15.01.10
Istine postoje da bi nam rusile snove
"Da li je kraj kada kazes da je kraj, ili kad to osetis a nista ne kazes? Ponekad mi se cini da nas zivot samara i kad nadjemo ono sto smo trazili, shvatimo da nemamo mogucnost da to imamo. Lampioni i secerleme u izlogu radnje. Vidis, ali ne mozes da ih dotaknes. Hteli bi, ali ne mozemo. Jednostavno, sve je protiv nas.
Tonemo devojcice, polako ali sigurno. Nestajemo u svojoj nemoci. I niko nije kriv za to sto vise nemamo daha da nastavimo jurnjavu za svojom senkom. Hteli bi da placemo ali suze su presusile. Sakrivamo bol gubitka. Moramo da idemo dalje stisnutih zuba. Tesimo se da smo, bogatiji za jedno iskustvo. Vreme leci sve!
I sta ce biti sa nama? Da li ce nas film ipak naci svoj happy end? Verovatno ne, jer to se dogadja samo u snovima ili na bioskopskom platnu. Ono HAPPY su nam ukrali, ostalo je samo END."
P.s. Hvala Bokiju na prelepim recima, koje sam pozajmila za uvod u ove tuzne stihove....
unajedina :
15/01/2010, at 10:01 [ Odgovori ]
Jako dirljivo.Znas i ja sam jednom razmisljala o tome,koliko su za nase zablude krivi filmovi sa happy endom kojima smo ceo zivot kljukani,pa valjda tako velikih ocekivanja u svojoj stvarnosti ostajemo sledjeni,neispunjeni.
Ne znam,valjda takve filmove i romane treba ukinuti,za nase dobro i mentalno zdravlje da se uspemo spustiti na zemlju i zadovoljimo se zivotom koji imamo.
Ne znam,onda bi nam valjda i nestali snovi,teznje,a opet sta je zivot bez snova?
Nisam pametna,moja nadanja mi daju krila,a nekada bih tako volela da se spustim na zemlju bez tih velikih ocekivanja o happy endu.
Ne znam sta je pravi put...
Puno te pozdravljam :*
casper :
15/01/2010, at 11:29 [ Odgovori ]
Una, kakav bi zivot bio bez nadanja i snova?
Ne znam ni ja, ali mislim da bi bio mnogo siromasniji.
Mozda ne bi boleo ovako, bilo bi nam sve jedno, prihvatali bi taj maleni zivot kao neminovnost, ali bi sigurno bili emotivno jako siromasni.
Uostalom, sigurno je da postoje i zivotne price koje lice na najsrecnije ljubavne filmove, samo ih treba pronaci, doziveti i odziveti.
Vecina ih pronadje i dozivi... promlem je samo sto ih vecina ne odzivi.
Zasto???
E na to pitanje ni sama nemam odgovor!
Jovan s.s. :
15/01/2010, at 11:30 [ Odgovori ]
Iskudtvo i vreme su pravi lek...pozdrav
Vesna :
15/01/2010, at 11:50 [ Odgovori ]
Ma to, jednostavno, ništa nije tačno.
:)
Ne znam zašto ljudi vole da zamišljaju da je kraj, kad nije kraj.
I zašto uvek odaberu baš tužan trenutak za to? Čovek ako je umoran trebao bi da legne da spava, a ne da se utapa u tuzi.
mira kuglof :
15/01/2010, at 12:10 [ Odgovori ]
Prvo: slazem se sa Unom.
Drugo: slazem se sa tobom.
Trece: u sustini sve zavisi od nas samih, koliko smo u datom momentu spremni da se suocimo sa stvarnoscu. Svako dobro, lep pozdravcic.
casper :
15/01/2010, at 12:38 [ Odgovori ]
Jovane, iskustvo uvek dodje kasno da ne bi bolelo.
A vreme ne leci....
Taman nam se cini da smo dovoljno stari i iskusni da nam se to ne moze desiti, a ono nas tako raspali da i svoje ime zaboravimo.
Pozdrav!
casper :
15/01/2010, at 12:40 [ Odgovori ]
Vesna, nasmejala si me svojim komentarom.
Volim tvoj optimizam!
Pozdrav!
anam :
15/01/2010, at 12:40 [ Odgovori ]
U filmovima je srećan kraj kad se dvoje pogledaju značajno i utope u poljupcu.
Tako je i u životu.
Problem je što posle gledanja filma izadjemo iz bioskopa ili okrenemo kanal , a u životu moramo da platimo struju, popravimo auto, nabavimo obuću koja ne propušta vodu, skuvamo ručak, opeglamo veš...da da... srećan kraj u životu sa onim poljupcem i nije baš nešto završen...možda pre sa poljupcem rastanka....
casper :
15/01/2010, at 12:42 [ Odgovori ]
Miro, sve si rekla.
Tacno je da ima momenata kada smo svesni stvarnosti, ali nedovoljno spremni da se suocimo sa njom i da je prihvatimo.
Onda se pitamo, nadamo, odlazemo neminovno sve do trenutka kada dovoljno ojacamo i situaciju nazovemo pravim imenom .
Pozdrav draga!
casper :
15/01/2010, at 12:47 [ Odgovori ]
AnaM, kako bolno istinito.
U danasnje vreme, ljubav zaista ubija mnogo stvari koje moramo a ne mozemo da podmirimo.
Mnogo je dobrih brakova propalo upravo zbog razloga koje si ti navela.
Moja baka je govorila "od ljubavi se ne zivi", i nazalost bila je u pravu.
Mnogi parovi koji su ubedjeni da su Bogom dani jedno drugom, izgube i sebe i onog drugog u svakodnevnim problemima, zato sto nisu dovoljno jaki da se sa istim problemima suoce.
Uh, nasla si mi temu o kojoj mogu danima pisati.
Vesna :
15/01/2010, at 12:48 [ Odgovori ]
Casper.. TOG izvora u sebi se drži.. i ništa nema da brigaš!! :)
A nekih sra.. će vazda biti, to je potpuno normalno. :)
Miro.. interesantno.. ali, meni ti uopšte nisi iszgledala kao osoba koja je tužna, i koja ne veruje u uspešnost svog sledećeg koraka.
:)
casper :
15/01/2010, at 12:58 [ Odgovori ]
Vesna, u pravu si.
I drzim se toga zaista, mada nekada ne izgleda tako.
Ako nista drugo, naucila sam da stvari koje ne zavise od mene ne mogu menjati.
Ali isto tako sam naucila da zatvorena vrata, prozori i srce nisu bas najbolje resenje.
Pustila sam zivot da ide svojim tokom, i ako nista drugo bar umem da prepoznam promene.
Veeeeeliko hvala tebi, za ovu mene!
Vesna :
15/01/2010, at 13:32 [ Odgovori ]
Casper.. ni ne slutiš ŠTA SI SVE time postigla! :) To ćeš tek videti u narednim danima svog življenja.
I ne zahvaljuj se ništa meni..
ja sam tu samo slučajan prolaznik koji, eto, voli smeh. :)
To si sve ti sama postigla.. sve je to samo tvoj rad!
mira kuglof :
15/01/2010, at 13:42 [ Odgovori ]
Uh, uh, Vesna {Casper izvini sto ide preko tvog posta, ali vidis, mora se) i kad sam tuzna vesto krijem (prijatelji se raduju, neprijatelj nek ckrne), verujem u svaki svoj poslovni korak i bez lazne skromnosti, uspesna sam. Uzgred, znamo li se? Casperce, sorry jos jednom. Svako dobro obema!
Vesna :
15/01/2010, at 14:06 [ Odgovori ]
Miro.. tačno tako si mi i delovala. :) Kao borac, u životu.
Ne poznajemo se uživo. Ali, kada čoveka nešto zanima i posvećuje mu pažnju, onda mu vremenom postane lako da prepozna neke elemente. :) Mene zanimaju ljudi.
Svako dobro i tebi!
mira kuglof :
15/01/2010, at 14:10 [ Odgovori ]
hvala Vesna, hvala Casper.
domacica :
15/01/2010, at 14:18 [ Odgovori ]
i happy end je ipak samo kraj. glasam za početak koji sledi posle njega... i na filmu i u životu
Prijatno!
P.S. i ne bih se složila da se od ljubavi ne živi. džaba ti sve blago ovog sveta ako nema toplog srca s kojim ga deliš
casper :
15/01/2010, at 14:28 [ Odgovori ]
Vesna, vec vidim sta sam postigla.
Coveku treba vreme da boluje, da shvata, da se prilagodi.
Svako to radi na svoj nacin i za neko neodredjeno vreme.
Kad dodje dan da primeti promene, kakve god, vreme je da krene dalje.
casper :
15/01/2010, at 14:30 [ Odgovori ]
Miro, drago mi je sto ide preko mog posta.
Ovako i ja nesto naucim od vas.
I obe ste mi drage i dobrodosle:)
casper :
15/01/2010, at 14:32 [ Odgovori ]
Domacice,
P.S. i ne bih se složila da se od ljubavi ne živi. džaba ti sve blago ovog sveta ako nema toplog srca s kojim ga deliš
Apsolutno se slazem sa ovom tvojom recenicom.
Kada sam to rekla mislila sam na sve one mlade parove koji su ubedjeni da im je ljubav dovoljna, a onda ih stvarni zivot i problemi itekako pokolebaju.
mira kuglof :
15/01/2010, at 14:36 [ Odgovori ]
Dobro je Casper, sto bi rekli cetvero ociju bolje vidi, zar ne!?
casper :
15/01/2010, at 14:43 [ Odgovori ]
Miro, uvek.
I zdrava razmena misljenja itekako pomaze da vidimo ono sto znamo a ne zelimo da priznamo.
I najhveca muka je duplo manja kada se sa nekim podeli, zar ne?
:))
mira kuglof :
15/01/2010, at 15:42 [ Odgovori ]
Mmmmn, nnn, eh, eh, uh, uh! Ja bih radije da delim radost, ali naravno moram priznati, ipak si u pravu. Poljubac, svako dobro.
Vesna :
15/01/2010, at 16:25 [ Odgovori ]
Ratnici svetlosti.
:)
(it's always good to see you)
behappy :
15/01/2010, at 16:42 [ Odgovori ]
Тако тачно.
И ја сам увек на тој граници. Реалност, снови.
Чини ми се да никада нећу схватити.
Много је болан текст.
А песмом си ме убила..... значи много.
Грлим!
casper :
15/01/2010, at 17:52 [ Odgovori ]
Vesna, gde bas ratnici svetlosti.
Taj prirucnik je nesto bez cega ne mrdam nigde.
Moja sestra se smeje stalno kako zene nose sminke i ogledala, a ja taj prirucnik:)
casper :
15/01/2010, at 17:54 [ Odgovori ]
Miro, ovde se i radosti itekako dele.
Bice i radosti, i radovacemo se svi zajedno, isto kao sto i kroz muke prolazimo zajedno.
Ne znamo se, i mozda se nikada i ne upoznamo, ali je dovoljno to sto se razumemo, i sto imamo zelje i hrabrosti da svoje dileme podelimo sa drugima.
casper :
15/01/2010, at 17:55 [ Odgovori ]
Behappy, izvini.
Ova pesma i mene pomera bas....
Grlim i ja tebe!
mandrak72 :
15/01/2010, at 18:42 [ Odgovori ]
Kraj je kad se svjetla pogase. Nisu svi filmovi isti, ali mi se uvijek opredjeljujemo za one sa sretnim završetkom. Lakše progutamo.
Postoji sreća. Ona nije šablonizirana. Različita je. A mi smo ti koji je konzumiramo malo, nimalo ili nedovoljno.
Ja vjerujem u ljubav, sreću. Vjerujem u snove koje živim.
pozdrav
mira kuglof :
15/01/2010, at 18:53 [ Odgovori ]
naravno, zadovoljstvo je druziti se sa tobom i ostalim drugarima
casper :
15/01/2010, at 18:58 [ Odgovori ]
Mandrak, tvoj komentar zaslusuje post!
Ako mi dozvolis rado cu ga podeliti sa ostalim drugarima.
Radujem se kada procitam da ljudi znaju i mogu da zive svoju srecu.
U sustini, zivim je i ja, samo sto ja svoj zivot okrecem i izvrcem sa svih strana pa se onda i tuge lako pojave i isplivaju.
Svako dobro carobnjace!
casper :
15/01/2010, at 18:59 [ Odgovori ]
Miro, jednako zadovoljstvo je i primiti nekog tako dragog kao sto si ti u svoje drustvo.
Zadovoljstvo je obostrano!
vilabezkrila :
15/01/2010, at 19:56 [ Odgovori ]
"lampioni i secerleme u izlogu radnje. Vidis, ali ne mozes da ih dotaknes. Hteli bi, ali ne mozemo. Jednostavno, sve je protiv nas."...ah tako istinito...nisam citala ostale komentare..glava me boli..tekst je toliko poucan..istinit..nema heppy end...samo end...
pricalica :
15/01/2010, at 20:08 [ Odgovori ]
Код мене је дошао у избеглиштво један отац са женом и ћеркама и кад би на тв-у биле сапунице, он се није бунио против гледања, али кад би се епизода завршила, подизао би ћерке на посао, говорећи: То је на тв-у тако, а сад идемо у стварни живот, нашим свињама, кокошима и другима који зависе од нас, као и ми што зависимо од њих. Поздрав!***
mira kuglof :
15/01/2010, at 20:17 [ Odgovori ]
draga moja toliko komplimenata danas! hvala ti
casper :
15/01/2010, at 21:14 [ Odgovori ]
Vilo, nekada se protiv stvarnog zivota ne moze.
Hajde odmori.... da prodje glava.
Sutra ce sve biti bolje.
casper :
15/01/2010, at 21:16 [ Odgovori ]
Pricalice moja, u tome i jeste poenta.
Stvarni zivot je mnogo jaci od televizije, romana ili ljubavnih filmova.
Tamo je sve moguce i sve tako lako i jednostavno na kraju.
Zivot je nesto sasvim drugo sto mora da se odzivi.
Pozdrav!
casper :
15/01/2010, at 21:17 [ Odgovori ]
Miro, nema na cemu.
Zaista je tako.
:)
arevilo :
19/01/2010, at 07:55 [ Odgovori ]
Kraj je tek kad pustimo da ode, do tada...
Pozz
casper :
26/01/2010, at 14:24 [ Odgovori ]
Arevilo, neki ljudi odu onda kada im je najlepse.
Uplase se srece i pobegnu.
I ne verujem da je to zato sto se kod njih ugasi ljubav, vise sam sigurna da samo nisu dovoljno jaki da tu ljubav prihvate i da je odzive.
U tom slucaju, kraja u srcu nema....