12.07.
Sve je spremno za polazak.
Vuka mi danas nema, a da se nije javio.
Mislila sam da je kod splava, ili da bere tresnjice ali njega nema.
Ako neko zna nesto o njemu molim Vas javite.
Jako sam zabrinuta!
Unapred HVALA svima!
11.07.
potop na ostrvu.....
Vuk zavrsava splav, ja pakujem zalihe hrane i vode, lavic tuguje.....
Svaka pomoc nam je dobrodosla.
Javicemo kad krenemo, i naravno kad stignemo.
Za sada ne znamo gde idemo.
Vuk po tragovima u vazduhu bira mesto naseg boravka.
Ja mu verujem.
Pozdrav prijatelji.
Hvala svima na toploj odeci, cebadima i svemu sto ste nam juce doneli ili poslali.
10. 07.2009
Potop na ostrvu....
Kao sto se moze primetiti, nema izvestaja sa ostrva.
Vec nekoliko dana pada uzasna kisa, more se uznemirilo, ne prima postu.
Prevoz putnika do ostrva je takodje ukinut radi njihove bezbednosti.
Vuk nekako ide do posla, mada ne bas svakodnevno, a ja i lavic sedimo u kucici.
Ovih dana ne mozemo u setnju, a ni nu nabavku jer bi nas vetar oduvao ko zna gde.
Za sada toliko, ako neko moze da dodje do nas bilo bi dobro da nam donese topliju odecu....
Ovde je jako hladno kad pada kisa.
P.s. Jedina dobra strana ove kise je ta sto je Vuk stalno sa nama....
07.07.2009
Peti dan na ostrvu......
Za one koji pitaju, Suky je malo prehladjen, ali dobro je.
Od temperature, ili lepote ostrva poceo je da pise fantasticne stihove:)
Sanjarenja je nadam se dobro, suncala se juce na pustoj plazi u toplesu...
Mi smo ispostovali privatnost, ali su citavog popodneva nadletali neki avioni.... Ili je Jelence trazila ostrvo, ili su paparaci... Videcemo u toku dana...
Ja sam juce, usla sama u pecinu.
Tamnu, hladnu, vlaznu i mocnu!
Velicanstvenu!
Bilo je poteskoca, malih otrovnih pauka, sitnih vodenih zmijica, klizavog kamenja.... uskih prolaza....
Bilo je slepih miseva, duhova, babaroga... svega i svacega....
Kada se Vuk vratio, doneo je lampu.... Osvetlio pecinu....
Prizor je nemoguce opisati recima.....
A i mene je nemoguce opisati recima....
Neuhvatljiva....jurila sam iz hodnika u hodnik, ulazila i izlazila, zelela sam da vidim sve....
Sa nama u pecini bila je i Anam, sa nekim.
Po njihovim pogledima, rekla bih da su se lepo proveli, mada.... ako zeli, reci ce Vam sama svoje utiske.
Domacici sam donela ljubicansvene ukrase, i mnoogo slicica, da uziva u njima.
Vodila bih je unutra, ali ima mnogo mostica, a znam da ona ne voli mostice.
Kako se je Vuk proveo, reci ce on, kad se vrati. Ja Vam samo mogu reci da mu nije bilo lako. Hihihi....svo vreme me je drzao za ruku, da se ne okliznem, ne pogubim ili ne zaglavim u nekom uskom prolazu....
Ja se Vuku izvinjavam za pretrpljeni strah zbog moje nesmotrenosti, i porucujem jos jednom da sam ja duh da ja mogu da letim ako se bas okliznem.
Izvinjavam se sto nemam strpljenja za putokaze, sto idem u neistrazene delove, sto rusim mostice....
Ujedno se i zahvaljujem na plavoj sobi.....
Po izlasku iz pecine, kao po obicaju imali smo gosta.
Bio nam je Talas.....Popio kaficu, i otisao....na svoje ostrvo.....
Ocekujem ga danas ponovo, da me nauci da pecam....
Vuce, ja odoh tamo, vodim i lavica sa sobom, a ti dodji....
Pozdrav blogeri, vidimo se......
06.07.2009
Cetvrti dan na ostrvu .....
Svi znate da je ova pustolovina pocela kao putovanje u proslost, u neko lepse vreme koje je nestalo iz ko zna kog razloga.
Negde na sredini putovanja pronasli smo ostrvo i ostali na njemu. Na prvi pogled bilo je jako pusto.....
Sada, kada ste vec svi sa nama, vidite i sami koliko je lepo i koliko je "zivo".
Suky se je danas proveo kao nikada do sada. Pronasao je vulkan, a onda se kupao i kupao i kupao....
Sinoc je Sanjarenja nesto morala da ga uvija u cebence, jer se malkice prehladio...
Ja sam znala da ce biti tako, ali svi koji ste bili tamo, videli ste koliko je bio srecan. Ja nisam imala srca da mu tu srecu uskracujem.
Domacica je pravila koh.... mmm.... jesam, priznajem, jela sam...
Pa sta, ovde je more, ja cesto plivam.... jedan koh mi nece ugroziti dijetu....valjda...
Drugi stanovnik ovog ostrva je Vuk, ako ste zaboravili. Svi me pitaju gde je....
Vuk, radi..... Znam, ni ja nisam cula da neko sa pustog ostrva svakodnevno odlazi na posao, ali covek se uci dok je ziv, zar ne? Tako i ja naucih da se i to moze.
Vuce, malo se salim....
Trebali smo danas u setnju iznenadjenja, ali smo se nesto mimoisli. Vuk mi je rekao da je pronasao pecinu. Ja bih volela da svi zajedno odemo tamo, jer obozavam pecine, ali....
JA JEDNOSTAVNO NEMAM STRPLJENJA DA CEKAM VUKA I OSTALE. JA IDEM DA VIDIM, MAKAR DA GVIRNEM... A KAD DODJE VUK ONDA CU DA LUTAM SATIMA PO PECINI.
POZDRAV CIVILIZOVANI SVETE, JA ODOH U PECINU!
P.S. Recite Vuku da ne brine, ja se ne plasim nicega, nece mi se nista desiti.
05.07.2009
Treci dan na ostrvu.....
" Danas je nedelja.Treci dan na ostrvu. Predivno jutro, koje obecava divan dan.
Vuk je morao na posao, a ja i lavic smo setali ostrvom.
Sakupili smo puno zvezdica, skoljkica i sarenih kamencica, i od toga pravimo poklone za nase drage drugare koji nas posecuju.
Bio nam je Mandrak, u prolazu...
Poslali smo njegovim curama mnoooooogo plavicastih zvezdica sa ostrva.
Kada se poklone pravim osobama imaju posebne moci.
Ja znam da su njegove cure prave osobe za posebne zvezdice.
Grlica je od svih ponuda za godisnji odmor iz snova, odlucila da sa Sanjarenja provede leto na obali ovog predivnog mora, u miru i tisini.
Otisla je na rucak kod svekrve, i verovatno se malkice prejela, jer jos nije doletela na ostrvo.
Pricalica, moja draga, nikako da razume da je ostrvo otvoreno za sve pricoljubce, i da slobodno moze da svrati, dodje ili ostane sa nama, kako joj volja.
Dragi moji blogeri, hvala svima sto mi pravite drustvo dok nema Vuka.
Ovo jeste raj na zemlji, i mislim da se nemam cega plasiti, ali.... opet je to malkice pusto i divlje, pa je sigurnije kad nas je vise na jednom mestu.
Vuk je doneo svasta nesto kad je dosao s posla.
Pravili smo tortu.
U poverenju, Vuk obozava slatkise......psssst.
Pojeo je pola krema od vanile i kokosovog mleka, polizao svu cokoladu, ma jedva smo sastavili tortu.
Nas drug gkojadinovic je uslikao, izgleda bas tako, ukusno, samo je okrugla. Vuk ne voli cetvrtaste torte.
Malo smo lutali galaksijama, druzili se sa zvezdicama, vodili nesanicu sa nama, sve uz zvuke divne muzike sa starog radija.
Ja sam cele noci, pokusavala da cujem rumbu, slala zvezdice ali opet nisam sigurna da sam nesto cula.Ocekujem izvestaj iz prve ruke."
P.s. Vuk je, kao pravi dobri domacin, sinoc otvorio prvu postu na pustom ostrvu.
Daaaaaaa, postu!!!!
Svi nasi gosti se mogu javiti sa ostrva... dimnim signalima, ljuljuskanjem talasa ili belim golubima.
Kako god pozele.
Danas je vec 06.07. ja zavrsavam ovu stranicu dnevnika sa velikim osmehom, uz kafu koju pijem sa Domacicom, i jedva cekam da se Vuk vrati, jer sam jutros kad sam ustala pronasla poruku da nas danas negde vodi.....
Svako od vas ko zeli da ide u setnju iznenadjenja moze da dodje i da zajedno sacekamo Vuka.
Svako dobro dragi moji.
Za one koji se bude Dobro jutro!!!!!
Za Vuka i sve radne ljude Dobar dan!
04.07. 2009
Drugi dan na pustom ostrvu....
Osvanulo je carobno jutro okupano odsjajem sunca na morskoj povrsini, i mirisom zalutalih skoljkica i zvezdica rasutih po peskovitoj obali ispred nase kucice....
Probudila me je tisina, i poljubac jedne mekane njuskice. Dva najneznija oka gledala su me pravo u oci. Moj lepi kao da je govorio ustaj, nisi ni svesna sta propustas.
Kafa je vec bila skuvana, a Vuk je upravo dolazio sa obale. Dlanovi su mu bili prepuni zvezdica.
Doneo i jednu skoljku, rekao je da je carobna.
Rekao je da mora na posao. Lavic se rastuzio toliko da je i sunce pobeglo iza oblaka.
Ispratili smo ga, a onda otisli u setnju po ostrvu.
Nakupili smo mnogo tresnjica, napravili mnogo sladoleda i gostili drage goste citav dan.
Padala je kisa.
Kapljice su sarale divne slicice na povrsini mora, a celo ostrvo je mirisalo bas onako kako Vuk voli. Lavic je svaki cas izlazio ispred kucice ocekujuci Vuka.
Cini mi se da je Vuk osetio na poslu kako nam nedostaje pa je vrlo cesto slao munje, grmljavinu i kisu. Gromovi su bili bas onakvi kakve ja volim.
Na zalost, danas je bilo i nekoliko problema u nasoj velikoj porodici. Nasa plesacica nije mogla na bal od kise. Ucinili smo sve sto smo mogli,ali priroda je bila jaca od nase najiskrenije zelje.
Veceras Vuk osluskuje skoljke i crta novu stanicu naseg odmora do konacnog povratka u proslost.
Laku noc dragi blogeri, sanjajte plave zvezde kako Vuk rece, mi nocas idemo kod Sanjarenja, a sutra.... ko zna.
Javicemo gde smo, a vi se pakujte polako pa nam opet dodjite u goste.
Ovaj dnevnik pisem za sve blogere koji pozele da odu na pusto ostrvo. Ili da se vrate u proslost. Svako ko procita ovaj dnevnik automatski ce biti prebacen na ostrvo...
Usudi se i nastavi da citas....
03.07.2009. Prvi dan
Danas je prvi dan mog boravka na pustom ostrvu gde sam dobrovoljno dosla sa Vukom.
Ovde je prelepo.....
Voda je cista i hladna.... izvor nam je blizu
P.s. Ne smem da kazem tacno gde je jer ce odmah da nagrnu da je flasiraju....
Brala sam ananase.... onako socne i mirisljave.
P.s. U vreme mog silaska sa drveta, osetilo se blago podrhtavanje naseg ostrva, epicentar Vam necu otkriti.
Vuk mi je dozvolio da usvojim lavica. Ja ga zovem Lepi, a Vuk Zlatko.
P.s. Lepi Zlatko spavka k'o mala bebica... Plasim se da ne ogladni dok je Vuk u blizini, mada ga Vuk obozava. Nadam se da ce ljubav biti obostrana, jer u suprotnom ne smem ni da pomislim sta moze da se dogodi....
Donela sam mnogo pelcera opuncije.... Vuk kalemi moje i ove divlje...
P.s. Gde je plantaza ne smem da kazem jer ce nagrnuti da nam beru bodljikave kruscice....
Naucila sam Vuka da lozi vatru bez sibice....
P.s. Vuka mrzi da to ponovo radi, pa zato uredno donosi suve grancice i odrzava vatru
Vuk je danas malkice lovio....
P.s. ne govorite nikome, da ne cuju oni iz drustva za zastitu zivotinja... mogu da mi uhapse Vuka...Psssssssssssssssst
Domacica nam je bila na rucku.
P.s. Volela bih da znam da li joj se docek i sam rucak dopao.
Posmatrali smo zvezde padalice i svako je zamislio zelju..... Nismo rekli glasno da ne ureknemo. Slozili smo se da ce se ostvariti kada se zvezdice sklope.
P.s. U poverenju, Vuk je vec medju zvezdicama... na najvisem vrhu sveta!
AAAAAAAAAA, lavic spava.... Vuk posmatra zvezde, vatrica pucketa....
Dragi moji, prosao je jedan divan dan na pustom ostrvu.
P.s. Znate sta? Petko se samo pretvarao da mu je lose. Ovde nikako ne moze biti lose.
Ovde je izlazak sunca velicanstven i nikako ne zelim da propustim tako nesto.
P.s. Sada moram malkice da spavam.
LAKU NOC DRAGI NASI BLOGERI... POSMATRAJTE ZVEZDE... SALJEMO VAM POZDRAVE U SVAKOJ OD NJIH..........
Dragi moji blogeri.....
Nocas sam, zahvaljujuci nasem novom drugu sa prelepim imenom, usla u vremensku masinu i vratila se, ustvari putujem u proslost.
Sada sam negde na pola puta, mozda malo blize tamo nego ovde i ovaj post Vam pisem sa te strane vremena.....
Leto je stiglo ove godine
u aprilu....
Koracajuci sneznim ulicama
vedrina jednog pogleda
naslikala je letnji dan....
Oblaci su se smejali
promrzlim prolaznicima
a vetar je toplinom necijeg dlana
grejao promrzle prste...
Svaka suza, bila je biser
na putu rodjenja jedne nade...
Prolecne kise
spirale su strahove,
bujice su sa sobom
odnosile tugu...
Munje su nacrtale put ka sreci....
Grom je sve to pecatom overio.....
Duga je dala skloniste i dom....
Jedan sanjar je pronasao inspiraciju.....
Slikar naslikao najlepsu sliku...
Pesnik napisao pesmu...
Jedno vreme dobilo je smisao
Zora je dobila razlog da svane....
Sunce zelju da izadje...
Leto potrebu da vecno traje...
Ja umem....
Da prastam neoprostivo
Da spajam nespojivo
Da cuvam izgubljeno
Da vratim nadjeno.
Ja umem....
Da nadjem ostavljeno
Da sastavim rastavljeno
Da nasmejem uplakano
Da vratim nadjeno.
Ja umem....
Da volim nevoljeno
Da kazem nereceno
Da razumem zamisljeno
Da vratim nadjeno.
Ja umem....
Da cekam ispraceno
Da vekujem uzaludno
Da verujem ljudima
Da se nadam cudima.
Ja umem.....
Suzama da se smejem...
Pahuljama srce da ogrejem...
Srcem srce da ispratim
I dugom sve to sebi da vratim.
Ja umem....
"Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.
Moja je sreca srneca, a grešno mi je smešno
Ako me neko cacne u ove oci placne,
nije to neutešno:
ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozracne. "
P.s. Ovo nisam ja napisala, ali kao da jesam!
Boje prijatelja
Boje jedne Pricalice!!!!!
Prijatelji dolaze u mnogim bojama.
“Zeleni prijatelj" - Onaj koji vidi pozitivno i pronalazi nadu u svemu.
"Plavi prijatelj" - Boja mora i neba... Prijatelj koji donosi mir i spokojstvo.
“Žuti prijatelj" - Boja sunca... Prijatelj koji nas zasmejava, i pokazuje nam zvezdu kada smo tužni.
“Crveni prijatelj” - Onaj koji nas podseca na pravila života, ali i potice na promene, s toplim, ljudskim recima.
Ha! “Narandzasti prijatelj” - Podiže naše raspoloženje novom energijom, s ljubavnim vitaminima pomaže nam puštati nove izdanke.
“Sivi prijatelj” - Onaj koji nas uci smirenju: Daje i prima pomoc nas samih i drugih.
“Purpurni prijatelj” - Boja plemenitija od drugih, želi pomoci dokazujuci istinu autoritetom i mudrost srcem.
“Smedi prijatelj” - Velika pomoc kod silaska uslijed loših nadanja, i surovog povratka na zemlju, uslijed stvarnih, svakodnevnih životnih istina.
I naš “ Beli prijatelj” - Onaj koji nam želi pomoci otkriti sakrivenu mudrost unutar svih naših iskustava.
Ako sakupimo sve boje na VELIKI SASTANAK, mi cemo otkriti dugu Ljubavi koju nam Pricalica svakodnevno nacrta na blogu!
HVALA JOS JEDNOM DRAGA MOJA!
Danas je mojoj mami rodjendan.
Ni ja ni sestra ne mozemo biti sa njom danas, ali joj od srca zelimo sve najbolje.
"Bože, ja te ne molim
da me oslobodiš životnih patnji,
nego te molim da me u patnjama
ne napustiš"
