18.08.10
I opet taj osecaj samoce....
Kad se najmanje nadam...
Kad sam sigurna da me je zaboravio....
Kad pomislim da sam uspela....
Kad osetim da disem....
Da hodam...
da prepoznajem boje....
Kad ubedim sebe
da sam jaca...
mocnija....
pametnija....
Kad kazem sebi
"USTAJ....TI SI ZMAJ"
Bas kada rasirim krila
I otresem pepeo
Bas tada...
Da...bas tada
Pojavi se niotkuda...
Donese nista...
I gusi...
steze....
razara...
Gomile pepela soli...
Tragove naslucene brise...
Boje u sivilo pretvara....
I ponovo nista od nista
Poklanja...
Kao kaznu...
Kao kletvu...
Kao osvetu....
...................
za izgubljeni san....
za propustenu priliku...
za zivot bez zivota....
.............................
......................................
