato sto on, iako je filozof, decu ne uci da budi samo filozofi, nego kompletni ljudi.
Hvala mu na tome.
Profesore, vreme je da nam se pridruzis.
Zajedno sa profesorom pozivam i dve uciteljice...
Divne humane i neponovljive...
Jedna sa imenom iz bajke
Koja se ni sa putovanja nece vratiti bez...
I druga, koja je slicna meni cak i po niku, jer je nevidljiva, a sa kojom ja rado ali na zalost retko
Jedna moja dusica, a nasa drugarica je otisla daleko... predaleko zato sto je srce odvelo cak tamo.
Gledajuci globus, jeste daleko, ali vireci u srce, ona je ovde sa nama... na putovanju...
Od prtljaga nosi svoj divni cvetic da nam ulepsa zimske dane...
Osoba koja me uvek rasplace, i koju kao i Nesanicu skoro nikada ne komentarisem jer naprosto nemam sta da kazem
sa sobom nosi svoju veru i svoje cekanje.
Jedna i JEDINA!
Uvazeni pisac a uz to i carobnjak
Nosi svoj carobni pribor za carobna pisanja:))))
Putovanje se nastavlja...
Pakujte se svi!
