05.07.09
Dnevnik jednog duha, lavica i vuka....
04.07. 2009
Drugi dan na pustom ostrvu....
Osvanulo je carobno jutro okupano odsjajem sunca na morskoj povrsini, i mirisom zalutalih skoljkica i zvezdica rasutih po peskovitoj obali ispred nase kucice....
Probudila me je tisina, i poljubac jedne mekane njuskice. Dva najneznija oka gledala su me pravo u oci. Moj lepi kao da je govorio ustaj, nisi ni svesna sta propustas.
Kafa je vec bila skuvana, a Vuk je upravo dolazio sa obale. Dlanovi su mu bili prepuni zvezdica.
Doneo i jednu skoljku, rekao je da je carobna.
Rekao je da mora na posao. Lavic se rastuzio toliko da je i sunce pobeglo iza oblaka.
Ispratili smo ga, a onda otisli u setnju po ostrvu.
Nakupili smo mnogo tresnjica, napravili mnogo sladoleda i gostili drage goste citav dan.
Padala je kisa.
Kapljice su sarale divne slicice na povrsini mora, a celo ostrvo je mirisalo bas onako kako Vuk voli. Lavic je svaki cas izlazio ispred kucice ocekujuci Vuka.
Cini mi se da je Vuk osetio na poslu kako nam nedostaje pa je vrlo cesto slao munje, grmljavinu i kisu. Gromovi su bili bas onakvi kakve ja volim.
Na zalost, danas je bilo i nekoliko problema u nasoj velikoj porodici. Nasa plesacica nije mogla na bal od kise. Ucinili smo sve sto smo mogli,ali priroda je bila jaca od nase najiskrenije zelje.
Veceras Vuk osluskuje skoljke i crta novu stanicu naseg odmora do konacnog povratka u proslost.
Laku noc dragi blogeri, sanjajte plave zvezde kako Vuk rece, mi nocas idemo kod Sanjarenja, a sutra.... ko zna.
Javicemo gde smo, a vi se pakujte polako pa nam opet dodjite u goste.
