18.06.09
Izvestaj i moje impresije....
Kao što već rekoh, u subotu je bila premijera dečije predstave u kojoj je glumila moja ćerka!
Deca su skoro godinu dana pohadjala časove glume u pozorištu.
Učili su recitacije, brzalice, ispovesti... polagali takozvani kolokvijum ili prvi javni nastup i onda zajedno sa svojim profesorkama pripremili predstavu koja će sledece sezone biti na redovnom repertoaru.
Deca inače vole da se igraju, da imitiraju starije... ustvari da glume zar ne?
Njima je najlakše da se užive u ulogu, da se jednostavno prenesu u taj svet maštarija.
Malo igre, malo recitovanja, malo pevanja, plesa i ispade sjajna predstava!
Nije bilo treme.....
Niko od njih nije stidljiv......
Svi su bili sigurni i glasni kao da su godinama na tim daskama!
Dobili su sjajne kritike, reprizu odigrali kao da igraju jubilarnu stotu predstavu!
Šta da vam kažem????
Jako sam srećna, zadovoljna, ponosna!
Isto će vam reći i bilo koji drugi roditelj!
Sve su to naša deca! Šta god učinimo za njih da budu bolja i uspešnija, biće to veći uspeh i za nas same!
Nikada nisam sputavala njihove želje i interesovanja. Šta god su poželeli da probaju bila sam sa njima.
Oboje su učili engleski sa četiri godine, oboje su godinama igrali folklor, sin je u sportu, Mrvica osim glume ide i na ples i to je divno verujte mi.
Deca se taže. Ustvari, imam osecaj da se ljudi čitavog života traže, i prepoznaju u različitim interesovanjima. Trebamo podržati i decu i jedni druge medjusobno.
Sva ta interesovanja nisu garancija da će ta deca biti vrhunski stručnjaci u tome, ili da nikada neće napraviti greške u životu , ali će sigurno biti svestraniji, imaće više znanja, više mogućnosti u životu... i sigurno će i greške i promašaje lakše podnositi.
I moja deca prave greške, i imaju promašaje, i ja imam gomilu neprospavanih noći punih brige i očaja, ali sam ja i pored toga jedna vrlo ponosna majka vatreni navijač, plesni partner ili glumica dok moja deca nastupaju ili vežbaju kod kuće.
Često pišem jedan stih, koga se i sama držim.
Neka taj stih bude čestitka mojoj deci,
i poruka svim roditeljima koji ovo pročitaju:
" DETE MORAŠ DA POSMATRAŠ
AL' MU NE SMEŠ NA PUT STATI
ŠTO GA PRE ČOVEKOM SMATRAŠ
PRE ĆE ČOVEK I POSTATI ! "
