18.12.10

I Sto pred tobom drhtim ko srna.....

Objavljeno na Generalna | 23:47

 

NE VALJAM ...

ALI ZA SEBE......

18.12.10

Odgovor na Talasov komentar

Objavljeno na Generalna | 00:46

        HODANJE PO VODI

    U jednoj porodici rodila se dva decaka. Jedan je bio sasvim zadovoljan zivotom koji su mu roditelji omogucili, ali drugi nije mogao s tim da se pomiri, hteo je nesto vise i otisao je u svet da nauci da hoda po vatri i vodi.

Posle mnogo lutanja i trazenja, naisao je na majstora ovih vestina, i on je prihvatio da ga poducava. Ucenje je, medjutim, potrajalo, a za svo to vreme on nije odlazio kuci. Svi su vec mislili da je propao trceci za svojim snom.

Jednog dana, dva brata su se nasla na istoj obali jedne reke u isto vreme, ali kako su prosle mnoge godine od kada se nisu videli, nisu se medjusobno prepoznali. Obojica su htela da predju na drugu obalu.

Preko reke je vozio camac na koji je cekalo nekoliko ljudi.

Kada je camac stigao nije mogao da prihvati sve putnike. Za brata, koji je vodio uobicajen gradjanski zivot, naslo se mesto u camcu, a ovaj drugi je morao da ceka sledecu turu. Nije mu se ta mogucnost dopala, pa kako za njega reka nije bila prepreka, on je krenuo pored camca hodajuci po vodi.

Svi ljudi u camcu i na obali, koji su to gledali, bili su, razumljivo, zadivljeni posmatrajuci nesvakidasnju vestinu. "CUDO" govorili su. Kad su stigli na drugu obalu, covek koji nije prepoznao svog brata, izasavsi iz camca pridje cudaku i sjajnih ociju upita:

"Gospodine, koliko ti je vremena trebalo da naucis da hodas po vodi?"

"Dvadeset godina" odgovori sav ponosan.

"OH" ugasi se sjaj u ocima onog sto je pitao.

"A ja sam camdziji dao jednu novcanicu.

VEZBAO SI DVADESET GODINA DA BI USTEDEO JEDNU NOVCANICU?"

 

 

Talas, vodeni prijatelju, slozices se da sve dok tako razmisljaju ljudi nikada nece nauciti da hodaju po vodi.

Pozdrav!